Elegantno rešenje za jesenje dane

 

Dolazak jeseni na ulice izvodi ovaj jedinstveni komad odeće koji nikada ne izlazi iz mode.

 

Autor: Milica Đokić

 

Modni trendovi se menjaju, nekada u nedostatku inspiracije kreatori posegnu za reciklažom starih rešenja, nekada se neke modne ludosti nose jednu sezonu i nikada više. Međutim, to nije slučaj sa kišnim mantilima. Ovaj odevni predmet je jednostavno uvek aktuelan, a uz to je i izuzetno praktičan za jesen, proleće, pa čak i za blage zimske dane.

 

Šta kažu kreatori?

Za razliku od nekadašnje ujednačenosti u bojama (pretežno je preovlađivala bež boja) danas je na ulicama moguće sresti raznovrsne boje i šare primenjene na materijalima od kojih je mantil izrađen. Nekadašnja pravila o dužini preko kolena su odavno prestala da važe, tako da danas viđamo i kratke varijante mantila koji više imaju estetsku nego praktičnu funkciju, naročito kada je vreme hladno i vetrovito. Neke modne kuće su ove godine ponudile klasičnu varijantu mantila u dve dužine, dok su neke određenom kroju dodale specifičnu dvobojnu šaru i uz to ponudile samo ograničen broj primeraka. Ove godine je predstavljen i „Restored“ model jednog od najčuvenijih krojeva, kao deo kolekcije Kristofera Bejlija. Ljubitelji gotik kulture još uvek vole svoje kožne mantile koji skoro da dodiruju zemlju. Njihovo poreklo ipak nije isto kao kod klasičnih mantila, oni su u stvari izvedeni iz dastera, komada odeće koji su nosili konjanici da bi zaštitili odeću od prašine. Situacija je trenutno takva da mnoge američke škole ne dozvoljavaju učenicima da ih nose, zbog mogućnosti sakrivanja oružja ispod dugačkih delova tkanine. Kelvin Klajn, Helmut Lang i Aleksandar Mek Kvin su takođe dali svoj pečat izgledu kišnih mantila ove sezone. Jedan od razloga zbog kojih je ovaj odevni predmet toliko omiljen jeste i to što ga možete obući preko svega, od klasičnog odela do iscepanih farmerica, i još uvek ćete dobro izgledati.

 

Kada je nastao kišni mantil?

Prve kišne kabanice su se pojavile u Kini pre mnogo vekova i bile su izrađene od bambusovih vlakana. Međutim, u Evropi ovaj komad odeće postaje popularan tek u prvoj polovini XIX veka nakon što je škotski hemičar Čarls Mekintoš uspeo da napravi vodootporno platno. On je ovo postigao tako što je ubacio sloj gume omekšane naftom u sendvič između dve tkanine, a do izuma je došao tražeći rešenje za vodootporno šatorsko krilo. Za razliku od modernih materijala današnjice, Mekintošov izum nije dozvoljavao prolazak vazduha, pa bi onaj ko je nosio ovakvu odeću za zaštitu od kiše završavao mokar od znoja. Rešenje je pronađeno u pravljenju ventilacionih otvora ispod pazuha ali je još uvek trebalo mnogo toga da se promeni da bi ovo postao komad odeće koji se rado nosi. U međuvremenu je, uprkos lošim stranama, nastala čitava industrija koja je ovim materijalom, i proizvodom od njega napravljenim, snabdevala sve kojima je bila potrebna zaštita od kiše.

 

Vreme je za novi materijal

Da bi nastao kišni mantil kakav nam je danas poznat, bilo je potrebno da se slože još neki delići slagalice. Iako se do današnjeg dana o autorskim pravima na nastanak kišnog mantila spore dva britanska brenda, „Aquascutum“ i „Burberry“, ipak je nepobitna činjenica da je Tomas Barberi izumitelj gabardena, tkanine bez koje mantila ne bi bilo. On je patent za gabarden prijavio 1879. godine, a trebalo mu je još pune dvadeset dve godine da bi britanskoj vojsci ponudio dizajn mantila namenjen zameni nepraktičnih šinjela načinjenih od sukna.

 

Oficirska elegancija i praktičnost

Novi deo uniforme je prvobitno bio rezervisan za oficire. Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata, i to što je ovaj sukob ostao upamćen i po rovovskom načinu ratovanja, doveli su do potrebe za praktičnim rešenjima, a mantil je bio baš to. Iz tog perioda vodе poreklo karakteristični detalji poput duplog preklopa koji štiti od vetra, kaišića na dugme smeštenih na ramenima, namenjenih kačenju epoleta sa činovima, kao i metalne alke na kaišu namenjene kačenju delova vojne opreme. Kaiševi oko rukava sprečavali su slivanje kiše na nadlaktice kada oficir podigne ruke da bi držao dvogled. Po povratku iz rata mnogi veterani su zadržali ovaj komad odeće, što iz navike, što zbog njegove praktičnosti. Kišni mantil je polako ulazio u gaderobere običnog sveta, a od tog doba potiče i naziv „trenchcoat“ što u slobodnom prevodu možemo smatrati rovovskim mantilom.

 

Novi sukob, nova moda

Sledeći veliki svetski sukob je takođe uključivao upotrebu kišnog mantila, ali iz borbenih dejstava su ga potiskivale kraće i praktičnije jakne. Drugi svetski rat je doprineo popularnosti još jednog sličnog, mada ipak drugačijeg odevnog predmeta – Montgomeri kaputa. Poznat i kao dafl, u našim krajevima i kao đubretarac, ovo je jedan od retkih klasičnih, muških odevnih predmeta sa kapuljačom. Monti, kako ga u Engleskoj zovu od milja, svoje ime duguje Ser Bernardu Montgomeriju čuvenom britanskom vojskovođi. On se nije odvajao od svog kaputa baš kao i Dejvid Stirling, osnivač SAS jedinica, koji je svoj dafl nosio čak i u pustinji.

 

Uticaj popularne kulture

Iako je možda gubio prvenstvo u svojoj osnovnoj vojnoj funkciji, kišni mantil je sve više gospodario modnim trendovima. Hemfri Bogart ga je nosio u filmu Kazablanka, utisnuvši ga u kolektivnu svest čovečanstva kao deo imidža individualca i borca za pravu stvar. Nosile su ga i Marlena Ditrih, Odri Hepbern, Džeki Onazis, Katrin Denev, Brižit Bardo, Tvigi, Kejt Mos, Gvinet Paltrou, Kler Dejns, Sara Džesika Parker, Džulija Roberts, Kira Najtli, Ema Votson… Lista nema kraja, zamislite slavnu osobu koja drži do stila i sigurno ćete naići na njenu fotografiju u mantilu. Zato, kada vetar ove jeseni reši da pokaže svoje neprijatno lice, zategnite kaiš svog kišnog mantila, podignite kragnu, spustite šešir ka očima i uputite se smelo u novu modnu avanturu u svom životu.

Chad Thomas Jersey