PROBLEMI SA ŠTITNOM ŽLEZDOM

Autor: Dr Jelena Bidžić

Veoma je važno da se hipertireoza rano dijagnostikuje i da se započne sa adekvatnom terapijom koja se zasniva na primeni tireosupresivnih lekova

Štitna žlezda je najveća endokrina žlezda i sastoji se od dva režnja spojena istmusom. Izgleda poput leptira ili latinskog slova H. Smeštena je u donjoj polovini vrata, ispred hrskavice larinksa, ispod kože i dostupna je kliničkom pregledu. Osnovna funkcija je da produkuje tireoidne hormone: tiroksin T4 i trijodtironin T3, koji imaju niz metaboličkih efekata na periferiji. Smanjuju holesterol ubrzavajući njegovu razgradnju, povećavaju  sintezu belančevina i stvaranje toplote, kao i minutni volumen srca. Imaju važnu ulogu na reproduktivne funkcije i u održavanju trudnoće. U tireoidnoj žlezdi sintetiše se i kalcitonin, važan u izgradnji kostiju. On deluje na metabolizam kalcijuma i fosfora, a pojačano se oslobađa pri hiperkalcijemiji, te smanjuje nivo kalcijuma u cirkulaciji. Bolesti se manifestuju kao poremećaji u sekreciji hormona ili uvećanje štitne žlezde, a može biti i jedno i drugo. Češće se javlja kod žena.

Hipertireoza jeste bolest kod koje postoji prekomerna količina i dejstvo tireoidnog hormona u organizmu kao posledica njegove prekomerne produkcije u štitnoj žlezdi. Pojam tireotoksikoza odnosi se na stanja u kojima postoji višak hormona u organizmu bez obzira na to odakle oni potiču.

Uzroci i simptomi hipertireoze

Najčešći uzrok hipertireoze je autoimuni proces. Ređi uzroci su solitarni nodus-ćvorić, adenomi ili postojanje polinodozne toksične strume. Tireotoksikoza može da nastane kao posledica stvaranja hormona van tireoidne žlezde iz  tumora jajnika ili iz metastaza diferentovanog karcinoma štitne žlezde. Može da nastane i kao posledica neadekvatne doze tireoidnih hormona. Ređi uzroci su tumori hipofize, mola hidatidoza gde dolazi do povećanog stvaranja TSH, koji deluje na tireoidnu žlezdu tako što povećava otpuštanje tireoidnih hormona.

Bez obzira na uzrok nastanka hipertireoze, većina simptoma koja se pojavljuje zajednička je i posledica hipermetabolizma odnosno efekta tireoidnih hormona na periferiji. Postoje pacijenti koji uopšte nemaju simptome, već se bolest otkrije analizom hormona. Simptomi su posledica metaboličke aktivnosti zbog uticaja hormona. Često se javlja anksioznost, nesanica, razdražljivost, znojenje, nepodnošenje toplote. I pored dobrog apetita, progresivno se gubi na telesnoj težini. Česte su prolivaste stolice kao posledica ubrzane peristaltike. Lupanje srca čest je simptom, ponekad i osećaj stezanja u grudima. Kod žena izostanak ciklusa-oligomenoreja ili amenoreja, gubitak libida i sterilitet.

Kliničkim pregledom zapaža se nemir i anksioznost bolesnika, postoji fini brzi tremor ekstremiteta, koža je topla i vlažna, hiperrefleksija, tahikardija, kod starijih i poremećaj srčanog ritma, karakterističan je krvni pritisak divergentnog tipa-povećanje sistolnog i pad dijastolnog pritiska, periferni puls je ubrzan. Pacijent ima izgled uplašene osobe, ukočen ili iskolačen pogled uz retko treptanje. Dermopatija, promene na koži su u obliku elastičnog otoka stopala i prednje strane podlaktice, može se javiti i crvenilo dlanova-palmarni eritem. Kosa veoma često opada, tanka je, a nokti lako pucaju. Kod pacijenata koji imaju izbočene očne jabučice -egzoftalmus, oči često suze, pri pogledu na gore očni kapci zaostaju i javlja se retko treptanje. Smanjena oštrina vida može da ukaže na oštećenje očnog živca.

Rana dijagnostika i adekvatna terapija

Veoma je važno da se hipertireoza rano dijagnostikuje i da se započne sa adekvatnom terapijom. Prema preporukama, pre svega žene, trebalo bi svakih pet godina, posle 35. godine, raditi hormone štitne žlezde. Rade se hormoni štitne žlezde u krvi T4 i T3, kaoi TSH kojeg luči hipofiza, a koji povratnom spregom deluje na lučenje hormona štitne žlezde. U slučaju hipertireoze TSH je nizak ili čak nemerljiv dok su T4 i T3 povišeni. Normalan nivo TSH isključuje hipertireozu. Uz nalaz TSH dijagnozu potvrđuje povišen nivo T4 i fT4. Obično nije potrebno raditi T3 osim u T3 tireotoksikozi kada je nivo T4 normalan. Radi potvrde dijagnoze u nekim slučajevima radi se i TRH test. Neophodno je uraditi i krvnu sliku, nivo kalcijuma, kalcitonin, hepatogram, alkalnu fosfatazu, EKG. Štitna žlezda se palpira, ukoliko je bolno osetljiva, uz malaksalost pacijenta i povišene telesne temperature može se posumnjati na subkliničku tireotoksikozu kada je TSH nizak, a hormoni tireoidne žlezde u granicama normale. Treba uraditi ultrazvuk štitne žlezde, a kod nekih pacijenata i scintigrafiju i magnetnu rezonancu hipofize. Analiza TSH je odlučujuća, jer kod nekih pacijenata, pogotovo starijih, ne ispoljavaju se klasični simptomi hiper metabolizma, već naprotiv dominira apatija i simptomi lupanja srca, aritmije, srčane slabosti ili koronarne bolesti. Zato je pravilo, da kod svakog novonastalog poremećaja srčanog ritma ili koronarne bolesti, koja nije lako objašnjiva, uraditi tireoidne hormone.

Hipertireoza u svom toku ima periode remisije-poboljšanja i egzacerbacije-pogošanja. Navodi se da kod jedne trećine pacijenata bolest spontano ulazi u remisiju. Međutim periodi remisije i egzarcebacije ne mogu se predvideti te je neophodno terapijom dovesti bolest do stanja stabilne remisije. Dugogodišnja nekontrolisana hipertireoza dovodi do komplikacija na srcu – tirotoksično srce kada nastaju aritmije i koronarna bolest, kao i nastanak tireotoksične krize tj. oluje kao jedno od urgentnih stanja u endokrinologiji.

Terapija se zasniva na primeni tireosupresivnih lekova (PTU, metimazol, karbimzolit). Kontrola hormona se u početku radi jednom mesečno, a potom jednom u tri meseca. Beta adrenergički blokatori imaju odličan efekat na smanjenje nekih od simptoma hipertireoze. Sa istim ciljem koriste se i sedativi pre svega benzodiazepine.Treba kontrolisati krvnu sliku i biohemiju kod pacijenata koji su na terapiji. Drugi vidovi terapije su terapija radioaktivnim jodom i hirurška ablacija štitne žlezde.