Vitamin D i sunce

autor: Mr ph Dušan Goljić

Vitamin D se osim kroz hranu, može uneti u organizam suplementima ili sintetisati putem UV zračenja sunca

Tokom kućne izolacije shvatili smo koliko nam u je u stvari potreban izlazak u prirodu. Uživanje u blagoj toplini prolećnih dana i bujanju prirode ima potvrđeno lekovito dejstvo i podstiče u nama novu snagu nakon depresivne zime sa manje sunca. Iako štetni u prekomernim količinama, UV zraci sunca su lekoviti. Poznata je činjenica da sunčeva svetlost pozitivno utiče na stvaranje vitamina D u organizmu. Koliko nam je vitamina D potrebno i koliko dugo da se izlažemo suncu?

Uloga Vitamina D3

Vitamin D3 (holekalciferol) je biomolekul kome se pripisuju mnogostruke esencijalne uloge u organizmu. Neizostavan je kofaktor mnogih biohemijskih reakcija, poput resorpcije kalcijuma i mineralizacije kostiju, metaboličkih procesa u bubregu. Studije novog datuma otkrivaju ulogu vitamina D u funkcionisanju ćelija imunog sistema, uključujući i glija ćelije – protektivne ćelije nervnog sistema. Dodatno, vitamin D3 pozitivno utiče na insulinsku rezistenciju, te njegov nedostatak može pojačati progresiju dijabetesa. Neophodan je i za funkcije kardiovaskularnog sistema, a potvrđeno je i njegovo dejstvo na supresiju pojedinih gena u razvoju karcinoma. Po najnovijim preporukama, neophodan je za razvoj zidova srčanih komora kod odojčadi. Poznato je da ljudi, koji su deficitarni u nivou vitamina D3 u krvi, imaju veću sklonost ka razvoju alergija.

Unos iz hrane

Vitamin D3 organizam ne može da stvori pasivno, te je neophodan njegov unos iz hrane. Najviše ga ima u ribi, semenkama, žumancu, punomasnom siru, mleku i vitaminski ojačanim žitaricama. Usled jednolične ili nedovoljno balansirane ishrane, dolazi do nedostatka ovog vitamina.

U današnje veme, čest je slučaj da mladi ljudi imaju nedostatak vitamina D3, što kao posledicu nosi intenzivne promene raspoloženja kod adolescenata, neredovne cikluse kod mladih žena i povećanu incidencu alergija.

Nedostatak i preporučene doze

Simptomi nedostatka vitamina D3 su povećana podložnost infekcijama, hronični umor, bol u leđima i kostima, loše raspoloženje, slabo zarastanje rana, gubitak kose i bol u mišićima. Ako simprtomi perzistiraju, dovode do autoimunih bolesti, neuroloških problema, komplikacija u trudnoći i razvoj drugih bolesti.

Prema preporukama SZO, preporučeni dnevni unos vitamina D3 (u internacionalnim jedinicama – IU) je:

  • za odojčad – 400IU,
  • za decu 1-18 godina – 600IU
  • za odrasle 18 -70 godina – 600IU, uključujući i potrebe za vreme trudnoće i dojenja,
  • preko 70 godina starosti 800IU, trudnoća i dojenje 600IU.

Ukoliko postoji deficit ovog vitamina ili su vidljivi znaci vitamin D-povezane bolesti, preporučeni dnevni unos se povećava. Vitamin D se, pored ishrane, može uneti kroz suplementaciju ili sintetisati u organizmu putem UV zračenja sunca.

Značaj sunčanja i uzimanja suplemenata

UV zračenje sunca stimuliše sintezu previtamina D u koži, koji se kasnije  konvertuje u aktivni oblik – Vitamin D3. U zavisnosti od faktora koji utiču na UV indeks, kao što su oblačnost, geografska širina i doba godine, efekat sunčevih zraka na kožu varira.

Radi sinteze vitamina D, preporučuje se izlaganje suncu od 15-30 minuta tokom dana u periodima umerenog zračenja.

U zimskim mesecima preporučuje se uzimanje suplemenata na bazi vitamina D3.

Za decu najpogodnije su formulacije u obliku vodenih kapi, ulja, doziranih twist-off kapsula. Kod odraslih, pored tečnih oblika, u apoteci možemo naći raznovrsni asortiman kapsula, tableta i kombinovanih multivitaminskih preparata. Studije su pokazale da sublingvalni sprejevi pružaju organizmu visoko apsorptivan obilk vitamina D3, što je posebno pogodno za one koji imaju problem sa gutanjem velikih kapsula.