Važno za zdraviju budućnost

autor: Darinka Mihajlović

Roditelji koji žele da njihovo dete bude fizički aktivno i sami moraju da budu aktivni, pa im sopstvenim primerom pokažu da fizička aktivnost pričinjava zadovoljstvo i da je korisna za zdravlje

Deca obožavaju da skaču, trče, penju se, plešu… jednostavno budu u pokretu. S druge strane tu je i roditeljska briga i opomene poput „ne trči, ne penji se, ne luduj“… Kako pomiriti te dve stvari – potrebu za fizičkom aktivnošću deteta i strah roditelja od povređivanja mališana? Stručnjaci su izričiti, umesto da sputavate decu u prirodnom i urođenom procesu, dopustite mu da bude aktivno čak i kada to ometa vaš trenutni psihički mir. Što su deca manje aktivna, to su nespretnija i sklonija povredama. Nedovoljna fizička aktivnost dovodi do toga da sve veći broj mališana ima problema sa gipkošću, ravnotežom, pravilnim držanjem tela, prekomernom težinom.

Šta znači fizička aktivnost za mlađu decu?

Mogućnosti za fizičku aktivnost dece zavise pre svega od njihovog uzrasta i faze razvoja. Roditeljima beba se savetuje da im omoguće da se tokom dana igraju na tepihu ili prostirci na podu i pod nadzorom. Vreme koje beba provede na stomaku, pomoći će joj da ojača mišiće kojе će kasnije koristiti za puzanje i hodanje. Naravno, bebu ne forsirate, već pažljivo pratite njen razvoj i podstičete je da „vežba“ ono za šta je postala sposobna i u čemu uživa. Kada beba počne da se diže i hoda uz vašu pomoć, a kasnije i samostalno, podstičite je da što više hoda umesto da sedi u kolicima ili ogradici. Kada beba počne da puzi stvorite joj bezbedno okruženje u kojem će moći neometano da se kreće.

Fizička aktivnost u ranom detinjstvu

Iako je odavno poznat značaj fizičke aktivnosti za decu školskog uzrasta i adolescente, mnogo manje se zna o prednostima fizičke aktivnosti u ranom detinjstvu. Ipak, sve više istraživanja ukazuje na to da fizička aktivnost u ranom detinjstvu pozitivno utiče na zdravlje mališana i to kako kratkoročno tako i dugoročno. Već u drugoj godini života, valjalo bi omogućiti detetu što više prostora za kretanje i ukoliko ste u mogućnosti organizovati aktivnosti u vodi. Podstičite dete kroz igru da se osim kretanja na uobičajen način, kreće na primer kao vojnik, hoda na prstima, oponaša životinje ili pleše poput Indijanaca. U trećoj godini aktivnostima dodajte i bzo trčanje, penjanje po spravama na dečijem igralištu ili drveću, kretanje poput robota, kurs plivanja ili gimnastike, a u četvrtoj godini života razmislite o tenisu ili plesa koji podstiče osećaj za ritam i kreativnost.

Studije pokazuju da je fizička aktivnost u ranom detinjstvu povezana sa boljim fizičkim zdravljem, pravilnijim držanjem tela, jačim kostima i mišićima. Deca koja su redovno fizički aktivna ređe se suočavaju sa hroničnim zdravstvenim problemima i manje su sklona prehladama i gripu. Kod njih je takođe značajno smanjen rizik da obole od bolesti srca, dobiju dijabetes ili postanu gojazna.

Važna uloga roditelja

Rane godine života su ključne kako za dečji psihofizički razvoj tako i za usvajanje zdravih navika koje će ih pratiti tokom čitavog života.  U tom smislu, roditelji su ti koji imaju presudnu ulogu u podsticanju fizičke aktivnosti svoje dece. Ta uloga ogleda se ne samo u ograničavanju vremena koje mališani provode u gledanju televizije ili igranju video-igrica već i u davanju dobrog ličnog primera i pružanju različitih mogućnosti mališanima da budu fizički aktivni.

Potrebno je da vrtići i druge ustanove za boravak dece obezbede mališanima odgovarajuću opremu za igre na otvorenom , kao i zatvoren prostor prilagođen za učestvovanje u fizičkim aktivnostima kada je napolju loše vreme.