Beta-karoten

Autor: Mr inž. Nemanja Stojiljković

Beta-karoten je jedan od najpoznatijih antioksidanasa koji nas štiti od začepljenja krvnih sudova i štetnog UV zračenja, jača imunitet, smanjuje opasnost od malignih tumora i pomaže u borbi protiv akutnih i hroničnih infekcija

Beta-karoten je biljni pigment iz grupe karotenoida, a naš organizam iz njega proizvodi vitamin A. Najveće količine beta-karotena nalaze se u žutom i narandžastom voću i povrću, kao i u tamnozelenom lisnatom povrću, pa zato treba konzumirati šargarepu, avokado, kivi, dinju, krušku, pomorandžu, bundevu, jabuku, spanać, slatki krompir, zelenu salatu, kupus, brokoli i kelj.

Nutricionisti preporučuju da se šargarepa termički obrađuje, jer kada se jede sirova samo se tri odsto beta-karotena oslobađa tokom varenja, a kada se jede kuvana taj procenat raste na čak 33 do 39 odsto.

Beta-karoten je zaslužan za mnogobrojne važne uloge povezane sa našim zdravljem. On ima zaštitnu ulogu u procesu začepljenja krvnih sudova, pa se zato kaže da je čuvar zdravlja naših krvnih sudova i srca. Značajan je i u borbi protiv akutnih i hroničnih infekcija, a smatra se i da smanjuje opasnost od razvoja malignih tumora. Beta-karoten štiti našu kožu od štetnog uticaja UV zračenja, pa ga zato ima i u preparatima za sunčanje. Jedan je od najpoznatijih antioksidanasa i deluje u borbi protiv slobodnih radikala. Pored toga, neophodan je za stvaranje pigmenta melanina, smirivanje tegoba kod gastritisa i lečenje degeneracije žute mrlje.

Čišćenje jetre beta-karotenom

Posle kože, jetra je drugi organ po veličini u našem telu, značajan kako za filtriranje toksičnih materija iz krvi, tako i za čuvanje vitamina. Zbog toga je veoma važno da jetra bude zdrava i dobro funkcioniše, što se postiže i njenim čišćenjem, pre svega u slučaju tzv „masne jetre”. Beta-karoten ima uticaj na smanjenje masnih naslaga u jetri. Redovnim unosom beta-karotena smanjuje se rizik od hepatitisa, ciroze i holestaze.

Visoke doze beta-karotena ne uzrokuju nuspojave, osim što mogu da oboje kožu u žutonarandžastu boju (ksantoza), što se prevazilazi smanjenjem doze. Međutim, iako je beta-karoten višestruko koristan za prevenciju mnogih bolesti i očuvanje našeg zdravlja, smatra se da današnji čovek ishranom uzima samo oko 2 mg beta-karotena na dan, što je nedovoljno. Epidemiološki podaci govore da u mnogim zemljama, čak oko 45 odsto stanovništva ne unosi dovoljnu količinu vitamina A, što posredno govori da je nedovoljan i unos beta-karotena. Zato, okrenimo se zdravoj ishrani punoj voća i povrća.

Narandžasta i žuta šargarepa

U prirodi postoji stotinak karotenoida, ali samo njih pedesetak može da se konvertuje u vitamin A. Najuspešnije pretvaranje je upravo iz beta-karotena koji je prvi put izolovan 1830. godine iz šargarepe (carrot), pa je tako i dobio naziv. Šargarepa kakvu danas konzumiramo vodi poreklo od divljih vrsta koje su rasle na teritoriji nekadašnje Persije (sada Iran i Avganistan), a u Evropu je stigla u osmom veku preko Španije posredstvom Maora. Koristili su je i stari Grci i Rimljani. Iako su nekadašnji preci šargarepe mogli da imaju i koren ljubičaste boje, u piljarama i na pijacama danas kupujemo narandžastu i žutu šargarepu.