Mali ujed, veliki problem?

Lepi i sunčani dani nas prosto mame da svaki slobodan trenutak provedemo u prirodi sa svojim najbližima. Međutim, to lako može da se pretvori u problem. Uzrok brojnih prolećnih i letnjih nevolja je mali dosadnjaković – krpelj

Autor: Vladimir Pantić

Krpelji pripadaju zglavkarima, red Ixodida, potklasa Acarina. Ovi paukoliki ektoparaziti dele se na tvrde (familije Nuttalliellidae i Ixodidae) i meke (familija Argasidae). Telo im ima vrećasti oblik, budući da su im svi telesni članci srasli u jedinstvenu celinu. Parazitske vrste imaju usne nožice evolutivno razvijene tako da olakšavaju pričvršćivanje za kožu domaćina, njeno probijanje i sisanje krvi. Ovo je način na koji se krpelji hrane. Problem je u tome što su krpelji prenosioci brojnih oboljenja, od kojih neka mogu da imaju i veoma ozbiljne posledice.

Blago crvenilo na mestu uboda je posledica iritiranosti kože stranim materijama koje prilikom ugriza prodru u kožu. Ono ne predstavlja signal za opasnost. Međutim, ako se nakon ugriza krpelja na mestu ujeda pojavi prstenasto crvenilo koje može da bude praćeno osipom, povišenom temperaturom, glavoboljom, mučninom, bolovima u mišićima i zglobovima, uz opštu slabost organizma, onda se morate odmah obratiti lekaru. Ovi simptomi mogu da se pojave i nakon jedne do dve nedelje.

Da li su svi krpelji opasni?

Ujed krpelja koji nije zaražen sam po sebi ne predstavlja opasnost. Čak ni ujed zaraženog krpelja ne znači da ćete se razboleti. Šanse za štetno dejstvo mikroorganizama koji su, u stvari, izazivači bolesti, dodatno se umanjuju ukoliko krpelja uklonite u prvih 24 sata nakon što se zakačio za vas. Pažljivo ga pomoću pincete uhvatite za gornji deo tela, što bliže koži. Zatim ga blagim pokretima izvucite „odvijajući ga“ kao sijalicu. Ukoliko niste sigurni da ste dovoljno spretni za ovaj poduhvat, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

Odakle vreba opasnost?

Krpelji najčešće vrebaju u visokoj nepokošenoj travi. Penju se do visine koja odgovara nivou leđa prosečne mačke ili manjeg psa, i tu čekaju svoj plen. Oni imaju posebne receptore pomoću kojih reaguju na ugljen-dioksid, amonijak i ostala hemijska jedinjenja koja oslobađamo kao proizvod našeg metabolizma. Takođe znaju i da padaju sa niskih krošnji, u pokušaju da se zakače za izvor hrane.

Kako da se zaštitimo?

Postoje područja koja su identifikovana kao staništa zaraženih krpelja. Ukoliko ne možete da izbegnete boravak u tim oblastima, trebalo bi da nosite odeću dugih rukava i nogavica. Odeća bi trebalo da bude svetle boje kako biste lakše uočili eventualnog uljeza. Odeću koju skinete ne bi trebalo da spuštate direktno na travu i okolno rastinje. Ponesite prostirku impregniranu repelentima i akaricidima, preparatima koji odbijaju i eliminišu krpelje. Konsultujte se sa farmaceutom o izboru repelenata koje ćete naneti na kožu. Po povratku kući obavezno dobro pregledajte odeću i celo telo.