Fokus na zdrave navike

autor: Mr ph Dušan Goljić

Problem gojaznosti kod dece se može predstaviti kao epidemija loših navika u društvu. Stručnjaci preporučuju sistematično uvođenje kvalitetnih namirnica u ishranu kod gojazne dece

Život u dvadeset prvom veku je brz. Danas, komunikacija među kontinentima se sprovodi u milisekundama, a dostupnost edukativnih, informativnih i zabavno-rekreativnih sadržaja je praktično neograničena. Međutim, u svetu vođenim brzim telekomunikacijama, lako se usvajaju loše navike. Manjak kretanja i ishrana navođena komercijalnim sadržajima pogađaju sve slojeve društva. Među njima, najugroženiji su oni koji ne znaju kako da se odbrane ili odviknu od takvih trendova – deca.

Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2018. godine u svetu je bilo preko 40 miliona gojazne dece mlađe od pet godina. Najveća stopa rasta gojaznosti se beleži u zemljama u razvoju, u kojima je porast konzumacije procesuirane i komercijalno propagirane hrane, dovela do porasta morbiditeta od 30%.

U SAD-u 9,4% dece mlađe od pet godina je gojazno, što liči na epidemiju. Dodatno, gojaznost u dece ima tendenciju da raste sa uzrastom, jer je čak 20,6% Amerikanaca starih od 12 do 19 godina gojazno.

Loša ishrana i manjak fizičkih aktivnosti

Glavni faktori koji doprinose razvoju gojaznosti kod dece su loše navike u ishrani i hronični manjak fizičkih aktivnosti. Ostali faktori podrazumevaju genetiku, socioekonomski faktor i psihološke uzročnike.

Gojaznost u periodu ranog uzrasta deteta eksponencijalno povećava rizik za razvoj mnogih ozbiljnih oboljenja kasnije u životu, poput dijabetesa tipa 2, visokog holesterola, metaboličkog sindroma, visokog krvnog pritiska, nesanice i problema u razvoju kostiju i zglobova. Stopa gojaznosti je takođe povezana sa povećanom incidencom depresije, anksioznosti, problema sa ponašanjem i učenjem, kao i sa samopouzdanjem u periodu adolescencije.

Sistematično uvođenje kvalitetnih namirnica

Pojedini stručnjaci porast gojaznosti u mladim generacijama opisuju kao „epidemiju loših navika“. S obzirom na to da deca ne odlučuju o svojoj dijeti u tako ranom uzrastu, glavni eksterni faktor su roditelji i primarna sredina u odrastanju.

Preventivne mere su jedini način borbe protiv gojaznosti u ranom uzrastu. Stručnjaci preporučuju sistematično uvođenje kvalitetnih namirnica u ishranu gojazne dece. Pod ovim se podrazumeva postepena restrikcija unosa brze i začinjenje hrane, zašećerenih napitaka, kao i manji unost svih vrsta namirnica koje sadrže pojačivače ukusa.

Pritom, nije poželjno pribegavati intenzivnoj promeni ishrane, kao ni nametanju „zdravih“ režima. Ukoliko deca već preferiraju hranu koja ima aditive, najbolje je ponuditi im prirodne alternative, što će vremenom rezultirati stvaranju zdravijih potreba kod deteta. Veštačke šećere je korisno zameniti medom ili slatkim voćem, dok je povrće svakodnevno potrebno ubaciti na trpezu. Jednolični jelovnik treba zameniti raznovrsnim, a sve to prezentovati kroz primer roditeljske ishrane.

Deca oponašaju roditelje

Nasuprot konvencionalnom mišljenju da su intenzivni treninzi efikasno oružije protiv gojaznosti kod dece, fizička aktivnost se u ranom uzrastu najviše podstiče u kontaktu sa prirodom. Potrebno je deci obezbediti kreativne aktivnosti u prirodnom okruženju, što će pospešiti balans hormona i stimulisati metabolizam.

Pokazano je da prinudno vežbanje, pod stresom, u zatvorenim prostorima gde je manjak svetla i prirodne vizelno-motorne stimulacije, može rezultirati odbojnošću kod dece za fizičkim aktivnostima.

Roditelji moraju biti svesni toga da svoju decu oblikuju svojim ponašanjem isto onoliko koliko i svojim rečima. Vreme je da i oni usvoje kvalitetnije navike.