FOTOSENZITIVNI LEKOVI

Neželjena reakcija lekova i sunca

 

Lista lekova koji imaju ukrštenu reakciju sa suncem je velika i dodatno se proširuje kako nova saznanja o lekovima izlaze u naučnom svetu. Osoba koja prati te informacije upravo je vaš apotekar.

 

autor: Mr ph Dušan Goljić

 

Lekove čija je hemijska struktura takva da se pod dejstvom energije sunčevih zraka mogu promeniti, te iritirati tkivo kože, nazivamo fotosenzitivnim lekovima. Reakcije mogu biti manje ili više intenzivne, a klinička slika varira od crvenila, preko osipa, do teških opekotina. Terapija koja se uzima oralno, kao i lekovi koji se lokalno nanose na kožu, mogu reagovati sa sunčevim zracima.

 

Fotosenzitivne reakcije

Fototoksične reakcije nastaju usled reakcije leka iz kože sa UV zračanjem sunca, pri čemu se formira štetna supstanca koja direktno ozleđuje tkivo kože. Reakcija nastaje na delovima tela koji su izloženi suncu, a može se razviti i nakon svega nekoliko minuta sunčanja. Manifestuje se u vidu opekotina, često praćenih plikovima, intenzivnim ljušćenjem kože ili u vidu tamnih fleka.

Fotoalergijske reakcije nastaju kada hemijski proizvod reakcije UV zraka i leka aktivira imunološku reakciju celog organizma. Alergije nastaju sporije, a zahtevaju višestruko izlaganje suncu. Manifestuju se osipom ili iritacijom, koja se može proširiti na celo telo, uključujući i delove koji nisu direktno osunčani. U zavisnosti od supstance koja se razvila kao alergen, usled njihove ponovljene upotrebe, mogu se javljati i godinama.

 

Grupe lekova koji daju fotosenzitivnu reakciju

Kardiovaskularni lekovi: Intenzivnu fototoksičnu reakciju daje antiaritmik amiodaron, a diuretici poput hidrohlortiazida ili furosemida takođe reaguju. Lekovi protiv povišenog pritiska poput diltiazema i nifedipina retko daju fototoksičnu reakciju, kao i lekovi protiv povišenog holesterola – statini.

Lekovi za nervni sistem: zbog svoje triciklične strukture, antipsihotici i antidepresivi poput hlorpromazina, flufenazina ili doksepina često daju reakcije.

Dermatološki lekovi: s obzirom na to da imaju intenzivno dejstvo upravo na tkivo kože, mogu izazvati teške reakcije. Oprez se preporučuje kod uzimanja lekova za terapiju akni, kao što je izotretinoin ili kod upotrebe nekih dermokozmetičkih preparata za piling sa voćnim kiselinama.

Lekovi protiv gljivičnih infekcija poput ketokonazola spadaju u fotosenzitivne.

Analgetici i antireumatici poput hidroksihlorohina ili ibuprofena, ketoprofena i naproksena mogu biti izazivači osipa u okviru fototoksičnih reakcija.

Postoje podaci koji govore o fotoalergijama kod upotrebe nekih hormonskih kontraceptiva na bazi estrogena.

Antibiotici su najčešći izazivači fotosenzitivnih reakcija. Svi predstavnici grupa tetraciklina, sulfonamida i fluorohinolona daju fotosenzitivne reakcije, te se preporučuje savesnost pri njihovom propisivanju i uzimanju tokom letnjih sunčanih dana.

 

Prevencija razvoja fotosenzitivne reakcije

Preporučuje se izbegavanje izlaganja suncu dok traje terapija. Ukoliko pak dođe do izlaska na sunce, obavezna je primena antisolarnih krema sa visokim zaštitnim faktorom i sa deklarisanom zaštitom od UVA zraka, koji se smatraju odgovornim za nastajanje fotosenzitivnih reakcija. Ukoliko dođe do razvoja fototoksične reakcije na koži, potrebno je ukinuti lek uzročnik i uvesti strogu zabranu izlaska na sunce dok se simptomi ne povuku, uz upotrebu indikovane simptomatske terapije.

 

Chad Thomas Jersey