Endorfini

Autor: dr Aleksandar Kančelov – Specialista psihiatrije i lecenja bolesti zavisnosti

Lučenje endorfina stimulišu i male stvari, koje čine život prijatnim, kao što sunčevi zraci, prijatna šetnja, čokolada, dodir, čulne arome. I najvažnije, smeh! To je sigurno najmoćniji stimulator proizvodnje endorfina. Osmehujte se deset puta dnevno, trenirajte osmeh!

Šta su endorfini? Oni su još uvek jedna zagonetka. Nazivaju se hormonima sreće, ali i sama sreća je zagonetka. Njihovo prisustvo u organizmu čoveka je uočeno naučnim istraživanjima sredinom 70-ih godina, kada su izvršeni i eksperimenti receptornog sistema.

Endorfini su neurotransmiteri, supstance koje na biohemijskom nivou utiču na psihičko stanje čoveka, posredstvom neuroloških veza, sprovođenjem impulsa u moždanim strukturama. Ako posmatramo sa aspekta raspoloženja, do lučenja endorfina dolazi u različitim stanjima, kao što su radost, sreća, zadovoljstvo. Direktno ili posredno, kao i uzajamnim delovanjem nekih drugih osnovnih neurotransmitera, endorfini takođe imaju svoje odgovarajuće popularne nazive: za ljubav (oksitocin), za radost (dopamin, serotonin). Endorfini su u osnovi povezani sa psihičkim doživljajem zadovoljstva i prijatnosti. Ali upravo uzajamno delovanje tih osnovnih i drugih medijatornih supstanci, daje celokupnu sliku našeg raspoloženja.

Gde se u organizmu oslobađaju endorfini i koja je njihova uloga?

Endorfini se proizvode uglavom u hipofizi i hipotalamusu. Samo njihovo ime odgovara njihovoj funkciji: unutrašnji morfini. Neophodni su da bismo osećali mir, zadovoljstvo, prijatnost, ponekada euforiju, radost, a ponekada sreću, kao i da bi mogli da se delimično neutrališu ili blokiraju doživljaji stresa, psihičke ili fizičke boli. Svaka misao, doživljaj i  trenutak našeg postojanja utiče na psihofizičko stanje organizma posredstvom ovih neurotransmitera i njihovih interakcija, kao i njihovim uzajamnim delovanjem. Ali i pored toga, san o piluli, koja će nam lako doneti sreću, ostaje samo san.

Da li podleći snu o piluli?

Nastojanje da budemo bolje, da imamo prijatne doživljaje, da se osećamo radosno i srećno, potpuno je prirodno. Iskušenje, naročito mladih ljudi u tinejdžerskom dobu, da to postignu brzo i lako uz pomoć narkotika, pojačava se i njihovom željom da traže interesantne i različite doživljaje, da kopiraju ponašanje starijih, da eksperimentišu. S druge strane, za adolescente je svojstven osećaj nadmoćnosti i potcenjivanja opasnosti. Njihov nivo sazrevanja moždanog sistema je u toj fazi. Zbog toga dolazi i do traženja zadovoljstava na što brži način. To nije nužno povezano sa nedostatkom, depresijom ili disbalansom: to je prirodna želja „da mi bude bolje, da probam”, udružena sa uverenjem da „za mene ne postoji rizik” i  da se bolesti zavisnosti dešavaju samo drugima, da ne postoji rizik od stvaranja zavisnosti. Opasno, varljivo i potpuno pogrešno.

Šta se dešava kada se veštački opijati (narkotici) nađu u organizmu?

Kada narkotičke supstance dođu do mozga i deluju preko istih opijatnih receptora, za koje se vezuju i endorfini, dolazi do disbalansa. Ovo dovodi do patoloških promena i transformacija. Jedan od osnovnih efekata je onemogućavanje proizvodnje endorfina, zato što već postoji prisustvo veštačkih opijata. Tako se blokira njihova proizvodnja.

Kada spoljašnje supstance veštački aktiviraju mozak, tada se prag za aktivaciju istih ili sličnih nadražaja povećava i potrebni su sve viši nivoi. Željeni efekat se postiže sa sve većim dozama, iz tog razloga se u toku redovnog konzumiranja javlja i potreba za unošenjem većih količina ovih supstanci. Kod pravih zavisnika, osoba već ima bolest oštećenja mozga, i tada on ne uzima drogu iz zadovoljstva, već da mu ne bude loše i da izbegne neprijatnost.

Oporavak endorfinog sistema je glavni cilj u savremenom lečenju zavisnosti od heroina i drugih opijata. Kod mnogih ljudi je to moguće, ali iziskuje preciznu medikamentnu i psihičku terapiju, dugo vremena nakon što su prestali da upotrebljavaju narkotike i nakon što su se vratili normalnom načinu života.

Kako možemo na pirodan način da stimulišemo proizvodnju endorfina?

Sve radnje, koje čine da se čovek oseća dobro i prijatno, aktiviraju proizvodnju endorfina. Ali ovaj proces je dvosmeran: viši nivoi endorfina dovode do prijatnih osećaja, a to utiče da dodatno radimo ono sto nam donosi radost, što dovodi do proizvodnje još endorfina.

Ako treba da damo recept, evo deset stvari koje bi pomogle. Na prvom mestu, pravilan način života i ishrane, pravilna fizička, psihička i emotivna aktivnost. Dobra uravnoteženost između poslovne angažovanosti, slobodnog vremena, vremena za bližnje, porodicu, prijatelje, psihički svet i vremena za odmor. Fizička aktivnost, kao i masaže. Masaža određenih zona na određen način, profesionalna akupunktura, ali na prvom mestu samomasaža – svako može da nauči nekoliko malih polaznih tehnika, koje bi bukvalno za minut mogle da poboljšaju tonus, radnu sposobnost, energiju i osećaj harmonije.

Postoje interesantna istraživanja i o uticaju umetnosti, muzike i slikarstva kod nekih bolesnih stanja i procesa. Prijatni doživljaji imaju blagotvoran efekat kroz aktiviranje nivoa endorfina. Endorfini su i najmoćnija prirodna medicina za poboljšanje delovanja imunog sistema.

Lučenje endorfina stimulišu i male stvari, koje čine život prijatnim, kao što su sunčevi zraci, prijatna šetnja, čokolada, dodir čulne arome. I najvažnije, smeh! To je sigurno najmoćniji stimulator proizvodnje endorfina. Osmehujte se deset puta dnevno, trenirajte osmeh!.