Stiče se ishranom i suplementacijom

autor: Dr Vladimir Lazović

Poštovanje principa pravilne ishrane počev od najmlađe životne dobi, osim obezbeđenja adekvatnog rasta, razvoja i ishranjenosti deteta, vodi i sticanju odgovarajućih navika koje u većini slučajeva ostaju trajne i održavaju imunitet

Imuni sistem je izvanredno prilagodljiv odbrambeni mehanizam koji se razvio da zaštiti telo od patogenih mikroorganizama i toksina. Sastoji se iz mnoštva različitih ćelija i molekula koji čine dinamičnu mrežu. Glavne funkcije imunog sistema čoveka su da spreči razmnožavanje i širenje patogenih agenasa i da eliminiše sopstvene izmenjene ćelije, tj. malignitet. Imunitet dece kao integralni deo odbrambenog sistema velikim delom zavisi od ishrane, tj. od njenog kvaliteta, raznovrsnosti i izbalansiranosti.

Pravilnom ishranom do dobrog imuniteta

Pravilna ishrana kod dece podrazumeva optimalan unos svih neophodnih materija koje se prema potrebama organizma dele na makro i mikronutrijente. U makronutrijente spadaju belančevine, ugljeni hidrati, masti, elektroliti i voda, a u mikronutrijente mikroelementi i vitamini. Dijetetski suplementi su preparati namenjeni za dopunu normalne ishrane i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala i drugih supstanci sa hranjivim i fiziološkim dejstvima.

Kod dece belančevine normalno čine 10-15% ukupne kalorijske vrednosti hrane i one ulaze u sastav različitih strukturnih i funkcionalnih proteina organizma. Belančevine životinjskog porekla su mnogo kompletnije i bogatije u esencijalnim amino kiselinama u odnosu na biljne, te imaju prioritet u ishrani dece. Masti primarno služe kao izvor energije, ali su važne i kao strukturni i funkcionalni činioci organizma. One čine oko 25-35% kalorijske vrednosti hrane. Dominatno učešće u ukupnom kalorijskom unosu masti treba da pripada jednostruko i višestruko nezasićenim masnim kiselinama, a ispod 10% zasićenim. Omega 3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline koje imaju dokazano imunomodulatorno i antitumorsko dejstvo. Suplementi ribljeg ulja se veoma dobro podnose i mogu se bezbedno  koristiti sa drugim lekovima, ne preporučuje se doza veća od 3g dnevno.

Ugljeni hidrati čine oko 50-60% ukupne kalorijske vrednosti hrane. Pored energetskog značaja, oni su neophodni za održavanje metaboličke ravnoteže u organizmu. Osnovni ugljeni hidrat u ishrani novorođenčeta je laktoza, a u kasnijem uzrastu polisaharidi. Zbog neželjenih efekata dodatak saharoze i drugih šećera hrani mora biti krajnje restriktivan.

Značaj ishrane majčinim mlekom

Zbog svojih nutritivnih i fizičko-hemijskih karakteristika majčino mleko predstavlja osnovu ishrane bebe i jedinu hranu koju ona u prvih 4-6 meseci može da unosi i uspešno koristi. Majčino mleko kao prirodni sinbiotik predstavlja hranu koju je priroda maksimalno prilagodila fiziološkim potrebama i mogućnostima odojčeta. Otuda ono ima apsolutni proritet u ishrani deteta u ovoj životnoj dobi i savetuje se, kad god je to moguće do kraja prve godine pa i duže. Dojenje i nakon navršene prve godine je od posebnog značaja za imunitet, naročito za decu alergijske konstitucije, kao i onu koja žive u lošim higijenskim i materijalnim uslovima.

Mlečne formule predstavljaju nužnu alternativu prirodnoj ishrani i savetuju se samo u stanjima kada je dojenje nemoguće, nedovoljno ili kontraindikovano. Savremene mlečne formule spadaju u kategoriju kompletne hrane, one sadrže optimalnu količinu svih nutrijenata neophodnih za normalan rast i razvoj u prvih 4-6 meseci. Međutim, nakon ovog perioda, tj. sa iscrpljenjem prenatalno stečenih rezervi u mikroelementima i povećanjem potreba u kalorijama, proteinima i vitaminima, mleko postaje nedovoljna hrana, te se u jelovnik deteta uvode i nemlečni obroci.

Vitamin D od rođenja

Optimalni bilans vitamina D je od esencijalnog značaja za zdravlje, ne samo u detinjstvu, već tokom celog života. U prilog ovome govore i brojne studije koje pokazuju povezanost deficita vitamina D sa pojavom maligniteta i autoimunih bolesti. Savremeni način života praćen preteranim boravkom u zatvorenom prostoru je znatno umanjio prirodni izvor vitamina D i nametnuo neophodnost njegovog dodatnog oralnog unosa, bilo kao dodatak hrani ili u obliku suplementa. Taj dodatak za decu do godinu dana iznosi 400 i.j. dnevno, a  za uzrast preko godinu dana 600 i.j. Prekasno uvođenje nemlečne ishrane komplikuje deficit gvožđa i poremećaj napredovanja deteta, kao i povećan rizik od nutritivne alergije. Neadekvatna ishrana kao čest uzrok deficita gvožđa zahteva njegovu nadoknadu u obliku suplementa.

Važna i dijetna vlakna

Prebiotici i probiotici imaju dokazano imunomodulatorno i antikancerogeno dejstvo te se zato dodaju ishrani u cilju postizanja boljeg efekta na crevnu floru. Fermentisani mlečni proizvodi, kao što su jogurt, kiselo mleko i sir zbog probiotskog efekta, lakše svarljivosti belančevina i bolje iskoristljivosti kalcijuma, imaju prednost u odnosu na obično mleko. Dijetna vlakna su jedinjenja biljnog porekla koja imaju niz povoljnih efekata na zdravlje – prevenciji gojaznosti, hipertenzije i karcinoma. Sva istraživanja koja se bave protektivnim efektima dijetetnih vlakana na pomenuta stanja naglašavaju prednost uzimanja vlakana u prirodnom obliku u odnosu na suplemente. Pravilna ishrana je od posebnog značaja u detinjstvu, te sa namirnicama bogatim vlaknima treba započeti od navršene druge godine i treba ih primenjivati čitav život. Poštovanje principa pravilne ishrane počev od najmlađe životne dobi, osim obezbeđenja adekvatnog rasta, razvoja i ishranjenosti deteta, vodi i sticanju odgovarajućih navika koje u većini slučajeva ostaju trajne. Jelovnik deteta od 1-3 godine mora biti raznovrstan, kompletan i raspoređen u pet ravnomernih obroka, a posle tog uzrasta u tri osnovna i dve užine.