Važnost pravovremene dijagnoze

 

Veliki broj infekcija mokraćnih puteva ne bude prepoznat zbog daleko veće učestalosti bolesti disajnih puteva.

 

Autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

 

Infekcije mokraćnih puteva nastaju kada se dogodi prodor mikroorganizama u tkivo mokraćnih puteva. Struktura i rad ovog sistema su u funkciji stvaranja i izlučivanja urina, a sve u cilju regulisanja metabolizma vode, minerala i produkata metabolizma. Trebalo da mokraća bude sterilna, da se stvara i izlučuje na pravi način – bez zadržavanja, napora, prekida mlaza. Bakterije se mogu u manjem broju naseliti u delu mokraćnog puta koji je najbliži spoljašnjoj sredini, kontinuirani mlaz mokraće će isprati ovaj deo sistema i održavati mokraću sterilnom. Vrhunac učestalosti ovih infekcija je u prvoj godini života, devojčice obolevaju češće. Anomalije izgleda i funkcije bilo kog dela ovog složenog sistema pogoduju razvoju infekcije. Svaka infekcija dodatno oštećuje pojedine delove. Neke metaboličke ili kardiovaskularne bolesti utiču na rad bubrega i mogu ih opteretiti ili trajno oštetiti.

 

Uzročnici infekcije

Najčešće se kao uzročnici izoluju bakterije, pre svih Escherichia coli. Mnogo ređi su virusi, gljivice, paraziti… Urin je po svom sastavu nepovoljna sredina za razvoj bakterija, a sluznica bešike stvara antitela koja sprečavaju prijanjanje bakterija za njen zid. Ukoliko je pražnjenje bešike normalno, mikrobi će biti uništeni ili isprani mokraćom. Poremećaj ovih prirodnih mehanizama odbrane, urođene anatomske anomalije (proširenja ili suženja, poremećaj građe bubrega), poremećen akt mokrenja (zadržavanje urina, nesinhronizovane faze mokrenja) – sve su to uzroci za lakše razmnožavanje bakterija u urinu. Najlakše se leče nekomplikovane infekcije bešike, a prodor bakterija u bubrege može da ostavi trajne posledice.

 

Simptomi i dijagnostika

Klinička slika zavisi od uzročnika, uzrasta deteta, postojanja udruženih anomalija i broja prethodnih infekcija. Pravilo je da je bolest netipičnija što je dete mlađe. Kod novorođenog deteta slabo napredovanje, teškoće pri hranjenju i produžena žutica, mogu da prethode bolesti i da budu prvi simptomi oboljenja mokraćnog sistema. Kod starije dece postoji povišena temperatura, povraćanje, proliv, plač i osetljivost kože na dodir. Kod školske dece simptomi su tipični i ukazuju na mesto infekcije. Ti simptomi su bol u stomaku i leđima, često i bolno mokrenje, promena izgleda i mirisa urina. Povišena temperatura nejasnog uzroka uvek treba da pobudi sumnju na ove bolesti. Važno je naglasiti da uzorak urina treba uzeti uz pregled krvne slike.

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, kliničke slike i dobijenih rezultata. Najbolje je da se u kratkom vremenskom roku pregleda uzorak urina dobijen iz srednjeg mlaza prvog jutarnjeg urina. Postojanje više od 100.000 bakterija po 1ml urina i/ili 10 belih krvnih zrnaca u vidnom polju mikroskopa dovoljno je da se dokaže infekcija. Obično su povišeni i parametri zapaljenja u krvi – povišen broj belih krvnih zrnaca i C reaktivni protein. Što je dete mlađe, veća je verovatnoća da je zahvaćen ceo mokraćni sistem. Neadekvatno prepoznavanje i lečenje mogu dovesti do ponavljanih infekcija koje ostavljaju trajne posledice na strukturi i funkciji bubrega. S obzirom na to da su ovi organi neophodni za metaboličku ravnotežu organizma, i da su blisko povezani sa radom svih vitalnih organa, jasno je kolika je važnost očuvanja njihovog zdravlja.

 

Terapijske metode

Infekcije urinarnog trakta se leče primenom odgovarajućeg antibiotika u što kraćem roku od početka tegoba. Ponavljane ili teške infekcije uvek treba da pobude sumnju u postojanje urođenih anomalija, te u tom slučaju treba uraditi ultrazvučni pregled sistema za mokrenje, kao i dodatne dijagnostičke procedure. Mogu se davati sirupi, tablete, kapsule ili injekcije, u zavisnosti od uzrasta i kliničke slike. U slučaju ponavljanih infekcija, i u slučaju povišene temperature, potrebno je da se jednom mesečno proverava urin. Po savetu nefrologa nekada dete uzima profilaktičke doze antibiotika, jednom dnevno. Rano postavljanje dijagnoze, energično lečenje odgovarajućim antibioticima i korekcija anomalija su preduslov za sprečavanje komplikacija i trajnih posledica.

 

Urinokultura kao sigurni pokazatelj

Antibiotike treba davati u odgovarajućoj dozi, dovoljno dugo, uz kontrolni pregled urina i urinokulture po završenom lečenju. Ukoliko nije moguće odmah zasejati urinokulturu pre započinjanja terapije, a postoji opravdana sumnja da postoji ovakva infekcija, potrebno je da se lečenje započne antibioticima širokog spektra delovanja.

Chad Thomas Jersey