Angina, šarlah, crveni vetar

autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Dijagnoza streptokoknih bolesti se postavlja na osnovi kliničke slike, laboratorijskih analiza i brisa ždrela. Bris se pravilno uzima sa zadnjeg zida ždrela, pre započinjanja antibiotske terapije.

Streptokoke su bakterije loptastog oblika koje se pod mikroskopom prikazuju udružene u parove ili lance. Postoji nekoliko vrsta streptokoka, kod dece se kao izazivači bolesti najčešće otkriva betahemolitički streptokok. U zavisnosti od strukture ćelijskog zida i sposobnosti da u laboratorijskim uslovima razlažu (hemoliziraju) crvena krvna zrnca, delimo ih na grupe od A do V. U uzrastu novorođenčeta patogene su grupe A i B, dok se kod starije dece leče samo bolesna deca kod kojih se kao izazivač dokaže betahemolitički streptokok grupe A. Učestalost ovih infekcija je mala sve do uzrasta preko tri godine, kod mlađe dece treba uvek sumnjati na virusne uzročnike. Put širenja ove bakterijske infekcije je kontaktni i kapljični, učestalost raste u kolektivima ( vrtić, škola, kamp).

Streptokokna angina

Streptokokna angina je akutno zapaljenje sluzokože ždrela i krajnika. Inkubacija je kratka i traje nekoliko dana. Bolest naglo počinje, a dete se žali na bol i otežano gutanje, glavobolju. U prvim danima bolesti često se javlja bol u stomaku, mučnina i povraćanje. Uvek je prisutna visoka temperatura. Ukoliko dete istovremeno ima i sekreciju iz nosa, kijanje i kašalj, treba misliti na virusnu prirodu bolesti – ovi simptomi nisu karakteristični za bakterijske upale sluzokože gornjih disajnih puteva. Krajnici su uvećani, crveni, pokriveni tačkastim ili slivenim naslagama gnoja (gnojava angina). Limfne žlezde ispod uglova donje vilice su uvećane, bolne na dodir. Prisustvo tačkastog crvenila po gornjem nepcu potvrđuje dijagnozu, mada se može videti i kod nekih drugih infekcija. Dijagnozu potvrđuje i povećanje ukupnog broja belih krvnih zrnaca, među njima se zapaža dominacija granulocita. Ukoliko je moguće, pre terapije treba uraditi bris ždrela i sačekati rezultat. Ovakva praksa kod nas nije uobičajena, nestrpljenje roditelja da se što pre započne lečenje ubrzava uvođenje antibiotske terapije. Lečenje je efikasno penicilinskim antibioticima u dovoljnoj dozi, obično deset dana. Bris nije potrebno ponavljati po završenom lečenju.

Šarlah

Šarlah (Scarlatina) je osipna groznica iz grupe dečjih zaraznih bolesti. Izaziva je betahemolitički streptokok grupe A, koji stvara eritrogeni toksin. Ovaj toksin stvara tipičnu ospu po koži. S obzirom da postoji nekoliko tipova ovog toksina, moguće je da se šarlah preleži nekoliko puta u životu. Inkubacija je kratka, bolest ima slične simptome kao streptokokna angina, uz karakterističnu ospu. Jezik je beo do potpuno crvenog »malinastog« izgleda u toku nekoliko dana. Koža je suva, hrapava, »kao suncem opaljena«. Posle sedmog dana počinje perutanje i ljuštenje kože oko noktiju, na dlanovima i tabanima. Šarlah se danas efikasno leči, ne ostavlja posledice. Teški oblici bolesti su retki. Tipična klinička slika se može dopuniti brisom ždrela, mada ni negativan rezultat ne menja stav da ovu infekciju treba energično lečiti.

Crveni vetar

Crveni vetar (Erysipelas) je streptokokna bolest kože. Nastaje posle prodora streptokoka kroz oštećenu kožu – mesto ulaska često ostane neprimećeno (sitne oguljotine na tabanima, oko nosa, ujed insekta). Na mestu infekcije koža je žarko crvena, malo otečena, sa jasnom granicom inficiranog tkiva. Regionalni limfni čvorovi će se uključiti u lokalizaciju infekcije, ali će se uvećati i postati bolni. Povišena temperatura i pečenje kože potvrđuju dijagnozu. Ova bolest je daleko češća kod odraslih, u nehigijenskim uslovima teški oblici se mogu videti kada se inficira pupčana ranica kod tek rođene bebe. Lečenje je isto kao i kod svih streptokoknih bolesti – penicilinom ili eritromicinom (kod alergičnih na penicilin).

Komplikacije i dijagnoza

Komplikacije ovih oboljenja mogu da budu rane i kasne. U akutnoj fazi bolesti infekcija može da se proširi na srednje uho ili paranazalne šupljine (zapaljenje sinusa) ili pluća. Kod neefikasnog odgovora odbrambenog sistema moguće su teške infekcije moždanih ovojnica, kostiju i zglobova. Kasne komplikacije su imunološke prirode – antitela koja su stvorena u cilju odbrane od streptokoka greškom prepoznaju sopstvena tkiva kao neprijatelja, taloženje zapaljenskih produkata oštetiće srce, zglobove i bubrege nekoliko nedelja posle preležane streptokokne bolesti. Rane komplikacije se mogu efikasno sprečiti antibiotskom terapijom. Kasne komplikacije imaju podmukli tok i sklonost ka »pogrešnom« imunološkom odgovoru. Sve komplikacije su nekada bile daleko učestalije.

Dijagnoza streptokoknih bolesti se postavlja na osnovi kliničke slike, laboratorijskih analiza i brisa ždrela. Bris se pravilno uzima sa zadnjeg zida ždrela, pre započinjanja antibiotske terapije. Ukoliko dete ima tipičnu kliničku sliku, negativan rezultat brisa ne odlaže upotrebu antibiotika. Obrnuto, dokazani betahemolitički streptokok grupe A kod zdravog deteta ne smatra se razlogom za započinjanje terapije, a dete je sposobno za kolektiv. Kliconoštvo kod zdrave dece se ne leči – ove osobe nisu u povećanom riziku od oboljevanja, razvoja komplikacija, niti šire bolest u kolektivu.