Prekomerno znojenje

autor: Dr Aleksandar Makević

Obilno znojenje može izazvati teške psihičke posledice i osećaj depresije i uznemirenosti, usled neprilika koje osoba oseća u društvu

Znojenje je fiziološki proces koji se javlja kao posledica povećanog fizičkog rada, vežbanja, izlaganja suncu ili toplom vazduhu u prirodi ili prostoru. Pod prekomernim znojenjem podrazumeva se veća proizvodnja znoja koja je povezana sa pojačanom funkcijom znojnih žlezda. Znojne žlezde se pojavljuju na celoj površini kože još u majčinom stomaku, u 15-toj nedelji ploda. Karakteristične su za čoveka i više majmune. Izvodni kanal se otvara na površini kože u vidu pore kroz koji se izlučuje znoj. Posebno su guste na dlanovima i tabanima, a na celom telu ih ima oko dva miliona i znoj luče neprekidno od rođenja do duboke starosti. Znoj podrazumeva bistru vodenu tečnost, slankastog ukusa, bez mirisa koji se sastoji 99% od vode i 1% od minerala. Njegova kisela hemijska reakcija na površini kože, zajedno sa sebumom, obrazuje površinski emulzioni omotač koji oblaže i štiti površinski sloj kože. Pojačano znojenje može biti generalizovano kada se celo telo znoji ili lokalno ograničeno na čelo, glavu, pazušne jame, na grudi i naročito dlanove i tabane. Ako se pojačano znojenje javi bez stimulusa reč je o patološkom znojenju ili hiperhidrozi.

Klinička slika

Generalizovana hiperhidroza je termoregulacionog tipa i javlja se kod povišene temperature sredine u kojoj boravimo ili kod povišene telesne temperature. Povišeno znjenje je tada izazvano stimulusima iz termoregulacionog centra koji se nalazi u hipotalamusu i ima za cilj snižavanje telesne temperature isparavanjem znoja sa površine kože tj. funkcioniše kao zaštitni odgovor organizma na povišenu telesnu temperaturu. Uzrok povišene telesne temperature može biti infekcija (virusna, bakterijska, parazitarna), zatim razna endokrina oboljenja kao što je pojačana funkcija štitaste žlezde, šećerna bolest, gojaznost, trudnoća kao i menopauza. Takođe, javlja se kod narkomanije i alkoholizma, kod upotrebe određenih lekova.         

Lokalna hiperhidroza najčešće se javlja na dlanovima, tabanima i u pazušnim jamama. Izazvana je mentalnim i emotivnim stimulusima (nervoza, napetost, stres), a pogoduje mu neodgovarajuća odeća i obuća (ovde nije nadražen termoregulacioni centar, već centar u čeonom delu mozga). Često je praćena neprijatnim mirisom, što je posledica bakterijske razgradnje i površinskog sadržaja amonijaka. Povišen PH i vlažnost površinskog sloja kože stvara pogodne uslove za infekciju gljivicama. Gustativno znojenje karakteriše pojavu znojenja kod uzimanja određene hrane ili pića. Obično se javlja na licu i gornjoj usni. Patološka forma se javlja kod operacija u predelu zaušne žlezde zbog oštećenja inervacionih puteva. 

Neprijatni mirisi

Bromhidroza se karakteriše intenzivnim neprijatnim mirisom. Najčešća je u pazušnim jamama, a nastaje jer saprofitne bakterije sa površine kože razgrađuju sastojke znoja pa nastaju slobodne masne kiseline i amonijak koji uslovljavaju neprijatni miris kojeg osobe često nisu svesne. Hromhidroza ili obojen znoj nastaju kod povećanog prisustva pigmenta lipofuscina u znoju. Obično nastaje posle emocionalnih i bolnih stimulusa. Kapi znoja su plavkasto–crnkaste ili crvenkaste boje sitne i viskozne. Infekcija nekim mikroorganizmima (Corinebacterium) takođe može obojiti znoj, ali je ovde reč o lažnoj bromhidrozi.   

Lečenje

Osobe koje pate od generalizovanog ili lokalnog prekomernog znojenja svoje stanje mogu doživljavati kao neprijatno, uznemiravajuće, a ponekad čak i deprimirujuće. Zato obilno znojenje može izazvati teške psihičke posledice i osećaj depresije i uznemirenosti, usled neprilika koje osoba oseća u društvu. Česta tuširanja ili promena odeće u toku dana zahtevaju vreme, oklevanje da se skine sako ili nelagodnost pri rukovanju mogu dovesti do osećaja neprijatnosti u društvu, ili osoba može prestati da se bavi sportom. Sve ovo može uticati na posao i poslovni život. Rezultat svega toga može biti povlačenje iz društva osobe koja pati od hiperhidroze. Pošto je generalizovano znojenje uzrokovano stimulusima, potrebno je odstraniti faktor koji ga je izazvao ili lečiti bolest koja je dovela do ovog simptoma. Lečenje lokalnog pojačanog znojenja ima smisla samo kod pojave na dlanovima, tabanima i pazuhu. Daju se sedativi i ataraksici kao i lokalni preparati koji se nanose na obolele predele. Najčešće se upotrebljavaju aluminijumove soli u vidu rastvora aluminijum hlorida: formaldehid i glutardehid su delotvorni (za tabane), emulzije sa urotropinom, jonofereza (tretman električnom strujom) i dr. Hirurško lečenje je vezano za najteže slučajeve tzv.simpatektomija. Bromhidroza se leči održavanjem lične higijene, pranjem dezinfekcionim sapunima i sušenjem zahvaćene regije. Korisna je upotreba dezadorantnih i antiperspirantnih sredstava.