Najvažnija je prevencija

Dr Marija Koceva, ginekolog

Prevencija mikrobiološkim skrininzima u 12, 24. i 35. gestacionoj nedelji trudnoće omogućava otkrivanje infekcija koje prolaze bez simptoma, čime se znatno smanjuje procenat rizika i komplikacija koji mogu da nastanu kao njihova posledica

Obilan vaginalan sekret najčešće predstavlja znak poremećaja vaginalne flore, ali mora da se istakne da ova pojava u trudnoći ne znači obavezno i infekciju. Poznato je da povremena leukoreja (belo pranje) kod normalnih trudnoća nastaje i zbog hiperestrogene stimulacije cervikalnih žlezda. Kada se pacijentkinja požali na sekret koji je obilniji, uvek treba imati na umu i mogućnost prskanja plodovih ovojnica, što bi značilo i sasvim različit pristup lečenju.

Infektivni vulvovaginitis

U trudnoći je moguće da se pojavi i pravi infektivni vulvovaginitis, bilo da je to infekcija uzrokovana spoljašnim faktorima ili prilikom pada otpornosti organizma (u trudnoći se normalno smanjuje ćelijski imunitet), pa uobičajena vaginalna flora postaje patogena.

Simptomi: Trudnice se žale na simptome kao što su svrab, peckanje, bolovi prilikom seksualnog odnosa, neprijatan miris. Često mogu da budu propraćeni i infekcijom mokraće.

Uzročnici: Među uzrocima ovih infekcija u trudnoći možemo nabrojati nekoliko:

– bakterijske vaginoze najčešće su izazvane anaerobnim bakterijama, odnosno, kada se smanji broj laktobacila dolazi do prekomernog rasta ovih bakterija, među kojima je najčešća Gardnerella vaginalis;

– većina žena kod kojih je dijagnostikovana bakterijska vaginoza nema nikakve simptome, dok se kod ostalih javljaju simptomi u vidu karakterističnog neprijatnog mirisa (kao pokvarena riba) i sekreta koji ima žućkastu ili belu boju.

Prevencija: Zbog rizika od prevremenog porođaja, koji ove infekcije mogu da izazovu, najvažnija je prevencija. Zbog toga što se češće javljaju kod seksualno aktivnih žena, preporučuje se korišćenje zaštite prilikom polnog odnosa, kao i tretman partnera, ukoliko se utvrde infekcije kod žene.

Terapiju propisuje lekar, prema opštem uvidu u zdravstveno stanje trudnice, a ona najčešće podrazumeva oralnu terapiju metronidazolom u trajanju od sedam dana.

Trihomonijaza

Česta seksualno prenosiva bolest u trudnoći je trihomonijaza. Prisutan je žuto-zeleni sekret sa neprijatnim mirisom. Pacijentkinje se žale na svrab i iritaciju genitalne regije i bol pri mokrenju.

Lečenje: Zbog rizika od prevremenog porođaja, ova infekcija se leči u drugom i trećem trimestru trudnoće, metronidazolom, a terapiju propisuje isključivo lekar. Najbolja prevencija je izbegavanje seksualnih odnosa tokom trudnoće ili obavezno korišćenje kondoma.

Infekcije mikroorganizmima

Ostale seksualno prenosive infekcije koje mogu da se jave u toku trudnoće su one uzrokovane mikroorganizmima Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealiticum. Često se infekcije ovim mikroorganizmima dovode u vezu sa spontanim pobačajima.

Najviše korišćen pristup u terapiji uključuje oralnu terapiju antibioticima iz grupe makrolida, kao što su eritromicin i azitromicin.

Chlamydia trachomatis je intraćelijski parazit koji morfološki liči na bakteriju, i jedan je od najčešćih uzročnika seksualno prenosivih bolesti. U trudnoći izaziva upalnu reakciju grlića materice i vagine, ali kod velikog broja žena infekcija može biti i asimptomatska i da se otkrije tek prilikom uzimanja mikrobioloških briseva.

Gljivične infekcije

Među vaginalne infekcije se ubrajaju i glivične infekcije, koje najčešće izaziva Candida albicans, a ređe Candida glabrata.

Gljivice su normalni stanovnici vagine gde se nalaze u ravnoteži sa ostalim mikroorganizma. Međutim, u trudnoći je vagina bogata glikogenom, što je posledica povećanog nivoa estrogena, a smanjeni ćelijski imunitet u ovom periodu dovodi do toga da se kod povećanog broja trudnica dijagnostikuje kandidijaza.

Preventivne mere: Veoma je značajno da pomenemo preventivne mere koje su bitne za svaku ženu pre planiranja trudnoće, da bi se sprečila pojava ovih seksualno prenosivih infekcija i sprečile komplikacije koje nastaju kao posledica infekcija, a to su:

– korišćenje lateks kondoma prilikom seksualnog odnosa, što podrazumeva i njihovu pravilnu upotrebu;

– jedan seksualni partner (što manji broj seksualnih partnera, manji je i rizik za prenos infekcije).

Komplikacije: Ako se ove infekcije ne tretiraju, mogu da dovedu do komplikacija, kao što su pelvične inflamatorne bolesti (koje odlikuje zapaljenje gornjih delova genitalnog trakta), kao i začepljenje jajovoda, što predstavlja ozbiljan problem za začeće.

Pravovremeno otkrivanje infekcija: Mikrobiološki skrininzi koje sprovodimo tokom trudnoće u 12, 24. i 35. gestacionoj nedelji su zapravo prevencija, a na taj način je omogućeno da se otkriju i infekcije koje prolaze bez simptoma, čime se znatno smanjuje procenat rizika i komplikacije koje mogu nastati kao posledica ovih infekcija.