NEVIDLJIVI NEPRIJATELJI

Autor: Mr ph Dušan Goljić

COVID-19 je prepoznat kao preferencijalni kapljično-prenosivi virus, što znači da iako može da se prenese na drugi način, preferira kapljičnu transmisiju

Epidemija je ograničena na jedan lokalitet ili određenu populaciju. S druge strane, pandemija ne poznaje granice. Početkom ove godine, pandemija Corona virusa zahvatila je preko pola miliona ljudi za samo dva meseca, unela je kolektivni strah u mnogim državama i gurnula svet na rub ekonomske krize. Devastirajuća stvar u vezi sa ovom epidemijom je to što je čovečanstvo imalo nevidljivog neprijatelja, a on se prenosio sa čoveka na čoveka putem podjednako malih kapljica.

Medicinski gledano, respiratorne kapljice su male kapi tečnosti, najčešće pljuvačke,  koje u sebi sadrže ostatke ćelija humanog organizma, poput epitelnih ćelija oralne sluzokože ili pak ćelije imunog sistema. Ukoliko je osoba koja ih emituje u sredinu zaražena infektivom ili pak pije neku terapiju, kapljice koje ta osoba emituje u sredinu oko sebe će u velikom procentu sadržati i infektivnu komponentu, ali i taj lek.

Infektivne kapljice

Kapljice emitujemo svakog dana prilikom pričanja ili čak disanja. Može se reći da su sastavni deo svakodnevne komunikacije. S druge strane, kijanje može da oslobodi čak do 40.000 kapljica u okolnu sredinu, dok napad suvog kašlja ili razgovor od pet minuta produkuju do 3.000 kapljica.

Nakon njihovog emitovanja u okolinu, kapljice se raspadnu u vazduhu ili padnu na tlo pod dejstvom gravitacije. Ne prelaze dug put od osobe sa koje potiču i uobičajen put im je oko jedan metar. Međutim, ukoliko su uslovi za njen opstanak adekvatni, infektivne kapljice mogu da opstanu nekoliko sati, čak do neokoliko dana.

U slučajevima gusto populisanih prostorija, ili pak bolnica sa velikim procentom inficiranih, često dolazi do aerosolizacije kapljica. Drugim rečima, postaju lakše prenosive u vazduhu.To se dešava usled zasićenja lokalnog vazduha velikom količinom konstantno emitovanih kapljica.

Kapljična transmisija

kapljična transmisija je način prenošenja infektiva sa rezervoara (čoveka) u neposrednu okolinu. Mnogi infektivni agensi se mogu preneti kapljičnim putem. Bakterije, virusi, pa čak i gljivice, mogu izabrati ovaj način prenošenja u sredinu.

Međutim, nisu sve infekcije nužno kapljično prenosive. Većina virusa su oportunisti, što znači da traže najbolji mogući način da stupe u kontakt sa sredinom. Jedini poznati respiratorni infektiv koji se isključivo prenosi kapljičnim putem je bakterija tuberkuloze. Ostali virusi, poput ovčijih boginja, zauški, gripa, prehlade, malih boginja ili velikog kašlja se prenose bilo kojim kontaktom sluzokože, fekalno-oralnim putem, ili putem kapljica.

COVID-19 je prepoznat kao preferencijalni kapljično-prenosivi virus, što znači da iako može da se prenese na drugi način, preferira kapljičnu transmisiju.

Mere zaštite

Na otvorenom prostoru, opstanak virusa je malo verovatan i nizak je rizik od unošenja virusa udisanjem. Stoga, zaštitne maske se samo nose u prostorijama u kojima ima ljudi ili u blizini drugih osoba na otvorenom, pa je neophodno zaštititi se od vazduhom prenosivih kapljica.

Prenosivost  kapljica putem ruku predstavlja veći problem. Naime, osoba koja je rezervoar infekcije može posetiti neko mesto pre nas, ostaviti infektivne kapljice na obližnjim materijalima i izaći. Stupajući u kontakt sa tim površinama, ne znajući postajemo nosioci rezidua istog infektiva. Zato su mere poput pranja ruku i adekvatne sanitarne higijene, esencijalni za smanjenje kapljične transmisije među ljudima.