Kako je džins osvojio svet

 

Od obične radne odeće do revija visoke mode, zaista je neverovatan put koji su farmerke prešle u dugoj istoriji svog postojanja.

 

Autor: Milica Đokić

 

Farmerke su danas odevni predmet koji srećemo kako u običnim kombinacijama dnevne odeće tako i u šik izdanjima na elitnim društvenim događajima (izuzev onih gde dreskod ne nalaže striktno pojavljivanje u odelima). Odavno je prošlo vreme kada su bile isključivo plave, pa ih je moguće videti u svim bojama kojim platno od koga su napravljene može biti ofarbano. Njihova univerzalnost nema puno konkurenata u savremenom modnom svetu, a sigurno je da će izdržati i sve buduće modne turbulencije.

 

Jeftino, udobno, izdržljivo

Tri principa iz podnaslova u najkraćoj meri opisuju zahteve koje mora da ispunjava bilo koja radna odeća. Iako je kod nas uobičajen naziv farmerke potekao od toga što su ih u XIX veku nosili radnici na američkim farmama, to nije bila prvobitna uloga ove odeće. Prema raspoloživim informacijama đenovski mornari su dobili svoje u plavo ofarbane pantalone izrađene od tkanog pamuka nekoliko vekova ranije.

Đenovsko platno je ispunjavalo sva tri pomenuta uslova pa su posle mornara odeću izrađenu od njega počeli da nose i svi ostali koji su u životu opstajali zahvaljujući teškom radu. Interesantno je da je reč jeans nastala upravo kao sinonim za ovu vrstu platna. Francuzi Đenovu zovu Gênes, što je vremenom u engleskom izgovoru prešlo u džins. Već u XVII veku ovo platno je bilo osnova za izradu radne odeće na severu Italije. Englezi u to vreme iz Indije uvoze metre i metre slične tkanine koju zovu dangari, i koriste je za slične namene. U Francuskoj su tkači iz Nima pokušavali da razviju sosptvenu varijantu izdržljivog platna. Oni su zaslužni za drugi termin za džins na engleskom govornom području – denim. Originalno su Francuzi svoju tkaninu obeležavali oznakom serge de Nîmes, što je vremenom postalo denim.

Za bojenje tkanine je korišćen prirodni indigo koji je sve do XIX veka stizao iz Indije kao veoma bitan proizvod u trgovini toga doba. Međutim, otkriće industrijskog načina za sintezu ove boje dovelo je do preokreta u tom delu posla. Izbor indiga proizašao je iz praktičnih razloga, naime, na tamnoj boji su se manje primećivale fleke i otisci od svakodnevne upotrebe. Zapanjujuće zvuči podatak da današnja industrija proizvodnje džinsa godišnje troši dvadeset hiljada tona ove boje da bi zadovoljila potrebe tržišta.

 

Zlatna groznica i nastanak modernih farmerki

Kada je sredinom XIX veka odjeknula vest o pronalasku zlata u Kaliforniji, niko nije mogao da pretpostavi šta će se sve dogoditi u narednim godinama. Stotine hiljada ljudi je pohrlilo u taj deo Amerike u potrazi za ostvarenjem sna o bogatstvu. Među njima je bio i useljenik iz Nemačke, trgovac Levi Štraus. Međutim, on u Kaliforniju nije došao da bi tražio zlato, već da bi otvorio radnju za prodaju mešovite robe. Kopači su se snabdevali kod njega svimе što im je bilo potrebno za potragu, ne shvatajući da se nalaze u zlatnom rudniku. Doduše, oni su zlato tu sami donosili, a Štraus je postajao njegov vlasnik bez kopanja. Na pravu zlatnu žilu ovaj preduzimljivi trgovac je ipak naišao kada mu je krojač Džejkob Dejvis ponudio da budu partneri u realizaciji novog izuma. Štraus je prihvatio ponudu i njih dvojica su 1873. godine postali vlasnici patenta za bakarna ojačanja na džepovima farmerki. Iako su ta mala metalna ojačanja nešto što danas prihvatamo kao sastavni deo farmerki i ne obraćamo pažnju na njih, tada su predstavljala revolucionaran izum. Sprečavala su da se farmerke cepaju na kritičnim mestima opterećenja, samim tim su one duže trajale, a to je upravo ono što su kupci želeli. Ubrzo su njihove pantalone nosili kopači, farmeri, radnici, svi kojima je bila potrebna pouzdana i ekonomski dostupna radna odeća, a to je bilo sasvim dovoljno za prevlast na tržištu i ulazak u legendu.

 

Popularna kultura i planetarna popularnost

Tranzicija od radne odeće do modnog detalja nije išla brzo. Bilo je potrebno da prođu decenije nakon Štrausovog patenta da bi farmerke postale deo svakodnevne odeće svih, a ne samo radnika. Buntovnik bez razloga, film sa Džejmsom Dinom u glavnoj ulozi, predstavljao je jedan od ključnih momenata za ovaj proces. Farmerke su ubrzo prihvatili mladi buntovnici, uz njihovu popularnost rasla je i slušanost nove vrste muzike – rokenrola. Hipi pokret šezdesetih je samo proširio bazu fanova džinsa, a prihvatili su ga i pankeri, kao i većina ostalih supkulturnih pokreta. U vreme podele sveta na Zapad i Istok, farmerke su za one iz istočnog bloka predstavljale simbol ekonomskog prosperiteta i slobode o kojima su sanjali. Krijumčarene su i prodavane na crnom tržištu po nezamislivim cenama.

 

Iznošen izgled i ekološki aspekti

U poslednje vreme borci za zaštitu životne sredine ukazuju na to da je prosečan par farmerki povezan sa potrošnjom oko 3400 litara vode. U ovu količinu je uračunato zalivanje pamuka na poljima, utrošak vode tokom proizvodnje, kao i količina potrošena na njihovo pranje tokom prosečnog veka upotrebe jednog para. Ova zapremina se povećava ako se radi o farmerkama koje su dodatno tretirane da bi imale iznošen izgled.

Prvo namerno izbleđivanje džinsa da bi dobio iznošen izgled zabeleženo je još davne 1935. godine u časopisu Vogue. Od tada do danas razvijene su brojne tehnike za postizanje tog cilja, a često se događa da određeni brendovi skuplje prodaju isti model farmerki ako izgleda kao da je već nošen. Naši stariji prijatelji i poznanici još uvek sumnjičavo odmahuju glavom kada neko od njihovih potomaka donese pocepane pantalone iz radnje, a uz to i odbija da ih vrati nazad kao neispravne. No njihovi roditelji su verovatno isto tako odmahivali glavom na same farmerke, tako da se u osnovi ništa nije promenilo. Farmerke ipak sada povezuju brojne generacije, nije retkost da se mlade devojke pojave u nečemu što su njihove bake nosile (primer imamo sa relativno nedavnim povratkom mode nošenja farmerki zvoncara).

 

Saveti za predstojeće leto

Monohromatski pristup je još uvek aktuelan, tako da nećete pogrešiti ako izaberete kombinaciju koja uz farmerke sadrži i gornji deo napravljen od džinsa. Ova dva dela odeće ne moraju da budu obavezno iste boje, ali važno je da se nijanse slažu, kao i da imaju ujednačeno iznošen izgled. Jednostavna letnja kombinacija za svaku priliku sastoji se od farmerki (mogu i one pocepane) i elegantne majice uparene sa odgovarajućim cipelama sa potpeticom. Svakodnevno izdanje dozvoljava i kombinaciju farmerki, patika i lakog blejzera. Farmerke sa visokim strukom su viđene na brojnim revijama, ali to ne znači da i vi morate da ih imate. Jednostavno, izaberite ono u čemu se najprijatnije osećate. Farmerke su dugo bile simbol slobode duha, pomozite im da to i ostanu.

Chad Thomas Jersey