Knjige kao prva pomoć u rešavanju problema – Betty

Biblioterapija

Autor: Mr Vesna Knežević

Stručnjaci smatraju da mnoge probleme možemo da rešimo promenom načina razmišljanja i delovanja, čitajući literaturu za samopomoć utemeljenu na kognitivno-bihevioralnoj terapiji, kao i da self-help knjige daju pozitivne rezultate u suzbijanju anksioznosti i depresije, bez korišćenja antidepresiva

U najširem smislu reči biblioterapija uključuje knjige koje mogu da nas oraspolože, nasmeju ili sadrže neke putokaze i pouke koji mogu da nam pomognu u određenim životnim trenucima. To su najčešće klasična literarna dela poput Tolstoja, Čapeka, Tvena, Šekspira, Tomasa Mana, Džejn Ostin i drugih velikana književnosti. Nekada su to knjige koje smo već čitali i kojima se rado vraćamo, jer nas inspirišu i u nama izazivaju pozitivna osećanja. Korisno je i kada nam ih preporuče prijatelji sa kojima nakon čitanja imamo i temu za razgovor, što je već samo po sebi dobro.

Stručnjaci su ispitali, a čitaoci knjiga potvrdili, da kada smo u situacijama koje nas uznemiravaju, ili se suočavamo sa osećanjima strepnje i nesigurnosti, neuzvraćene ili izgubljene ljubavi, odnosno kada se borimo sa nekom bolešću, bolom ili gubitkom, ulazak u svet piščeve mašte i suočavanje sa fiktivnim likovima zapravo pomaže. Protagonisti literarnog dela mogu da imaju probleme slične kao što su naši, a i ne moraju, ali svakako mogu da nas inspirišu da donesemo neke dobre odluke, kao i da se odlučimo na neke korisne promene u svom životu. Drugom rečju knjige zaista mogu da budu najbolji prijatelj, ali i izduvni ventil.

Industrija samopoboljšanja

Formule za uspeh i samopomoć nazivaju se i industrija samopoboljšanja, jer pored knjiga i audiovizuelnih izdanja uključuju i prateće seminare, prezentacije, treninge i savetovanja. Samo u SAD ova nova industrijska grana vredi oko dvadeset milijardi dolara na godišnjem nivou.

Knjige za samopomoć

Ljudi su oduvek želeli da žive bolje, lepše, uspešnije, da budu voljeni, srećniji, mudriji, zdraviji i da imaju dovoljno novca. Brzina i moderan način života koji ne ostavlja dovoljno vremena za bavljenje sobom, iznedrili su čitav jedan spisateljski žanr koji se najčešće naziva vodiči za samopomoć, ili self-help literatura i već dugo se nalaze na top-listama najtraženijih, najčitanijih i najprodavanijih knjiga. U ovoj vrsti priručnika, ali i na YouTube kanalima, čitaoci i slušaoci mogu da nauče kako da pomognu sebi u sferi koja ih najviše muči ili zanima. Tema ima toliko da ih je skoro nemoguće pobrojati, a jedne od najpopularnijih su: mršavljenje, zdrava ishrana, mladolikost i vitalnost, izgradnja samopouzdanja, ljubav prema sebi, finansijska uspešnost, a prisutne su i druge teme.

I kao što u svakom žitu ima kukolja, tako i u poplavi naslova koji nude najrazličitije formule uspeha i motivacione poruke nije zlato sve što sija. Ako se pitate kako da prepoznate ono što ne valja, za početak izbegavajte takozvane autore koji vam nude razna rešenja preko noći, čudotvorne eliksire i moralne pouke koje nisu u skladu sa vašom kulturnom i duhovnom sredinom ili stavovima.

Put kojim se ređe ide

Jedan od apsolutnih klasika sa kojim nikako ne možete pogrešiti u izboru je psihološki pronicljiva knjiga Put kojim se ređe ide Skota Peka napisana 1978. godine, prevedena na preko 20 jezika, prodata u više od sedam miliona primeraka i više od decenije na listi bestselera Njujork tajmsa. Život je težak, dugotrajan put duhovnog sazrevanja, kaže Pek na početku ove knjige koja čitaocu pomaže da razlikuje zavisnost od ljubavi, otkrije sopstveni identitet i postane osećajniji roditelj.

Kako zadobiti prijatelje

Brojni korisni saveti o uspostavljanju i održavanju uspešne komunikacije, tema su knjige Kako zadobiti prijatelje. Prodata je u preko 16 miliona primeraka širom sveta i smatra se dobrim vodičem za napredovanje kako na poslovnom, tako i na privatnom planu. Napisao ju je Dejl Karnegi, poznat čitalačkoj publici i po delima Psihologija uspeha i Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu.

Sreća ne zavisi od toga ko ste i šta imate, već prvenstveno od toga kako razmišljate. Zato, započnite dan razmišljajući o stvarima zbog kojih bi trebalo da ste zahvalni, poručuje Karnegi i objašnjava: Za razliku od laskanja, afirmacija podrazumeva da nekog tačno procenimo kako bismo osetili šta treba afirmisati, da ga dovoljno upoznamo kako bismo shvatili šta mu je zaista važno. Karnegi nas uči da u komunikaciji ne postoji neutralna razmena i kaže da se posle razgovora ljudi osećaju ili malo bolje ili malo gore, a najbolji među nama ostavljaju druge u malo boljem raspoloženju.

Pomoć stručnjaka

Iako knjige za samopomoć obuhvataju najširi spektar životnih tema, nude recepte i strategije za rešavanje problema, motivacione poruke, pa čak i priče kako je neko drugi uspeo da reši životnu jednačinu na kojoj smo se zaglavili, one nisu uvek dovoljne da izađemo iz psihološkog stanja u kome se ne osećamo dobro, već je potrebna pomoć stručnjaka. U radu na sebi prečice poput dobrih saveta iz knjiga ne funkcionišu uvek, često i zbog toga što nismo spremni za promene. Upravo u tome nam pomažu psiholozi i terapeuti, da budemo spremni da se menjamo i radimo na sebi i razumemo svoje probleme. Oni su i dobri savetnici za izbor knjiga koje na tom putu mogu da nam pomognu.