Vrhunska lepota pokreta

 

Već skoro punih 130 godina ova igra donosi neverovatna uzbuđenja kako igračima, tako i gledaocima.

 

Autor Duško Šašić

 

Sport koji danas zaokuplja pažnju miliona gledalaca i igrača širom planete nastao je, takoreći, slučajno. Krajem XIX veka u Masačusetsu, na današnjem Springfild koledžu, kao profesor fizičkog bio je zaposlen Džejms Nejsmit. U jesen 1891. godine on je od svojih nadređenih dobio zadatak da smisli kako da tokom zimskih meseci održi školski fudbalski tim u stanju pune fizičke spreme kako bi se od proleća dostojno suprotstavili timovima drugih koledža. Budući da je već imao određenog trenerskog iskustva, Nejsmitu je bilo jasno da klasične vežbe za sticanje i održavanje snage i kondicije neće biti zanimljive mladim sportistima. Bila mu je potrebna i aktivnost koja će podsticati razvoj timskih veština i koordinacije, uz izbegavanje direktnog kontakta saigrača da bi se moguće povrede svele na minimum. Rešenje do koga je došao promenilo je istoriju modernog sporta.

 

Korpe za voće i gužva na terenu

Nejsmit je pred svoje učenike izašao sa setom pravila, jednom kožnom loptom i dve pletene korpe za voće. Korpe su okačene na galeriju sale za vežbanje i bilo je potrebno određeno vreme da bi Nejsmit i igrači shvatili da je daleko praktičnije probušiti rupu na njihovom dnu nego se svaki put peti na merdevine i vaditi loptu kada neko pogodi koš. Korpe bez dna ustupile su mesto metalnim obručima početkom XX veka. Za razliku od početnih dana igre, kada su timovi brojali i po desetak igrača, već posle nekoliko godina je postala ustaljena praksa da na teren izlaze petočlane ekipe.

Lopte koje su u početku upotrebljvane preuzete su iz fudbala. Njihova mana ogledala se u šavovima koji su spajali pojedine komade kože i činili odbijanje lopte o podlogu krajnje nepredvidivom aktivnošću. Uskoro je i ovaj problem rešen, ali su lopte zadržale svoju originalnu braon boju sve do pedesetih godina prošlog veka, kada je Toni Hinkl, čuveni košarkaški trener sa Batler koledža, u igru uveo narandžastu loptu. Ovo je urađeno kako bi igrači lakše pratili kretanje lopte i to je uskoro postalo standard na svim terenima.

 

Nastanak imena i mešanje publike u igru

Za nastanak imena ovog sporta zaslužan je jedan od momaka koji su imali tu sreću da im Nejsmit bude profesor. Frenk Mahan, mladi sportista koji nije bio preterano oduševljen kada je Nejsmit predstavio učenicima novu igru, spojio je reči basket (korpa, košara) i ball (lopta). Ovo je i samom Nejsmitu zvučalo daleko bolje od ostalih predloga, uključujući i onaj prema kome je novi sport trebalo da bude nazvan Nejsmitova igra, pa je predlog prihvaćen.

Novi sport se veoma brzo širio po američkim koledžima i uskoro su košarkaške utakmice postale redovan deo učeničkog života. Momci koji su bili dobri košarkaši postajali su veoma popularni u društvu, a već par decenija nakon nastanka igre pojavila se i čitava plejada profesionalnih igrača.

Još jedna od izmena u odnosu na prvu postavku terena odnosila se na uvođenje table iza koša. Do postavljanja drvenih tabli došlo je prvenstveno da bi se sprečili neodgovorni navijači koji su često sa galerije rukama uticali na putanju lopte koja ide prema košu. Uskoro je shvaćeno i da odbitak lopte o tablu doprinosi većoj dinamičnosti igre, pa su koševi poprimili današnji izgled.

 

Osvajanje planete

Nakon uključenja SAD u vojne sukobe tokom Prvog svetskog rata, brojni američki vojnici su stigli na evropsko tlo. Među njima je bio i Nejsmit, kao i stotine profesora fizičkog koji su bili upoznati sa pravilima košarke. U vojnim kampovima su vojnici rado prekraćivali vreme igrom ispod obruča a lokalnom stanovništvu nije trebalo puno da im se priključi. Iako je prva prezentacija košarke u Evropi održana u Parizu još 1893, a prva međunarodna utakmica odigrana u Sankt Petersburgu 1909, ipak je njena popularnost na ovom kontinentu počela da raste tek tokom dvadesetih godina prošlog veka.

Međunarodna košarkaška federacija, FIBA (Fédération internationale de basketball amateur) osnovana je 1932. godine, a već četiri godine kasnije košarka je bila deo Olimpijskih igara u Berlinu. Američka profesionalna liga NBA (National Basketball Association) nastala je 1949. godine. Veliku prekretnicu za popularnost ovog takmičenja kod nas donele su osamdeste godine prošlog veka, kada je počeo masovniji odlazak igrača sa ovih prostora u SAD. Ljubitelji košarke dobro pamte i momenat kada je profesionalnim košarkašima dozvoljeno učešće na Olimpijskim igrama. Američki tim snova je u Barseloni 1992. pokazao svu raskoš ove veličanstvene igre.

Razvoj ženske košarke tekao je uporedo sa razvojem celokupnog sporta. Navešćemo da je već 1892. godine oformljen ženski tim na Smit koledžu u Masačusetsu.

 

Idealan sport za decu

Ovaj sport pozitivno utiče na poboljšanje koordinacije, kao i na povećanje okretnosti, snage i izdržljivosti. Deca najčešće počinju da treniraju oko 7. ili 8. godine. Za mlađu decu postoje posebno prilagođeni programi u školicama košarke, koji ih kroz igru uvode u osnovna pravila. Stručnjaci se slažu sa tim da ni starost od 11 ili 12 godina nije period u kome se može reći da je neko zakasnio za početak druženja sa košarkom. Genetske predispozicije kao što su visina i dužina ekstremiteta predstavljaju prednost, ali istorija igre beleži velike majstore koji su bili niži od 1.90m. Kao i u svim ostalim sportovima, talenat čini otpilike jednu petinu eventualnog uspeha, sve ostalo se postiže upornim radom.

Tokom treniranja igrači prolaze kroz faze sticanja snage i okretnosti, a posebno osmišljene vežbe doprinose boljem driblingu i poboljšanju preciznosti šuta. Taktički pristup igri i psihička spremnost igrača često čine odlučujuću stavku u kritičnim momentima. Košarka je igra puna preokreta i na terenu se često odvijaju prave dramatične bitke za svaku loptu i svaki postignuti poen. Događalo se da šut u poslednjim stotinkama utakmice promeni krajnji ishod i to je ono što ovu igru čini toliko različitom u odnosu na sve druge sportove.

 

Prefinjeno i bez kontakta

Povrede se dešavaju u košarci, ali najčešće su u pitanju istegnuća mišića ili uganuća zglobova. Direktan kontakt igrača nije dozvoljen i to celom sportu daje jednu finu notu plemenitosti. Iako se u žaru borbe desi da neko od igrača ponekad pretera, opšte pravilo je da je košarka viteški sport, u kome važe određeni kodeksi ponašanja i jasno definisane vrednosti. To je još jedan od razloga zbog kojih se mnogi roditelji potajno nadaju da će njihovi mališani izabrati baš košarku za sport kojim će se baviti.

Chad Thomas Jersey