Uzbuđenje bez premca

 

Urlanje moćnih motora, opasna preticanja, delići sekunde i sudbonosne odluke donete u njima, jednom rečju – uzbuđenje. I to nije bilo kakvo, već ono pokrenuto sagorevanjem visokooktanskog goriva i ludom hrabrošću.

 

Autor: Duško Šašić

 

Ove godine se održava 69. po redu takmičenje u okviru Svetskog šampionata Formule 1. Ovaj, po mnogim mišljenjima, najluđi i najbrži „cirkus“ na svetu svoje postojanje je otpočeo daleke 1950. godine. Učesnici prve trke Formule 1 nadmetali su se u brzini i vozačkom umeću na ulicama gradića Po u francuskom delu Baskije. Prvi pobednik u istoriji ovog takmičenja bio je Italijan Đuzepe Farina, a pobedu je osvojio u svojoj Alfi. Ovaj podatak će Vam i danas sa ponosom istaći svaki vlasnik ove marke automobila.

 

Prva decenija takmičenja

Već od naredne sezone na pobedničko mesto se popeo legendarni Argentinac Huan Manuel Fanđo. Njegova dominacija trajala je tokom čitave prve dekade postojanja ovog sporta, a titulu šampiona je osvajao još četiri puta. Ovaj rekord je uspeo da izjednači tek Mihael Šumaher nakon mnogo decenija. Još jedan kuriozitet vezan za Fanđa je to što je nedavno objavljeno kako je Argentinac Ruben Huan Vaskez tek u svojoj 63. godini saznao da mu je Fanđo pravi otac. Pravna bitka, koju je nakon toga pokrenuo, završila se takvim rezultatom da je on zvanično priznat za naslednika dela očevog bogatstva.

Generacija prvih vozača Formule 1 nije obraćala mnogo pažnje na bezbednost, a propisi takmičenja su većinom bili usmereni na kubikažu i snagu motora. Uglavnom su motori morali da imaju zapreminu od 4500 kubika ili 1500 kubika u superčardžer varijanti (ovakav motor je imala „Alfeta“ koja je Farini donela pobedu u Pou).

 

Tehnološki napredak

Automobilska industrija je veoma brzo uvidela potencijal ovog sporta za unapređenje tehnoloških rešenja. Trke Formule 1 postale su putujuća pokretna laboratorija u kojoj su isprobavane smele konstruktorske zamisli. Neke od novih ideja su dovele do ozbiljnih promena u auto-industriji, dok su neke završavale odbačene kao čist promašaj. Kada bi se jednom nešto pokazalo funkcionalnim, nije trebalo mnogo vremena da svi učesnici prihvate to rešenje. Jedan od najboljih primera za to je pojava modela Kuper T51 i dve uzastopne pobede Džeka Brebama u šampionatima održanim 1959. i 1960. godine. Iako su prva pravila takmičenja nalagala da auto mora da ima prednju vuču, ovaj model je bio prvi sa motorom postavljenim pozadi. U toku naredne godine svi timovi su prešli na ovakvo rešenje, a Brebam je svoju treću titulu osvojio tek šest godina kasnije. Postavljanje rezervoara za gorivo na bočne delove bolida omogućilo je izmene u kokpitu i u samom položaju vozača. Inovacije su uvođene bukvalno od trke do trke i uključivale su najsitnije detalje u dizajnu, sve u cilju povećanja brzine i osvajanja pobede.

Posebnu pažnju tokom razvoja novih bolida konstruktorima su privlačili novi materijali. U ovom segmentu je dolazilo do čestih preklapanja sa interesnim sferama avio-industrije, a aerodinamika je postajala sve značajnija.

 

Šezdesete i sedamdesete

„Cirkus“, kako ovu trku mnogi učesnici interno nazivaju, nastavio je da raste i da se ubrzano menja. Promenjeni su skoro svi segmenti od bezbednosnih pravila do snage motora. Cilj je bio da svi timovi imaju određene konstrukcijske parametre kojih se moraju pridržavati i koji su smišljeni tako da im daju izjednačene šanse za pobedu. To je prebacivalo težište na umeće vozača. Već tada su brojni šampioni imali status legendi.

Budući da je vozač doveden u centar pažnje, onda je ona usmerena i na njegovu bezbednost. Ovome je doprineo i broj od 26 vozača koji su glavom platili svoje učešće u šampionatu tokom prve dve decenije postojanja ovog sporta. Kokpiti moraju da budu prošireni da bi omogućili lakše izvlačenje vozača u slučaju da dođe do nesreće. Odela otporna na plamen i moderne kacige postala su sastavni deo opreme.

Rivalitet između britanskih i nemačkih inženjera postojao je od početaka auto-industrije. Formula 1 je bila kao stvorena za takmičenje ove dve škole pravljenja automobila. Britanci su se pokazali izuzetno pragmatičnim i nisu posebno konstruisali svaki deo trkačkog bolida. Jednostavno su preuzimali već postojeće proizvode dostupne na tržištu. Njihov vodeći konstruktor Kolin Čepmen je autor čuvenog modela Lotus 49. Kada se pojavio na stazi 1967. godine, bio je opremljen Fordovim motorom koji je zavrtnjima bio pričvršćen na zadnjem delu šasije i tako služio kao osnova zadnje suspenzije. Ovo rešenje je ubrzo postalo standardno. Sledeći napredak koji je Čepmen uveo bilo je aerodinamično zadnje krilo. I ova inovacija je veoma brzo postala deo svih bolide, a definitivni preokret donelo je pojavljivanje modela Lotus 72. I dan danas su skoro svi trkački bolidi u upotrebi zasnovani upravo na dizajnu ovog modela.

 

Da li će Formula 1 opstati?

Poput dinosaurusa u industriji sporta i zabave ovo takmičenje je tokom prethodne decenije bilo na velikim prekretnicama. Svetska ekonomska kriza, kao i promena celokupnog poimanja zabave i sporta pod uticajem interneta i modernih tehnologija, naveli su čelnike ovog sporta na razmišljaje o promenama. Berni Eklston, dugogodišnji prvi čovek Formule 1, shvatio je neke od uzroka problema. Usled nadmoći tehnologije gledaoci su sve više bombardovani komentatorskim objašnjenjima o tehnološkim dostignućima. Komponenta zabave je nekako potisnuta u drugi plan. Uz to mlađa publika koja bi možda i želela da prisustvuje trkama nije dovoljno platežno sposobna za tako nešto. Eklston je, između ostalog, od konstruktora zahtevao da pojačaju nivo buke koji moćne mašine proizvode. Tehnološki napredak je doveo do toga da motori postanu tiši, a buka i urlanje cilindara i izduvnih sistema su ipak sastavni deo uzbuđenja, što je Eklstonu dobro poznato.

Govorilo se o eventualnoj podeli takmičenja u dve grupe, no to se nije desilo. Bilo je govora i o učešću žena vozača kao i o formiranju posebnog takmičenja u ženskoj konkurenciji. Ono što se desilo ove godine jeste povratak Velike trke Nemačke i Velike trke Francuske u kalendar takmičenja, dok je Malezija izostala sa liste.

Od takmičenja se oprostio Felipe Masa, Luis Hamilton brani prošlogodišnju titulu, dok je Niki Lauda, legenda ovog sporta, podvrgnut operaciji transplantacije pluća. Moguće je da je sličan zahvat neophodan i celokupnom „cirkusu“, vreme će pokazati.

 

Nove gume

Za razliku od prvih dana Formule 1 kada se o gumama nije preterano vodilo računa, danas su one izuzetno bitan segment takmičenja regulisan pravilima. Od ove sezone uz već postojećih pet vrsta uvedena su još dva tipa guma za suve uslove. Za vlažne staze ostaju u upotrebi dva tipa guma obeležena zelenom trakom za međusrednje uslove vlažnosti i plavom za vlažne staze. Hipermeka guma za suve staze obeležena je ljubičastom trakom, a supertvrda narandžastom.