Dečji nestašluk ili poremećaj pažnje?

autor: Suzana Stamenković

Impulsivnost, prenaglašene emocije i reakcije glavni su simptomi Sindroma smanjene pažnje i dečije hiperaktivnost (ADHD). Takvo dete treba strpljivo učiti socijalnim veštinama i nenasilnoj komunikaciji.

Roditelji dece predškolskog ili ranoškolskog uzrasta, često kažu da su im deca hiperaktivna, nepažljiva, impulsivna, pa i bezobrazna i agresivna. Kako raspoznati normalno ponašanje deteta od Sindroma smanjene pažnje i dečije hiperaktivnost (ADHD), koji se manifestuje baš na isti način? Kada potražiti pomoć dečjeg psihologa?

Sindrom smanjene pažnje i dečije hiperaktivnosti (ADHD) jedan je od najčešćih hroničnih poremećaja kod dece. Procenjuje se da ga ima i do 10 odsto dece školskog uzrasta, a tri puta je češći kod dečaka nego kod devojčica.

Kod najvećeg broja mladih simptomi nestaju izlaskom iz puberteta, neki nastavljaju terapiju lekovima i tokom odrastanja, a ima i onih koji se sa sindromom bore i u odraslom dobu, samo što tada hiperaktivnost ustupa mesto neorganizovanosti i nezainteresovanosti.

Kako prepoznati simptome ADHD?

ADHD karakterišu hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje, sa prenaglašenim emocijama i reakcijama. Dete sa ovim sindromom teško se uklapa u život u porodici i kolektivu, što dovodi do teškoća u odnosima sa porodicom, nastavnicima, vršnjacima.

Hiperaktivnost se ogleda u nemogućnosti deteta da miruje, stalno je u pokretu, trči na sve strane, vere se po nameštaju, previše priča, ima naprasitu narav, vrca od energije. Da ne bude zabune, često ovo čine i ostala deca, ali kod hiperaktivnih je takva aktivnost  posebno izražena i upadljiva u neprikladno vreme i u neprikladnim situacijama.                                                                                                                 

Impulsivnost je drugi simptom. Dete ishitreno i nepromišljeno daje odgovore, često kaže pogrešne stvari ili uradi pogrešne stvari u pogrešno vreme, prekida druge u razgovoru ili igri, nema strpljenja, svađa se sa vršnjacima i upada u neprilike zbog impulsivnog i nepromišljenog ponašanja.

Prenaglašene emocije i reakcije uz nagle promene raspoloženja stvaraju efekat klackalice, sa jedne strane radost i euforija, s druge tuga, bes i razočarenje. Burno reaguju, naročito ako im nešto nije po volji.

Nepažnja je jedan od glavnih znakova ADHD-a kod dece. Imaju problem sa slušanjem, koncentracijom, pamćenjem i organizacijom, sve im odvlači pažnju.

Kako pomoći detetu?

Zadatak roditelja,učitelja i terapeuta je da pre svega pruže podršku detetu sa ADHD kako bi se fokusiralo na svoje snage i mogućnosti. Bihejvioralni pristup zasniva se na postavljanju jasnih granica i pravila, kao i na učenju poželjnog ponašanja kod kuće, u školi, u igri. Svako prihvatljivo ponašanje potrebno je pohvaliti. Dete takođe treba učiti socijalnim veštinama i nenasilnoj komunikaciji. Važno je da dete ima dovoljno fizičkih aktivnosti, kvalitetan san i zanimljiv hobi. Razgovori sa terepeutom, mogu pomoći detetu u školskom uzrastu da stekne samokontrolu, samopoštovanje i samopouzdanje.