Prekomerno znojenje

Autor: Dr Svetlana Minić, dermatovenerolog

Iako izgleda kao trivijalan problem, pojačano znojenje je neprijatno stanje i vidljiv problem, od koga pati oko tri odsto ljudi, ali je broj verovatno veći

Osnovna uloga znojenja je termoregulacija, može da se javi danju i noću po koži celog tela. Drugi tip znojenja je emocionalno, koje je uvek dnevno i uglavnom ograničeno na lice, pazuh, dlanove i tabane. Centri za ova dva tipa znojenja su odvojeni i nalaze se u različitim regijama mozga. Na telu ima između dva i pet miliona znojnih žlezda. Najgušće su na čelu, po glavi, na dlanovima i tabanima.

Primarna i sekundarna hiperhidroza

Hiperhidroza utiče na sve aspekte života! Znojenje je vidljiv problem i izaziva i velike psihičke tegobe. Manifestuje se svakodnevno: stalna briga kako sakriti problem od okoline, često presvlačenje, brisanje ruku ili lica, izostajanje sa posla. Nisu retki ni emocionalni problemi, čak i depresija, socijalna izolacija i gubitak samopouzdanja. Većina obolelih opisuje tegobe koje počinju još u detinjstvu ili pubertetu.

Primarna fokalna hiperhidroza se najčešće javlja na određenim delovima tela, uglavnom simetrično zahvata levu i desnu stranu tela. Iako većina obolelih ima bar jednu epizodu znojenja tokom nedelje, u toku sna nema znojenja. Sekundarna hiperhidroza je uzrokovana nekom drugom bolešću ili je neželjeni efekat nekih lekova. Znojenje zahvata znatno veće površine tela, često i čitavo telo, pa se naziva i generalizovana hiperhidroza. Ovi bolesnici se najčešće znoje tokom sna.

Razlikujemo dva oblika oboljenja: idiopatsku ili primarnu hiperhidrozu, kada ne postoji nikakvo drugo oboljenje ili stanje i sekundarnu hiperhidrozu, koja se javlja u okviru infekcija, malignih bolesti, neuroloških ili endokrinih bolesti, povreda kičmenog stuba i sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Primarna se deli na fokalnu, kada su zahvaćeni delovi tela (dlanovi, pazuh ili tabani) i generalizovanu, kada je znojenje izraženo po čitavom telu. Najčešća je kombinovana hiperhidroza dlanova i tabana, a najređe je pojačano znojenje lica, koje može izazvati emocionalna napetost, toplota ili začinjena hrana. U 25 do 50 odsto slučajeva postoji poremećaj kod članova porodice, kada je verovatnoća da će se pojaviti i kod deteta oko 25 odsto.

Lečenje

Elektroforeza: Od 1984. je prihvaćena kao zvanični terapijski postupak u lečenju hiperhidroze od strane FDA (Američka agencija za hranu i lekove). Mnogi dermatolozi je smatraju kao prvu terapiju, koju treba primeniti prvenstveno kod pojačanog znojenja dlanova i tabana. Ukoliko se pravilno koristi efikasnost je oko 83 odsto.

Botox: Godine 2004. FDA je odobrila upotrebu Botoxa u lečenju aksilarne hiperhidroze. Botulinski toksin je prirodni, prečišćeni protein, koji ima sposobnost da privremeno blokira oslobađanje neurotransmitera u nervnim završecima, i tako blokira sekreciju znojnih žlezda. Takvom „blokadom” botulinski toksin „isključuje” znojenje na mestima na kojima je ubrizgan. Nažalost, efekat nije trajan, tokom vremena simptomi se postepeno vraćaju, u najvećem broju između sedam i 16 meseci. Tada je potrebno ponoviti terapijski postupak. Postupak se izvodi tankom iglom, kojom se potkožno ubrizgava Botox. Postupak može biti bolan, naročito na dlanovima i tabanima.

Hirurške intervencije: Postoji više hirurških metoda, lokalnom hirurškom tehnikom uklanjaju se znojne žlezde kiretažom, ekscizijom i liposukcijom iz pazuha. Međutim, posle prolaznog poboljšanja, može se razviti kompenzatorno znojenje, tj. pojava obilnog znojenja na drugim delovima tela, npr. grudima, leđima, trbuhu, nogama ili na licu. Ovo se javlja kod 90 odsto operisanih bolesnika.

Medikamenti: Koriste se lekovi iz grupe antiholinergika, beta blokatora i klonidin hidrohlorid; oni mogu teorijski da smanje znojenje, delujući na sve znojne žlezde. Ovi lekovi imaju ozbiljne neželjene efekte, zbog koji se ne preporučuje njihova duža upotreba. Najčešće se javlja: suvoća usta, zamućenje vida, oštećenje vida, govora, ukusa i žvakanja, retencija urina, zatvor, lupanje srca.

Svakodnevni život: Preporučuje se svakodnevno kupanje antibakterijskim sapunima kako bi se smanjio broj bakterija na koži, koji stvara neprijatni miris. Koristite antiperspirante ujutro i uveče. Ukoliko ih koristite jedanput dnevno, nanosite ih uveče. Mogu se nanositi i na dlanove, tabane i ispod pazuha.

Preporučuje se odeća od prirodnih vlakana: pamuka, svile ili vune, koja će omogućiti koži da diše. Odeću često perite. Nabavite „dress shields”, uloške koji se mogu držati ispod pazuha, kako bi upili višak znoja. Ukoliko su vaša stopala vlažna, menjajte često obuću i čarape, a kada možete, hodajte bosi. Izbegavajte začinjenu hranu, alkohol ili topla pića. Nekima pomažu vežbe disanja, samokontrole, joga ili tehnike disanja, svaki vid rekreacije koji oslobađa od stresa.