Izbegavajte kontakt sa polenom – Betty

Prolećne alergije

U aprilu alergijske reakcije mogu da izazovu jorgovan, bokvica i trava, ali i listopadno drveće – brest, jasen, topola, vrba, platan, breza, orah, hrast, kao i zimzelena stabla bora, smrče, jele, tuje, kleke i tise, pa je boravak u parku, u šumi i na livadi rizičan za osobe sklone prolećnim, polenskim alergijama

Autor: Dr Ivana Begović-Lazarević

Buđenje prirode u proleće, listanje i cvetanje biljaka za osetljive osobe predstavlja izvor alergijskih tegoba. Najčešće je reč o polenskoj alergiji, za koju je najbolja terapija kombinacija preventive i lekova koje odredi lekar. Problemi tokom sezone cvetanja najefikasnije se ublažavaju izbegavanjem kontakta sa polenom u periodu kada je njegova koncentracija u vazduhu najveća, a to je kasno po podne i uveče. Međutim, osoba koja pati od jednog vida alergije, predisponirana je da ima alergijske reakcije na više alergena. Tako, na primer, oko 20 do 40 posto pacijenata sa alergijskim rinitisom ima bronhijalnu astmu, dok čak 70 do 90 posto bolesnika sa astmom ima alergijski rinitis.

Alergije su problem koji pogađa do 30 posto ljudi u razvijenim zemljama i u stalnom su porastu. Manifestuju se nepravilnim (hiperreaktivnim) odgovorom imunog sistema na materije koje nas okružuju, a koje same po sebi nisu štetne. Takve materije se nazivaju alergenima. Organizam sklon alergijskoj reakciji stvara antitela, imunoglobuline IgE klase, koja pri ponovnom susretu sa alergenom uz pomoć odgovarajućih ćelija dovode do oslobađanja hemijskih supstanci (histamin i drugo), koje su, sa svoje strane, odgovorne za nastanak alergijskih manifestacija.

VRSTE ALERGENA

Alergeni mogu da budu nutritivni, inhalacioni i kontaktni, u zavisnosti od načina na koji su dospeli u naš organizam. 

Nutritivni alergeni ulaze u organizam ishranom (jaja, mleko, jagode, kikiriki, orasi, riba, morski plodovi, čokolada, aditivi i konzervansi). Alergijske reakcije su pečenje i otok usana, očnih kapaka, jezika, ždrela, nepca, bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, proliv, kao i promene na koži (urtikarija). 

Inhalacioni ili respiratorni alergeni mogu da budu iz kućne sredine (prašina, grinje, plesni, životinjska dlaka) ili iz spoljašnjeg okruženja (polen trava, drveća i korova). Simptomi mogu da budu svrab u nosu i pojačana vodenasta sekrecija, kijanje, otežano disanje na nos, svrab, pečenje, suzenje i crvenilo očiju (konjunktivitis), poremećen san, umor. 

Kontaktni alergeni su najčešće lateks, neplemeniti metali, sapuni, parfemi, deterdženti, omekšivači i lokalno primenjeni medikamenti, koji dovode do kontaktnog dermatitisa (crvenilo, svrab kože, osip, plikovi). Postoje i alergije na ubode insekata (osa, stršljen) i na lekove (penicilin i srodni antibiotici, acetilsalicilna kiselina, anestetici). Alergijska reakcija može da bude opšta (reakcija celog organizma) ili lokalna (jedan organ ili sistem organa). U pogledu intenziteta, može da bude blaga, ali i vrlo intenzivna i ozbiljna, te da se ponekad završi i smrtnim ishodom (anafilaktički šok).

Na pojavu alergija, osim spoljašnjih faktora, značajan uticaj imaju i nasledni (alergije kod roditelja, braće i sestara). Na sklonost alergiji mogu da utiču i dojenje, nivo vitamina D, korišćenje antibiotika, probiotika, kontakt sa životinjama, aerozagađenje, duvanski dim i dr.

Alergijski rinitis

Jedna od najčešćih alergija je alergijski rinitis, koji se javlja kao sezonski (intermitentni) rinitis i celogodišnji (perzistentni) rinitis, mada nije retka ni kombinacija ova dva oblika. 

Uglavnom je u pitanju reakcija na polen trava, drveća i korova. U ranoj fazi prisutna je kijavica, svrab u nosu i pojačana vodenasta sekrecija, a u kasnoj fazi otežano disanje na nos i ponekad oslabljeno čulo mirisa. Više od 40 posto bolesnika ima i svrab, pečenje, suzenje i crvenilo očiju. Dijagnoza alergijskog rinitisa postavlja se na osnovu kliničke slike, pregleda, alergoloških kožnih proba na inhalacione alergene i određivanja ukupnih i specifičnih antitela u serumu.

TERAPIJA

Osnovni princip u lečenju alergija je da se otkrije koji alergen izaziva smetnje i da se on, ukoliko je to moguće, ukloni. Na primer, u slučaju sezonskog rinitisa treba da se izbegava boravak na otvorenom onda kada je koncentracija polena u vazduhu naročito velika – tokom toplih a vetrovitih dana, posle kiše, u večernjim satima tokom proleća i leta, a u jutarnjim časovima krajem leta i početkom jeseni, kada ima najviše polena ambrozije. 

Preporuka je da se prozori od kuće ili automobila drže zatvoreni u vreme kada je koncentracija polena velika. Savetuje se i nošenje naočara zbog zaštite očiju, kao i tuširanje, pranje kose i presvlačenje garderobe posle boravka na otvorenom. Alergičnim osobama se preporučuje i da opran veš suše u zatvorenom prostoru.

MEDIKAMENTI 

U otklanjanju simptoma alergijskog rinitisa koriste se peroralni nesedirajući i intranazalni antihistaminici, kao i intranazalni kortikosteroidi. Peroralni nesedirajući antihistaminici efikasno otklanjaju kijavicu, svrab u nosu i smanjuju nosnu sekreciju, dok su intranazalni antihistaminici delotvorniji u otklanjanju nosne opstrukcije. 

Preporuka je da se sa terapijom medikamentima krene dve nedelje pre očekivanog početka tegoba. Postepeno unošenje malih doza alergena, ili imunoterapija (na bazi hiposenzibilizacije organizma), veoma je efikasna u tretmanu alergija i na duže vreme može da otkloni tegobe.

Nasledni faktor

Oko 30 posto dece čiji je jedan roditelj sklon alergijama takođe će imati neki vid alergije, dok će 70 posto dece razviti alergiju ukoliko im oba roditelja pate od ove bolesti. Alergije se češće javljaju kod dece (naročito na nutritivne alergene i lekove), a sa odrastanjem mogu i da nestanu.