Zdravstvena pretnja današnjice

Autor: Doc. dr Aleksandra Buha Đorđević

Projekat DecodExpo odgovara na pitanja kojim toksičnim metalima i u kojim dozama smo izloženi u svakodnevnom zivotu i koje efekte to ima na naš endokrini sistem

Endokrini ometači su supstance koje u našem organizmu deluju tako što remete rad endokrinog sistema i dovode do štetnih efekata u organizmu. Brojne studije ukazuju da se izloženost ovoj vrsti supstanci može dovesti u vezu sa poremećajima rada štitaste žlezde, različitim reproduktivnim, metaboličkim i neuro razvojnim poremećajima, te hormon zavisnim karcinomima. Poseban problem predstavlja uticaj tokom prenatalnog razvoja i detinjstva, kada izloženost ovom tipu hemikalija može da ima dugoročne efekte na zdravlje budući da su to periodi tokom kojih upravo hormoni imaju ulogu u nastanku i pravilnom formiranju organa. Stoga, ovakva izloženost može da se dovede u vezu sa razvojnim poremećajima, ali povećanim rizikom od nastanka različitih oboljenja kasnije tokom života.

Ometači su svuda oko nas

Procenjuje se da više od 1.000 sintetisanih hemikalija koje su se nalazile ili se još nalaze u upotrebi, imaju sposobnost da negativno utiču na endokrinu funkciju. Poseban problem su supstance koje su pored zabrane upotrebe i proizvodnje i danas prisutne u našoj životnoj sredini usled velike perzistentnosti. Ne treba zaboraviti ni na supstance prirodnog porekla poput fito estrogena i toksičnih metala koji takođe deluju kao endokrini ometači. Endokrini ometači su prisutni svuda oko nas, nalaze u proizvodima sa kojima se susrećemo svakodnevno poput pakovanja hrane i pića, kozmetike, igračaka, pesticida, itd. a u naš organizam mogu ući putem hrane, vode, preko kože ili udisanjem vazduha.
Zbog čega su naučnici posebno zabrinuti? Pre svega jer istraživanja ukazuju da izuzetno niske doze ovih supstanci izazivaju efekte na endokrini sistem, koji se čak pri višim dozama ne uočavaju. Poseban problem predstavljaju i njihove smeše, budući da smo u svakodnevnom životu izloženi upravo tzv. toksičnim koktelima, a ne pojedinačnim supstancama. Postavlja se pitanje da li će ove supstance kada se u ogranizmu nađu zajedno stupiti u interakcije koje mogu voditi ka smanjenju ili verovatnije pojačanju njihovih efekata. Dosadašnja regulativa u ovoj oblasti se u najvećoj meri zasniva na studijama u kojima su ispitivane pojedinačne supstance i to u dozama višim od onih sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, što u slučaju endokrinih ometača nije dodatna sigurnost, već baš suprotno, dovodi u pitanje da li su te procenjene referentne doze zaista bezbedne.

Projekat DecodExpo

Cilj regulative na globalnom nivou je da se u narednom periodu postigne viši stepen zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, smanji izloženost ovim hemikalijama i stimuliše njihova zamena manje štetnim supstancama. Jedan od načina da se ovaj cilj dostigne jeste svakako i utvrđivanje jasne veze između izloženosti malim dozama smeša ovakvih supstanci i efekata na endokrino zdravlje ljudi. Projekat DecodExpo čiji sam rukovodilac, finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača – PROMIS, ima za cilj da svojim rezultatima pomogne u razumevanju ove veze. Članovi tima su istraživači Katarina Baralić i Dragana Javorac, studentkinje doktorskih studija Farmaceutskog fakulteta, naučni saradnik dr Stefan Mandić-Rajčević zaposlen na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, te vanredni profesor Danijela Đukić-Ćosić i redovni profesor Zorica Bulat zaposlene na Katedri za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. U naredne dve godine projekat DecodExpo bi trebalo da odgovori na pitanja kojim toksičnim metalima i u kojim dozama smo izloženi u svakodnevnom životu, te da utvrdi efekte koji ova smeša ispoljava na endokrini sistem. Time će se unaprediti, pre svega, prevencija nastanka ovih oboljenja čija je incidenca u porastu kako u našoj zemlji, tako i u celom svetu.