Tradicionalna kineska medicina

autor: Dr Aleksandar Makević

Tradicionalna kineska medicina je jedna od najstarijih grana u istoriji medicine, koja je nastala na prostoru Kine i većeg dela Azije. Ona je spoj različitih tehnika koje svoje korene imaju u drevnoj filosofiji (taoizmu) čije postavke i verovanja datiraju pre više od 5.000 godina. Za sada se ubraja u alternativni pristup.

Dva oblika terapije

U tradicionalnoj kineskoj medicini postoje dva oblika terapije: spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnju terapiju karakterišu razne masaže kao što je šijacu, akupresura, tuina terapija (manuelna terapija), akupunktura, moksibustija (paljenje pelina za postizanje lokalnog zagrevanja), magnetoterapija, upotrebu ventuza, reiki terapija (za lečenje napetosti i stresa), Su-Đok terapija i druge. Unutrašnji oblik terapije podrazumeva primenu tradicionalnih kineskih metoda lečenja biljkama, životinjama i mineralima i upotrebu uobičajenih namirnica (dijetetika u zapadnoj medicini). Recepture za unutrašnju upotrebu prilagođavaju se svakom pacijentu prema potrebi dodavanjem ili izuzimanjem određenih biljaka, minerala i životinjskih delova. Preparati se koriste u obliku čajeva, granula, kapsula, kapljica ili tečnosti. Biljke su sortirane u pet grupa prema temperaturnom dejstvu i delovanju u određenim zonama tela na jako hladno, hladno, umereno, toplo i vruće.

Hrana kao balans

Osnovna karakteristika kineske ishrane je prevencija. Hrana se koristi da uspostavi ravnotežu između pojedinca i njegovih prirodnih ciklusa kao i životnog okruženja. Veoma je bitno sezonsko konzumiranje namirnica kada ono u sebi poseduje pun kapacitet hranljivih sastojaka i vitamina. Namirnice imaju topao spektar kao što su đumbir, cimet, kurkuma, orasi, praziluk ili hladan spektar, a to su nana, citrusi, tofu sir, mleko, celer, krastavac i paradajz. Takođe, poštujte postulate i boje na trpezi: ljubičasta (patlidžan), crvena (paradajz), zelena (spanać), narandžasta (šargarepa), žuta (limun). Istraživanja su pokazala da različite boje voća i povrća sadrže i različite fitohemikalije.Tako paradajz, lubenice i crvene paprike sadrže likopen (koji je dobar u borbi protiv raka), narandžasto i žuto voće i povrće sadrže beta karoten, beli i crni luk ima niz sulfata za jačanje imunskog sistema i odbranu od bakterija i virusa. Tradicionalna kineska medicina preporučuje kuvanu, čorbastu hranu naročito posle bolesti kada se javi slabost i malaksalost, za stariju životnu dob, jer kuvana hrana omogućava lakšu apsorpciju.

Više povrća, manje mesa

Istočnoazijska tradicija govori da je pored izbora hrane bitna i količini unete hrane. Kineska poslovica kaže „za dug život jedite dok ste 70 odsto puni“. Povrće je u obrocima obilnije dok se meso preporučuje u manjim količinama, da bude posnije i uvek ga treba seći na manje parčiće, a u opticaju su piletina, pačetina, riba, goveđe ili svinjsko meso. Primenjuju se nudle od pirinčanog brašna ili pirinač (crveni, crni ili suši), a hleb je obično kuvan na pari i zove se mantou. Začinsko bilje je karakteristika orijenta, a najviše se koriste zvezdasti anis, cimet, karanfilić, komorač i sečuan biber. Limun kao dodatak jelima ne samo da će popraviti ukus hrani nego će pomoći da se masne naslage u organizmu brže razlažu i telo bolje očisti od toksina. Sosevi kao što su soja sos, vasabi, riblji sos, sos od ostriga, sečuan sos, svojim kombinacijama i aromama značajno popravljaju ukus jela. Koren lotosa kao dodatak štiti od zapaljenja sinusa i pluća. Egzotične mirisne pečurke sa dalekog istoka imaju neverovatna nutritivna i lekovita svojstva. Shiitake, Enoki, Shimei, Mu-err i Pom pom će vas oduševiti svojim oblicima i ukusima. Nakon obroka treba konzumirati kiselo, a ne slatko voće (mandarine, kisele jabuke, lubenica, limun).

Zeleni čaj i voda

Preporučuje se primena više od litra tečnosti dnevno. Na ovaj način ćete snabdeti sva tkiva dovoljnom količinom vode. Pijte biljne čajeve, naročito zeleni čaj i vodu, i to nikako uz obroke, dok na upotrebu kafe, gaziranih sokova i alkohola treba zaboraviti. Zeleni čaj koji je bogat antioksidantima i antisepticima predstavlja zdrav napitak. Može da popravi vaše raspoloženje zbog sadržaja kofeina. Blagotvorno deluje na zapaljenske procese, umanjuje stres, jača imunitet, snižava visok krvni pritisak i oslobađa telo od viška tečnosti. Pomaže da se popravi loše varenje, održi higijena usta i spreči pojava kancera.

Hrana ali i stil života kao lek

Vreme u koje se uzima hrana po istočnjacima je takođe bitno. Doručak je uvek oko 7h, ručak između 12h i 13h, a večera je najkasnije oko 19h. Svaki zalogaj treba žvakati 15 do 20 puta, a obroke treba jesti u tišini da bismo bili svesni onoga što jedemo. Konzumiranje raznovrsne hrane u malim količinama je dobar način da se brzo zasitimo što ubrzo dovodi do smanjenja apetita. Kineski način ubacivanja svih ukusa (slano, slatko, gorko, kiselo, ljuto) u jela koja spremaju, smanjuju žudnju za slatkišima i masnom hranom sa čime se zapadnjaci često teže bore. San ima bitnu ulogu u revitalizaciji tela. Kao što vidimo kineska medicina propagira i stil života i hranu kao lek. Svaka namirnica, začin, sos, čaj ili poslatica je spoj različitih izvora hranljivih i lekovitih sastojaka. Ovakav način ishrane može pomoći da se organizam oslobodi toksina, sačuva imunitet, ubrza metabolizam i umnogome olakša dolazak do idealne telesne težine i popravi psihičko stanje organizma. Uz terapiju ishrane bitni su i boravci u prirodi, šetnje, rehabilitacione procedure, bavljenje rekreacijom i sportom, duševni spokoj koji se obezbeđuje meditacijom i vežbama disanja uz održavanje higijene tela i prostora u kome živimo.