Zdravo, zabavno, opuštajuće

 

Istorija ljudskog roda je prožeta pričama o velikim pobedama, epskim poduhvatima i junačkim delima. Neizostavnu ulogu u tim pričama imali su konji.

 

Autor: Duško Šašić

 

Prema arheološkim istraživanjima sa sigurnošću se može reći da je pripitomljavanje konja pošlo za rukom ljudima u periodu oko 3.500 godina pre nove ere. Moguće je da se to desilo i ranije, ali za to nema evidentnih dokaza. Pretpostavka je da su konji prvo korišćeni za jahanje, a zatim i kao pogonska snaga za vuču kola. Prvi pouzdani dokazi o upotrebi konja za vuču kola datirani su u period oko 2.500 godina pre naše ere. Od tog doba konji se ne koriste isključivo za rad i vojne potrebe, već na sebe preuzimaju i takmičarsku ulogu.

 

Konjske trke starog doba

Konjske trke koje su pobedniku donosile veoma visoku nagradu opisane su u Homerovoj Ilijadi. Antički Grci su konje koristili prvenstveno za vojne pohode, a odmah zatim i za razna takmičenja. Trke bornih dvokolica sa četvoropregom održane su prvi put na Olimpijskim igrama 680. godine pre nove ere, a takmičenje u jahanju ušlo je u program igara par decenija kasnije. U petom veku pre nove ere Ksenofont je napisao delo o uzgajanju i jahanju konja. Antički graditelji projektovali su hipodrome koji su mogli da prime i više desetina hiljada posetilaca. Najslavniji sportski objekat ove vrste nalazio se u Konstantinopolju, a kapacitet njegovih tribina iznosio je 80.000 gledalaca.

Grci nisu bili jedini narod koji je zabavu pronalazio u konjskim trkama. Postoje zapisi o ovakvim takmičenjima kod Asiraca, Vavilonaca i svakako kod starih Rimljana. Divljenje prema konjima je ponekad prelazilo granice normalnog poimanja stvarnosti. Imperator Kaligula je svog konja proglasio za člana rimskog Senata. Aleksandar Veliki je svom vernom i voljenom Bukefalu podigao spomenik. Vekovima kasnije Ričard III je nudio kraljevstvo za konja.

 

Viteška veština jahanja

U doba Ričardovog vapaja konji su imali kultni status i bili neodvojivi deo slike o plemenitom vitezu. Viteški turniri su podrazumevali učešće konja, a prve trke u srednjem veku održane su u Engleskoj 1174. godine. Škole jahanja nastale su nekoliko vekova kasnije, a prva je otvorena u Napulju u XVI veku. Sledilo je formiranje sličnih ustanova u Francuskoj, Španiji i Austriji. U početku je akcenat u ovim školama stavljan na dresuru konja. Sa ozbiljnijom obukom jahača započeto je tek u XVII veku.

Danas se događa ponovni rast popularnosti viteških turnira koji se održavaju širom planete. Sportsko takmičenje koje ulazi u redovni program Olimpijskih igara, a koje je nastalo na osnovu spoja nekadašnjih veština neophodnih za vojnu službu, poznato je kao moderni petoboj. Ono uključuje trčanje, jahanje, plivanje, mačevanje i streljaštvo.

 

Elitni status

Konjica je vekovima predstavljala elitni rod vojske, ali je napretkom modernih tehnologija polako potonula u zaborav. Mnoge armije i danas imaju u svojim redovima konjičke jedinice, no one su tu više zbog prestiža, nego zbog stvarne upotrebne vrednosti. Policijske jedinice još uvek koriste konje u aktivnoj službi. O značaju koji su konji imali u nekadašnjim sukobima govori i podatak iz američkog Građanskog rata u kome je nastradalo milion ovih plemenitih životinja. Poslednji zabeležen konjički juriš u skorijoj istoriji bio je uzaludan, a ipak herojski, pokušaj poljske konjice da se odupre nemačkoj okupaciji na početku II svetskog rata.

Posedovanje konja je oduvek imalo prizvuk luksuza. Danas se za punokrvne trkačke konje na svetskom tržištu izdvajaju nezamislive sume jednake onim koje za svoje ljubimce izdvajaju zaljubljenici u sportske automobile.

 

Moderna takmičenja

Konjički sport danas ima brojne discipline. Galopske trke spadaju u najatraktivnije, odvijaju se na ravnoj stazi ili na onoj sa preprekama, dok zaljubljenici u lepotu konjskog kasa uživaju u kasačkim takmičenjima. Tu su i preponske trke, takmičenja u dresuri, konjički višeboj, takmičenja zaprega… Sve popularnija su endurans takmičenja u okviru kojih takmičari na konjskim leđima prevaljuju velike razdaljine po unapred utvrđenim stazama kroz prirodu.

Klađenje na konjske trke je jedna od unosnijih industrija današnjice i često trkački konji bivaju žrtve nemilosrdne želje za pobedom. Antidoping kontrole su obavezni deo takmičenja i bar donekle uspevaju da sačuvaju zdravlje veličanstvenih trkača.

 

Rekreativno jahanje

Svoje slobodno vreme mnogi ljudi posvećuju druženju sa konjima. To ne podrazumeva samo jahanje, već i brigu o konju, timarenje i češkanje, uspostavljanje međusobnog odnosa poverenja. Rekreativno jahanje može da se praktikuje u ograđenom prostoru, u okviru brojnih škola jahanja prisutnih na gradskim hipodromima, a oni napredniji rekreativci često se odlučuju i za jahanje u prirodi. Ovaj vid opuštanja nije moguće lako opisati rečima, kao ni osećaj koji sa zadovoljstvom otkrivaju svi koji se popnu u sedlo. Skladni i ritmični pokreti, osećaj upravljanja moćnom, snažnom životinjom, svež vazduh i fizički napor koji jahanje zahteva doprinose tome da se najveći broj ljudi koji probaju jahanje trajno veže za ovaj vid rekreacije.

 

Deca u sedlu

Većina mališana jednostavno ne može da sakrije svoje oduševljenje prilikom susreta sa četvoronožnim lepotanima. Još kada im se pruži prilika da ih zajašu, sreći nikad kraja. Konje koji se koriste za jahanje u školicama instruktori pažljivo biraju. U njihovom žargonu takav konj mora da bude „spomenik“, što znači da je u pitanju savršeno uravnotežena životinja, koja neće učiniti ništa nepredviđeno, bez obzira na spoljne nadražaje. Svakako bi pre izbora školice trebalo da se raspitate o njihovim referencama, a kao i uvek najbolje je dobiti direktnu informaciju od nekoga ko je već vodio svoje dete kod njih. Jahanje je veoma korisno za mališane i doprinosi jačanju njihovog samopouzdanja, poboljšanju koordinacije pokreta i povezanosti sa onom iskonskom prirodnom vezom koja se sve češće nepovratno kida u modernom svetu.

 

Hipoterapija

Harmonični ritmični pokreti koji se ponavljaju tokom jahanja pokazali su se kao odlično sredstvo u terapiji brojnih zdravstvenih poremećaja. Hipoterapija se pokazala izuzetno uspešnom u tretiranju ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su: oštećenja mozga, cerebralna paraliza, smetnje u razvoju, kičmeni deformiteti kao i mnoga druga stanja. Konj tokom svog kretanja obavlja niz složenih pokreta, a jahač na njih reaguje prilagođavajući svoje telo svakoj promeni. Ovo za posledicu ima aktivaciju velikog broja neuronskih veza i mišićnih grupa kroz seriju ponovljenih pokreta koje telo drugačije ne bi izvelo. Rezultati su vidljivi već nakon nekoliko terapija. Deca sa dijagnostifikovanim autizmom takođe pozitivno reaguju na hipoterapiju, a srž uspeha leži u individualnom pristupu svakom pacijentu.

Poslednjih decenija u SAD i Engleskoj šetlandski poniji su se pokazali kao odlični vodiči slepih i slabovidih lica. U odnosu na pse pokazuju veću smirenost u urbanom okruženju, a jedna od prednosti je i njihov životni vek koji je nekoliko puta duži od psećeg.