Jedrenje

Autor: Darinka Mihajlović

Ovaj naslov knjige Dragana Antonijevića, najpoetičnije opisuje ljubitelje jedrenja bilo da su rekreativci ili profesionalni sportisti. Njihovo kretanje na plovilu zavisiće isključivo od toga kakvi su lovci na vetar

Svima nama je povremeno u životu potreban povoljan vetar u jedra, a jedriličarima uvek kada se na dasci, u čamcu ili brodu nađu na reci, jezeru ili moru. Srbija iako nema more, ima više od deset jedriličarskih klubova, a jezera i reke na kojima se održavaju regate pokazuju koliko je ovaj sport privlačan za sve generacije, od najmlađih do odraslih takmičara.

Jedriličarstvo, nekada drevna veština a danas profesionalni sport, odličan je i vid rekreacije za avanturiste. Sama ideja letovanja na jedrilici zvuči sjajno. Plovite od ostrva do ostrva, kupate se na pučini i u skrovitim uvalama. Daleko od gužvi, automobila, nepotrebnog maltretiranja po vrućini. Obilazite mesta i ostrva dostupna samo jedrilicom. Na brodu su sve sobe sa pogledom na more, a plaža je uvek uz vas…

Uz pomoć vetra

Jedrenje je veština plovidbe uz pomoć vetra kao pokretačke snage. Jedriti se može na dasci, u čamcu ili brodu, na reci, jezeru ili moru. Posebne vrste jedrenja su: jedrenje na ledu, gde je pilot na klizaljkama, skijama ili snoubordu, i jedrenje na kopnu, obično na peščanim plažama u kolicima sa 3 točka i jedrom.

Jedrenje je hiljadama godina bilo značajno za transport i trgovinu, ribolov i ratovanje. Krajem 19. veka, značaj jedrenja je opao pojavom motorizovanih brodova koji nisu zavisili od vremenskih prilika, koji su bili brži i zahtevali manje osoblja i drugih troškova.

Kroz istoriju jedrenjaci su se menjali po konstrukciji i veličini. Najmanje jedrilice imaju samo jednog putnika, dok najveće jedrenjake opslužuju desetine mornara.

Od pre nove ere do danas

Na pogrebnoj urni iz Luksora, iz 5000. godine pre nove ere, naslikana je prva poznata predstava broda sa jedrima. Za plovidbu duž Nila, u Sredozemnom i Crvenom moru, Egipćani su koristili brodove sa jarbolom i velikim pravougaonim jedrom koje se moglo okretati, tako da je jedrilica mogla da koristi i bočni vetar.

Feničani i stari Grci su oko 1000. godine p. n. e. razvili dva osnovna tipa brodova sa jedrima: teretni brod sa prostranim trupom i velikim pravougaonim jedrom, i galiju, koja je imala jarbol sa pravougaonim jedrom srednje veličine. I Rimljani su koristili kombinaciju jedrenjaka i broda sa veslačima za svoje vojne i trgovačke misije. Vikinzi su usavršili ovaj tip brodova između 6. i 8. veka. Najvažnije tehničko dostignuće ovoga doba bio je razvoj sistema jedara. Do kraja srednjeg veka razvijeni su i brodovi sa 2 i 3 jarbola. U narednim vekovima brodovi su jedrili u mnoge istraživačke i osvajačke pohode.

Jedrilice su se koristile za razonodu bogatih u Engleskoj i Holandiji u 17. veku. Prvi jahting klub je osnovan 1720. u Korku u Irskoj i ono što je zanimljivo, on je i danas aktivan. Ovaj klub je prvi organizovao takmičenje u jedrenju (regatu) 1749. U drugoj polovini 19. veka počele su masovno da se održavaju trke jedrilica po Evropi i Severnoj Americi. Kup Amerika je prvi put organizovan 1851. Prvo olimpijsko takmičenje u jedrenju održano je na Olimpijskim igrama 1900.

Na olimpijskim igrama

Jugoslovenski takmičari su do sada učestovovali na osam igara sa ukupno 17 takmičara. Ipak, poslednje učešće bilo je na Olimpijskim igrama 1984. u Moskvi. Jedan od retkih sportista čija se sportska karijera pamti jeste Karlo Bauman, koji je tragično nastradao 1954. godine, ali i učestvovao na čuvenim Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu.

Karlo Bauman je rođen 12. februara 1914. u Zelenici. Osnovnu školu pohađao je u Herceg Novom. Još kao mali uz pomoć ujaka Antala Mašara, jednog od pionira sportskog jedrenja u Boki, „zarazio“ se plovidbom po moru, što ga je držalo ceo život. U devetoj godini samostalno je upravljao jedrilicom po Boki.

Kao jedan od najtalentovanijih jugoslovenskih jedriličara, 21-godišnji Bauman dobija priliku da u septembru 1935. učestvuje na Evropskom prvenstvu u jedrenju održanom na jezeru Balaton u blizini Budimpešte. U konkurenciji mnogo iskusnijih, najboljih jedriličara Austrije, Čehoslovačke, Mađarske i Francuske, Bauman je u svih pet plovila, prvi prolazio kroz cilj i postao evropski prvak. Ovom titulom Bauman je 1936. godine, postao prvi jugoslovenski reprezentativac u jedrenju na 9. Letnjim olimpijskim igrama održanim u Berlinu, dok je u konkurenciji 26 posada zauzeo 19. mesto.

Jedriličarska takmičenja

Jedriličarska takmičenja nazivaju se regate. Cilj takmičenja je proći kroz zadatu stazu u što kraćem vremenskom roku. Svaka regata se dogovara na određenom regatnom polju, za propisanu klasu te jedrilice dozvoljene za takmičenje. Na nekim regatama istovremeno se takmiče jedrilice različitih klasa, ali njihova regatna polja su ili odvojena ili su na istom polju ali sa razmacima u startevima i njihove trke se boduju odvojeno.

Jedriličarska takmičenja se održavaju u svim klasama, u rasponu od malih jedrilica za jednu osobu do velikih jedrilica sa posadama od 2 do 20 članova. Što tiče regatnog polja, većina trka se organizuje u blizini obale, na polju označenim bovama. Takođe postoje regate izdržljivosti gde takmičari moraju prejedriti cele okeane i mora, a nekada i celi svet kao što je „Volvo Ocean Race“.

Kalendar Jedriličarskog saveza Srbije za ovu godinu ima 30-ak takmičarskih regata na Paliću; Savskom, Belocrkvanskom i Šalinačkom jezeru; duž Save; srednjem i donjem Podunavlju….. A neće izostati ni učešće naših takmičara na međunarodnim regatama u okruženju. Svima koji će prvi put krotiti vetar jedrima ili još jednom proveriti svoju jedriličarsku veštinu, želimo svakako dobar vetar…