Čest urološki problem

Autor: Dr Marko Bidžić

Muški genitalni organi, prostata i semene kesice povezani su u anatomsku i funkcionalnu celinu. Zbog toga, kao i zbog povezanosti funkcije, često dolazi do istovremenog oboljenja

Prostata je žlezdasti, dobro vaskularizovan organ; podleže periodičnoj fiziološkoj kongestiji (navali krvi u tkivo usled procesa mokrenja, defekacije, koitusa) i često je mesto akutne i hronične infekcije. Zbog svog položaja podložna je infekcijama čije su polazište mokraćna bešika i mokraćni kanal. Građena je od žlezdanog i mišičnog tkiva. Nalazi se ispod mokraćne bešike, ispred rektuma i obavija početni deo mokraćnog kanala. Glavna joj je funkcija proizvodnja sekreta koji ulazi u sastav semene tečnosti. Veličine је i oblika kestena, prosečne težine oko 20g.

Uzroci zapaljenja prostate

Zapaljenje prostate (prostatitis) je veoma često urološko oboljenje. Češće se javlja kod muškaraca mlađih od pedeset godina, dok je kod starijih od pedeset godina na trećem mestu, posle benigne hiperplazije prostate i karcinoma prostate.

Veliki broj faktora može biti uzrok prostatitisa. Često se navodi da je multifaktorijalno oboljenje. Najčešći uzroci su: bakterijske infekcije, autoimuna bolest, povrede, dok kao ređi uzroci mogu biti suženje mokraćne cevi, giht, kamenci u prostati, tumori, benigna hiperplazija prostate, virusi, gljivice. Određeni medicinski zahvati i stanja povećavaju rizik za nastanak prostatitisa, kao što su postavljanje katetera u mokraćnu cev, infekcije i povrede mokraćnog sistema, poremećaji mokrenja, nekontrolisana seksualna aktivnost, analni seks, prekomerno konzumiranje alkohola, fiksiran položaj tela pri dugotrajnom jahanju.

Akutna i hronična upala

Akutni prostatitis počinje naglo i karakteriše ga visoka temperatura, jak bol u maloj karlici, bolno, otežano i oskudno mokrenje. Simptomi kod hroničnog prostatitisa su nespecifični. Javljaju se postepeno, slabog su intenziteta, bez povišene telesne temperature.

Hronični prostatitis nastaje kao posledica neadekvatno lečenog akutnog prostatitisa i kao komplikacija zapaljenja uretre i mokraćne bešike. Može biti bakterijski kada se jasno otkriva uzročnik i nebakterijski, gde se uzročnik ne može izolovati.

Hronična nebakterijska inflamacija se javlja u 64% slučajeva sa sličnim simptomima kao akutni prostatitis, ali manjeg intenziteta i bez povišene telesne temperature. Karakteristično je da se posle lečenja ponavljaju urinarne infekcije. Infekcije izazvane mikoplazmom, hlamidijom, ureaplazmom, trihomonasom, koje se prenose kod nezaštićenog seksualnog odnosa, najčešći su uzročnici hroničnog bakterijskog zapaljenja prostate. Kod mlađih muškaraca, čak 80% prostatitisa je izazvano ovim mikroorganizmima. Česti uzročnici su i Escherichia coli i Pseudomonas.

Dodatne preporuke
Masaža prostаte može pomoći da se odvodi tečnost kojа izаzivа upаlu. Tople kupke mogu pomoći dа se ublаži neugodnost. Kvalitet života se smanjuje kako se povećavaju simptomi kod ovih pacijenta, pa je stoga preporuka anti-stres terapija i smаnjenje unosa zаčinjene hrаne ili kiselih pićа, jer oni mogu dа pogoršaju simptome. Veoma je važno da osobe obolele od hroničnog prostatitisa budu fizički aktivne i sprovode higijensko-dijetetski režim bez alkohola i jakih začina.


Simptomi i komplikacije

Simptomatologija se ispoljava blagim pritiskom i napetošću u donjem delu stomaka koji se širi ka testisima i unutrašnjosti butina. Bol je nisko lociran i pojačava se sedenjem. Bolovi su neprijatni, tupi, iritirajući. Neki pacijenti imaju i noćno mokrenje, bolove i nelagodnost u rektumu prilikom pražnjenja debelog creva, malaksalost i slabost. Javljaju se smetnje u seksualnoj funkciji muškaraca, bolna ejakulacija. Čest simptom je bolno i otežano mokrenje, osećaj neispražnjene bešike i napetosti. Retko se može javiti krv u mokraći i spermi. Pogoršanje bolesti nastaje pod uticajem alkohola i hladnoće.

Komplikacije hroničnog prostatitisa su: česte urinarne infekcije koje se ponavljaju, zapaljenje testisa, epididimisa i semenih kesica. Ukoliko se zapaljenje ne leči, vodi u sterilitet muškaraca. Mogu se stvoriti prostatoliti–kamenci u prostati. Zbog toga se lečenje mora sprovoditi uz striktnu kontrolu urologa.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu prikupljenih podataka o ranijim zapaljenskim procesima prostate i mokraćnog sistema. Pri rektalnom pregledu prstom postoji osetljivost prostate. Pre i posle prostatične masaže uzima se uzorak mokraće, tzv. test u dve čaše. Laboratorijske analize i pregled urina mogu da pokažu prisustvo bakterija, dok ultrazvuk i endoskopske metode, biopsija prostate i imunološke analize, mogu da potvrde dijagnozu nebakterijskog hroničnog prostatitisa.

Pravilno i pravovremeno lečenje

Lečenje se sprovodi primenom antibiotika kada su mikroorganizmi dokazani i kod akutnog prostatitisa terapija daje brzo pozitivne rezutate lečenja, dok je terapija hroničnog prostatitisa dugotrajna. Nelečena, hronična upala prostate može dovesti do steriliteta. Potencija tokom infekcije, može biti narušena. Najčešća komplikacija je infekcija urinarnog trakta koja se obično vraća. Izbor antibiotika ne zavisi samo od osetljivosti uzročnika, već i od sposobnosti prodiranja u tkivo prostate. Lečenje se mora sprovoditi i do 3 meseca. Pored antibiotske primenjuje se i simptomatska terapija.

Lečenje nebakterijskog prostatitisa je najčešće simptomatsko, podrazumeva upotrebu antibiotika, anksiolitika, antidepresiva, nesteroidnih-antiinflamatornih lekova, alfa blokatora, inhibitora 5 alfa reduktaze, kao i fizikalnu i psihološku terapiju.