Čest razlog za posetu pedijatru

 

Smatra se da se upravo ove česte bolesti kod dece svih uzrasta nepotrebno leče antibioticima, što za posledicu ima rastuću otpornost bakterija na njih.

 

Autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

 

Bol u grlu je jedan od najčešćih razloga za odlazak na pregled pedijatru. Gušobolja se može javiti kao izolovan simptom, dete iz punog zdravlja odbija hranu i žali se na otežano gutanje. Češće je udružena sa curenjem nosa, konjuktivitisom, promuklošću, kašljem. Kod starije dece može da se javi bol u trbuhu, povraćanje. Povišena temperatura uz gušobolju obično zabrine roditelje, ali nije uvek znak ozbiljnosti infekcije gornjih disajnih puteva. Takođe, jačina bola u guši nije u direktnoj korelaciji sa uzročnikom – nekada disanje na usta zbog zapušenog nosa izazove jutarnju gušobolju, koja prolazi već posle šolje tolog čaja i čišćenja nosa.

 

Virusne upale ždrela

Najčešće se javljaju kod dece, naročito kod dece u prve tri godine života. Postepen početak bolesti označen je blagom ili umereno povišenom temperaturom, sekrecijom iz nosa, suzenjem očiju, suvim kašljem. Sve su to simptomi prehlade – svi znamo kako izgleda, povezujemo je sa rashlađivanjem, promajom, bosim nogama na hladnom podu ili mokrom kosom. Dete se žali na bol u guši, koji opisuje kao stalno grebanje koje se pojačava pri gutanju. Mlađa deca slabije jedu, prave bolne grimase prilikom kašlja ili gutanja. Glavobolja i malaksalost, često buđenje, nervoza – sve su to razlozi zbog kojih će roditelji požuriti na pregled. Kod virusnih infekcija ždrela uvek je gušobolja povezana sa curenjem nosa i kašljem, a u pedijatrijskom nalazu se nađe umereno crvenilo nepčanih lukova, plitke ranice po krajnicima, uvećanje limfnih žlezda na tipičnim mestima na vratu. Ove infekcije leče se u kućnim uslovima – toaleta nosa, snižavanje temperature, mnogo toplih napitaka, odmor od kolektiva. Ukoliko se dete žali na bol u ušima, ili ako kašalj traje bez poboljšanja, treba dete odvesti na kontrolu zbog mogućih komplikacija. Virusne infekcije gornjih disajnih puteva izazivaju uglavnom rinovirusi, koji se brzo šire u vrtićima, naročito u neprovetrenim prostorijama tokom jeseni i zime.

Svaki virus koji zahvata sluzokožu nosa, zahvatiće i sluzokožu cele usne duplje. Zapušen nos i disanje na usta dodatno suše sluzokožu ždrela u kojoj su nervne zone za kašalj. Jačina ovih simptoma varira, roditelji često podrazumevaju da je crveno grlo uzrok za sve tegobe. Očekuju brzo i efikasno lečenje antibioticima. Nažalost, s obzirom na virusnu prirodu bolesti, lečenje podrazumeva mirovanje, tople napitke i mnogo strpljenja.

 

Bakterijske upale ždrela

Ovakve infekcije su češće kod predškolske i školske dece. Bolest počinje naglo, iz punog zdravlja. Temperatura je visoka, praćena drhtavicom, mučninom, povraćanjem i bolom u stomaku. Pedijatar će videti plameno crveno ždrelo, otok resice i tačkasto crvenilo po nepcu. Krajnici su uvećani, prekriveni naslagama u vidu tačkica ili čepića. Limfne žlezde ispod uglova donje vilice su uvećane i bolne na dodir. Slično reaguju limfna tkiva u trbuhu – zato se dete žali na bol u stomaku. U prilog bakterijskom uzročniku govori tipičan početak bolesti, klinički nalaz, uzrast malog bolesnika. Dijagnoza se potvrđuje povišenim brojem belih krvnih zrnaca. Bris guše treba uzeti pre započinjanja lečenja. Jedini uzročnik za kojim tragamo jeste betahemolitički streptokok grupe A, jedina bakterija koju treba lečiti u nalazu brisa ždrela. Postoji brzi test na streptokok, koji olakšava uzimanje uzorka u bilo koje vreme. Uz tipičnu kliničku sliku, bez obzira na negativan bris ždrela, treba započeti desetodnevno lečenje penicilinskim antibioticima. Streptokokna angina je bolest prljavih ruku, prenosi se u kolektivu ili od članova porodice.

 

Infektivna mononukleoza

Ovo oboljenje je nekada bilo poznato kao bolest adolescentnog poljupca, danas se viđa i kod mlađe dece i odraslih. Bolest izaziva Epstein Barr virus, iz grupe herpes virusa. Glavni simptomi su gušobolja, izraziti otok limfnih žlezda, uvećanje jetre i slezine, povišena temperatura. Ova virusna infekcija može da prođe kao laka infekcija ili da izazove poremećaj opšteg stanja koji zahteva bolničko lečenje. Gušobolja je izražena, krajnici uvećani sa beličasto-zelenim naslagama, koje u teškim slučajevima otežavaju disanje. Obavezno je praćenje funkcije jetre i slezine. Može da se javi sitna, crvenkasta ospa, liči na šarlahnu ospu, naročito kod dece kojoj je prethodnih dana u terapiju uveden antibiotik. Lečenje je simptomatsko i uključuje mirovanje, lakšu hranu, snižavanje temperature. Komplikacije infektivne mononukleoze su danas retke, bolest se prepoznaje u ranoj fazi. Karakteristična krvna slika i klinički nalaz dovoljni su za postavljanje dijagnoze.

 

Oprezno sa antibioticima

Svaki popijeni antibiotik narušava prirodnu ravnotežu među normalnim stanovnicima našeg tela (saprofitna flora), prolazi kroz jetru i bubrege. O ovome treba da razmišljaju pedijatri kada prepisuju antibiotike, ali i roditelji kada se osećaju sigurnije kada dete dobije lek. Bakterijski uzročnik gušobolje je mnogo ređi. Održavanje lične higijene i higijene kolektiva značajno smanjuju širenje betahemolitičkog streptokoka, a tipičan tok bolesti vodi do tačne dijagnoze. Nekada je teško razlikovati bakterijsku anginu od infektivne mononukleoze, antibiotik treba ukinuti čim se dokaže virusna priroda bolesti. U slučaju izrazito otežanog gutanja ili povraćanja, potrebno je dete zadržati na bolničkom lečenju.

 

 

Chad Thomas Jersey