Bezuslovna ljubav i pozitivni uticaj na zdravlje

Autor: Vladimir Pantić

Psi, mačke, ptice, ribice i ostali predstavnici faune često zauzimaju počasno mesto u našim srcima i domovima. Najčešće je to sasvim zaslužena pozicija

Duga istorijska putanja razvoja ljudskog roda se odavno ukrstila i neraskidivo povezala sa razvojem drugih vrsta. Psi su verni pratioci ljudskog roda već duže od 14 milenijuma, dok su mačke postale sastavni deo naših života nedugo zatim. Ove vrste su i najzastupljeniji kućni ljubimci, a slede ih papagaji, ribice, morska prasad, hrčci i u poslednje vreme brojne egzotične životinje poput predstavnika gmizavaca i zglavkara.

Šta je to što čini ljubimce toliko privlačnim?

Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje. Očito je da interakcija sa životinjama izaziva određene reakcije u našem mozgu koje su najčešće prijatne (ovde izuzimamo slučajeve koji su nastali usled neprijatnog iskustva sa životinjama). Studije su pokazale da tokom kontakta sa ljubimcima u našem organizmu dolazi do pada nivoa lučenja kortizola, hormona povezanog sa stresnim situacijama, kao i do snižavanja krvnog pritiska. Sa druge strane dolazi do povišenja nivoa oksitocina što dovodi do stvaranja osećaja nežnosti i privrženosti.

Kako ljubimci unose promene u naš život?

Dolazak novog člana porodice, što ljubimac sa svojim potrebama zapravo i jeste, dovodi do mnogih promena u dotadašnjoj dnevnoj rutini. Posedovanje ljubimca zahteva određenu dozu odgovornosti i organizovanosti, što predstavlja dobru stvar za osobe kojimа to nedostaje. Ljubimci su takođe i odličan način za uvođenje dece u svet odgovornosti. Postoji studija koja je pokazala da su deca dijabetičari, koja su bila zadužena za brigu o ribicama, koja je uključivala redovno hranjenje i čišćenje akvarijuma, bila daleko ažurnija u samostalnom proveravanju nivoa sopstvenog šećera u krvi. Ovo je od velike važnosti za decu sa dijabetesom, a njihov broj je, nažalost, u porastu.

Izlazak u šetnju sa psom je nešto što svaki vlasnik obavezno uradi bar dva puta dnevno. Velika je verovatnoća da bi taj isti vlasnik vreme koje provede na svežem vazduhu sa svojim psom to isto vreme proveo sedeći u fotelji ili na kauču kada ne bi imao ljubimca. Izlazak u šetnju najčešće podrazumeva i socijalne interakcije sa ostalim vlasnicima pasa, a budući da je čovek društveno biće, možemo i ovo smatrati dodatnom dobrobiti.

Pomoć koju mogu da pruže

Kontakt sa životinjama se pokazao kao blagotvoran za pacijente u mnogim situacijama. Deca sa autizmom uspevaju da ostvare vezu sa ljubimcem što često dovodi do napretka u njihovom komuniciranju sa ljudskim okruženjem. Studija koja je rađena sa decom kojoj je dijagnostifikovan poremećaj pažnje pokazala je da nakon dvanaestonedeljnog programa koji je uključivao druženje sa psima, ovi mališani pokazuju bolje rezultate od grupe koja nije bila uključena u program. Posete posebno obučenih pasa staračkim domovima i bolnicama su postale uobičajeni deo tretmana u mnogim zapadnim zemljama.

Alergije

Alergijske reakcije na ljubimce su moguće, tako da bi pre nabavke ljubimca svakako trebalo proveriti da li je neko od ukućana alergičan. Pokazalo se da rana izloženost dece kontaktu sa ljubimcima ojačava njihov imuni odgovor i dovodi do smanjenja mogućnosti za razvoj alergija. Takođe, postoje i vrste koje važe za hipoalergenske.

Odgovorno vlasništvo

Pre nabavke ljubimca moramo dobro da razmislimo da li imamo uslove za brigu o živom biću. Ta odluka nikako ne bi smela da bude stvar pomodarstva, već pokazatelj spremnosti za prihvatanje novog člana porodice koji će doneti mnogo radosti u svačiji dom.