Detalj ženstvenosti

Lakiranje noktiju danas je ravno umetnosti, pa su sjajne zamenili mat lakovi, a potom i gel lakovi sa holografskim česticama ili pak „mermerni“ nokti. Najprodavanije nijanse lakova i dalje su crvene, a najveći broj žena najviše voli francuski manikir.

Autor: Suzana Stamenković

Možda zvuči neverovatno ali bojenje noktiju doseže punih pet milenijuma u prošlost, o čemu svedoče arheološka iskopavanja kraljevskih grobnica iz drevnog Vavilona u Mesopotamiji. Od pčelinjeg voska, želatina i kane, preko boja za automobile i akrila, do nail art-a prošli su vekovi, tako da savremeni gelovi omogućavaju stvaranje unikatnih boja, tekstura i šara na noktima, koje mogu trajati i više nedelja.

Moda drevnog sveta

Prema nekim izvorima, veštinu bojenja noktiju (i prstiju) kanom osmislili su u Indiji pre 7.000 godina, a umetnost oslikavanja maštovitih šara na rukama i noktima indijskih nevesta očuvala se do današnjih vremena. Istraživači su pak skloniji tvrdnji da nega i lakiranje noktiju potiče iz starog Vavilona, jednog od najznačajnijih centara istočne civilizacije, koji je bio čuven po svom bogatstvu, lepoti i raskoši. U prilog toj tvrdnji je i manikir set koji je pronađen u jednoj od kraljevskih grobnica. Kako se pretpostavlja, za bojenje noktiju koristio se ugalj, a boja je zavisila od klase, što je veći stalež bio, nijansa bi bila tamnija, a nokte su uglavnom bojili muškarci. Boju za nokte kao znak klase i dinastije koristili su i Kinezi koji su osmislili i smešu za farbanje. Kombinovali su pčelinji vosak sa belancem, arapskom gumom i žaletinom, uz dodatke latica cveća (ruža ili orhideja) da bi dobili željenu boju. Kako boje nisu bile postojane bilo je potrebno i više sati držati potopljene nokte u „lak“. Za vreme najduže dinastije drevne Kine – Zhou dinastije od XI do III veka pre nove ere, po boji laka za nokte mogao se odrediti socijalni status žene. Srebrna i zlatna boja bile su rezervisane za dame iz kraljevskih porodica, dok su žene iz srednjeg staleža bojile nokte u svetle boje. Zakon o bojama za nokte bio je izuzetno strog pa se dešavalo da su žene koje su se usudile da oboje nokte u „kraljevske boje“ bile osuđivane na smrt. Vekovima kasnije, za vreme dinastije Ming, poslednje koja je vladala Kineskim carstvom, kraljevske boje laka za nokte bile su crvena i crna, a nokti su ukrašavani dragim kamenjem. Pouzdano se zna da su 3000 godina pre nove ere u drevnom Egiptu nokte farbali i muškarci i žene. Stari Egipćani su najpre bojili samo vrhove prstiju kanom crvene ili braon boje, dok nisu napravili smešu sličnu kineskoj. Za kraljevsku lozu bila je rezervisana crvena boja. Kraljica Nefertiti oslikavala je nokte rubin tonovima, dok je slavna Kleopatra volela jarko crvenu boju. Umetnost oslikavanja noktiju nastala je pre otkrića Amerike, u Carstvu Inka. Omiljeni simbol na noktima bio je orao.

Fascinacija crvenim lakom

Najveći pomak u industriji lepote, kada je reč o laku za nokte, napravljen je 1920. godine zahavljujući ideji šminkerke Mišel Manard, koja je bila zaposlena u firmi braće Revson. Tih godina na tržištu su se pojavile enamel farbe za automobile, pa je ona poželela da formulu prilagodi za spravljanje laka. Uspela je u toj nameri, pa se braća Revson udružuju sa Čarlsom Lakmanom, i koristeći Mišelinu originalnu ideju stvaraju bezbojan lak za nokte čija su baza pigmenti a ne boje. Firma menja ime u REVLON i zahvaljujući proizvodnji i prodaji laka za nokte do kraja Drugog svetskog rata postaju jedan od pet najvećih američkih brendova. REVLON je nastavio da inovira i unapređuje lakove, stvarajući čitavu paletu boja i diktirajući modne trendove. Lak za nokte postao je sastavni deo visoke mode a poznate filmske dive njegovi najbolji promoteri. Glamurozni crveni nokti slavu su doživeli u  Holivudu. Sa pojavom filma u boji, žene širom sveta želele su da imaju vatreno crvene nokte (i karmin) kao njihove omiljene ikone sa velikog platna. Fascinacija crvenom bojom zadržala se kroz istoriju i do današnjih dana, pa su uprkos trendovima koje stilisti diktiraju iz sezone u sezonu, najprodavaniji lakovi crvenih nijansi.

Spektar boja na noktima

Tokom zlatnog doba Holivuda dominirala je crvena boja laka za nokte, da bi šezdesetih i sedamdesetih godina u modi bile pastelne, prirodnije nijanse.  S druge strane, poklonici panka, pa i roka, bez obzira na pol, nokte lakiraju crnom bojom. Deceniju kasnije modni svet očaravaju fluorescentne i neonske boje, koje koristi Madona na svojim nastupima. Jedna druga zvezda iz sveta filma, Uma Turman, čiji nokti dolaze do izražaja dok pleše u „Petparačkim pričama“ 1994. godine,  doprinosi neverovatnoj popularnosti zagasito crvene boje, koja poprima crne tonove, pa je lak koji je koristila – Chanel Rouge Noir (Vamp), postao jedan od najtraženijih Šanelovih  proizvoda i najprodavanijih nijansi u istoriji mode. Nakon premijere filma sve količine ovog laka u Britaniji bile su rasprodate za jedan dan. Ovu nijansu, koja je postala kultni klasik, kasnije je koristila Madona u spotu „Take a Bow“. Elegantnije, prefinjenije i ženstvenije od neonskog laka u svakom slučaju! 

Umetnost na noktima

Manikir, nadogradnja i izlivanje, akrilni nokti i oslikavanje postali su poslednjih decenija prava umetnost, ali i dobar izvor zarade o čemu svedoče brojni kozmetički saloni koji niču svakog dana. Zanimljivo je da su za najveće inovacije u ovoj oblasti zaslužni stomatolozi. Zubar Maksvel Lapo je 1934. godine napravio je prvi moderni set veštačkih noktiju, a njegov kolega Federiko Slak akrilnih noktiju. Prvi stil modernog manikira je “moon style” koji je i danas popularan. Neprolaznu popularnost ima i „francuski manikir“ koji je 1975. godine osmislio Džef Pink za potrebe Holivuda, kako se tokom snimanja filmova ne bi gubilo vreme (i novac) na promenu manikira. Da bi postigao prirodan i čist izgled nokta, Pink je koristio bež, pink i roze nijansu za veći deo nokatne ploče, a za vrh nokta belu boju. Svoj izum je nazvao natural look a potom promenio ime u „francuski manikir“.