Lakše sprečiti nego lečiti

Prva godina života je idealno vreme za usvajanje zdravih navika u ishrani, jer dete zavisi samo od vašeg izbora namirnica i načina pripremanja obroka.

Autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Gojaznost je pojava prekomernog nagomilavanja masti u organizmu. Definicija je jednostavna, ali roditelji gojazne dece najbolje znaju koliko je problem složen. U prošlim vremenima je neuhranjenost bila mnogo veći problem, punačko dete je bilo znak imućnosti porodice, a njegova debljina „zaliha” za borbu protiv stalno pretećih bolesti i gladi. Zbog toga će vam i danas neka baka reći da ste se „popravili”, ukoliko primeti da imate višak kilograma – lepše zvuči i vraća duh starih vremena, kada je debljina bila preduslov dobrog zdravlja.

Nažalost, sa razvojem industrije hrane i promenom načina života, problem preterane uhranjenosti dece postaje sve aktuelniji, a „gojazno dete” ima velike šanse da bude „gojazna odrasla osoba”. Gojaznost u svakom uzrastu nosi rizik od psihičkih tegoba, šećerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, pa je neophodno da se prevenira njen nastanak već u ranom detinjstvu.

MERENJE TELESNE TEŽINE je najčešći način procene stepena gojaznosti. Upoređivanjem sa referentnim vrednostima za uzrast i pol dobija se relativni uvid u stanje uhranjenosti, jer se zanemaruju razlike u telesnoj građi i visini deteta. Standard za procenu stanja uhranjenosti danas je izračunavanje indeksa telesne mase (BMI), koji se dobija deljenjem izmerene težine u kilogramima sa kvadratom telesne visine u metrima. Ovaj indeks je pouzdano merilo jer odlično korelira sa ukupnom količinom masti u telu, visinom krvnog pritiska i koncentracijom masti u krvi. Pri proceni stepena gojaznosti deteta koriste se tablice prosečnih BMI za pol i uzrast. Endokrinolozi dopunjuju praćenje gojaznosti merenjem debljine potkožnog masnog tkiva i obima struka. Svi dobijeni podaci služe za procenu stepena gojaznosti, planiranje dijete i praćenje gubitka prekomernog masnog tkiva.

ODOJČE koje se hrani isključivo majčinim mlekom nikada neće da se prejede. Dojenje funkcioniše po principu „ponude i potražnje” – nećete moći dete da naterate da posisa više mleka nego što to želi, ili koliko ga ima, a ostane li gladno, probudiće se ranije i tražiti dodatak. Već u drugom mesecu života najveći broj beba sisa na oko tri sata. Dete je dovoljno snažno da prazni dojke, koje se odmah potom pripremaju za sledeći obrok. Majčino mleko sadrži idealnu kombinaciju vode, masti, ugljenih hidrata i proteina i zato je idealna hrana za odojče.

Opasnost od gojenja je jedan od razloga zbog kojeg dojenje uvek ima prednost u odnosu na hranjenje adaptiranim mlečnim formulama. Ukoliko se dete hrani na bočicu, mleko mora da bude pripremano tačno po uputstvu. Napravite li koncentrovaniju formulu biće stalno žedno, razredite li je – nedostajaće mu „materijal” za normalno napredovanje. 

Dete mleko iz bočice dobija uz mnogo manje napora, pa se uzdržite od želje da je svaki put isprazni! Pogled na bucmastu bebu uvek izmami osmehe, ali nažalost, kada odraste, njegov podvaljak neće nikog šarmirati. 

Prva godina života je idealno vreme za usvajanje zdravih navika u ishrani, jer dete zavisi samo od vašeg izbora namirnica i načina pripremanja obroka. Za prve nemlečne obroke se savetuju kuvano, nezačinjeno povrće, voće i nemasna mesa. Ne hranite dete na silu i ne insistirajte da pojede sve što ste pripremili.

PROHODALO DETE pokazuje mnogo manje interesovanja za hranu, nego za istraživanje sveta oko sebe. Trošiće mnogo unetih kalorija, ali će se i rast usporiti. Dobija li na težini brže nego što raste u visinu, sigurno je da će da se ugoji. Deca u razvoju nikada se ne stavljaju na režim ishrane koji će smanjiti težinu – cilj treba da bude usporavanje porasta težine uz intenzivan rast u visinu. 

Broj kalorija možete značajno da smanjite, a da mu ne uskratite ništa od korisnih sastojaka hrane. Pečeni krompir ima dvostruko, a prženi trostruko više kalorija od kuvanog; kriška hleba ima oko 70 kalorija, sa maslacem 140 i tako dalje. Voda i ceđeni voćni sok neće uticati na gojenje, ali gazirana pića i gusti industrijski sokovi hoće.

Razmišljajte o skrivenim kalorijama bez kojih se može: grickalice i slatkiše zamenite sušenim ili svežim voćem, mlečnu crnom čokoladom, punomasni sir mladim i nemasnim, pavlaku kiselim mlekom. Dajte detetu priliku da se neprestano kreće i vežba kroz igru, biće manje prilike da se hrana pretvori u masno tkivo – utrošiće je za stvaranje energije i rast.

GOJAZNO PREDŠKOLSKO DETE je već usvojilo loše navike u vrsti i količini hrane. Biće najbolje da potražite savet pedijatra, nutricioniste ili endokrinologa. Ukoliko do polaska u školu ne preduzmete ništa, estetski problem će postati izvor neugodnih komentara koji će mu obeležiti školovanje. Pošto se u ovom uzrastu dete hrani zajedno sa ostalim članovima porodice, spremite se za „zajednički poduhvat” koji će sigurno svima koristiti. Setite se da je kuvanje i pečenje bez masnoće najzdraviji način pripreme hrane – čak će i hrskava slanina suvim pečenjem u rerni izgubiti deo masnoće. Sve što se maže na hleb ne mora da bude masno – postoje mlečni namazi sa manje masnoće, kupujte mesne prerađevine sa manje masti, ne kupujte kakao kremove, majoneze, pavlaku – nema li ih u kući, neće biti u iskušenju da ih pojede. Podrazumeva se da gojaznom detetu nećete dozvoliti da jede mnogo slatkiša i hrane između obroka. Ipak, naoružajte se strpljenjem.

PREVENCIJA GOJAZNOSTI

Brojni su uzroci koji izazivaju prekomerno unošenje hrane, smanjenu telesnu aktivnost ili smanjeno korišćenje unetih kalorija. Skloni smo da za svoju ili detetovu gojaznost optužimo genetiku, nedostatak vremena za pripremu zdrave hrane, jeftiniju „brzu hranu” koju lakše sebi priuštimo, loš uticaj vršnjaka, obdaništa ili medija…

Daleko najčešći uzrok za gojaznost jeste preobilna ishrana, a gojazno dete je ogledalo kvaliteta vaše porodične trpeze i zdravih navika članova porodice. Što se pre uhvatite u koštac sa problemom svog gojaznog deteta, smanjićete mogućnost da u zrelom dobu oboli od hroničnih bolesti savremenog sveta – šećerne bolesti, ateroskleroze, infarkta. 

Uložite vreme i energiju u pripremanje zdrave, niskokalorične hrane i svakodnevnu fizičku aktivnost, savetujte se sa nutricionistom i pedijatrom i – rezultati u prevenciji i lečenju gojaznosti vašeg deteta neće izostati.