Promene na koži najmlađih

Autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Neke bolesti se rano prepoznaju i leče ukoliko se promene kvaliteta kože primete na vreme

Koža je organ koji pokriva celo telo i štiti nas od spoljašnjih uticaja. Koža nije iste debljine, ni strukture na svim delovima tela. Najtanja je na licu, na dlanovima i tabanima nema dlačice ali obiluje nervnim završecima, u prevojima ima mnogo znojnih i lojnih žlezda. Koža nije jednostavan prirodni štit kojim se suprotstavljamo uticajima spoljašnje sredine, naprotiv, pravilno rasprostranjeni nervni završeci nas stalno upozoravaju o temperaturi, vlažnosti i obliku predmeta sa kojim se dodirujemo. Narušavanje strukture kože osetićemo kao bol, pečenje ili hladnoću.

Savremeni način života nam nameće često pranje, kupanje uz obilje sapuna, omekšivača, krema i losiona. Na kvalitet kože će uticati zagađenje okoline, industrijska hrana, aditivi, obrada tekstila, lekovi. Dermatolozi nas često opominju da je „koža spoljašnje ogledalo unutrašnjeg zdravlja“. Neke bolesti se rano prepoznaju i leče ukoliko se promene kvaliteta kože primete na vreme.

Suva i hrapava koža

Atopijski dermatitis (ekcem) je hronično zapaljensko oboljenje kože. Bolest je često udružena sa polenskom kijavicom i astmom. Promene po koži počinju obično u prvoj godini života – suva, hrapava koža najpre u pregibima, potom na spoljašnjim stranama ruku, nogu i po licu. Pravilo je da nema pravila u ispoljavanju i toku ekcematoznih promena. U periodima pogoršanja promenjena koža od suve postaje vlažna, sa sitnim mehurićima punim tečnosti, kasnije regije zadebljaju sa karakterističnim ljuspicama i ogrebotinama. Ekcem jako svrbi, a stalno češanje oštećuje kontinuitet kože koja postaje propustljiva za bakterije koje izazivaju infekciju. Dete menja ponašanje – slabije spava, lošije jede, nervozno je, razdražljivo. Bolest ima epizode poboljšanja, ali hrana, lekovi, stres, agresivni sapuni, virusne ili bakterijske bolesti mogu da pogoršaju stanje.

Bolest nije zarazna

Uzroci su genetski i imunološki. Alergijske reakcije su nasledne, alergeni koji će biti »okidač« za pojavu bolesti se nalaze u okruženju deteta (grinje, životinjska dlaka, polen…) ili se mogu uneti preko hrane (najčešće kikiriki, kravlje mleko, jaja…) Bolest će pogoršati loša higijena, hemikalije, promene temperature. Ciljanim razgovorom sa roditeljima može se dokazati porodična sklonost ka alergijskim reakcijama. Bolest nije zarazna, u fazama pogoršanja na otkrivenim delovima tela može da izazove sumnju na prenosivo oboljenje ili podsmeh vršnjaka. Detetu treba maksimalna podrška u razumevanju bolesti, a osobama iz okoline treba objasniti sa kakvim se problemom suočava dete i porodica.

Lekar treba da ohrabri roditelje da više od 20% dece istog uzrasta ima neki oblik ekcema, da bolest ima faze pogoršanja i poboljšanja, da se trajno poboljšanje očekuje u pubertetu. Iz ishrane majke koja doji treba isključiti kravlje mleko, soju, kikiriki, aditive i konzervanse, gazirana pića… Testiranja na preosetljivost na hranu mogu se izvršiti – kod većeg broja dece se ne dokaže uzročnik koji se može isključiti iz ishrane. Rano uključivanje korisnih sojeva probiotskih bakterija, ojačava prirodnu barijeru protiv alergena na nivou creva. U fazi izrazitog pogoršanja bolesti neophodna je upotreba kortikosteroidnih preparata – savremena farmaceutska industrija je dermatolozima dala moćno oružje – kreme i masti koje se mogu dugotrajno koristiti uz minimalane neželjene efekte.

Svakodnevna nega

Za kontrolu ekcema je veoma važna svakodnevna higijena. Higijena podrazumeva blage kupke bez sapuna i parabena. Maksimalna temperatura vode za kupanje je do 30 C. Savetuje se svakodnevno kupanje ne duže od 5 minuta. Sušenje se obavlja mekim frotirom, tapkanjem. Redovno skraćivanje i higijena noktiju smanjuju verovatnoću infekcije. Dva puta dnevno treba nanositi emolijentne kreme, balzame i losione po preporuci lekara. Emolijensi smanjuju suvoću kože i obnavljaju kožnu barijeru. Veće dete treba uključiti u nanošenje i razmazivanje kreme – tako mazanje postaje rutina za ceo život. Poslužite se glatkom valjkastom igračkom koja se može rashladiti u frižideru – kotrljanje po koži umiriće svrab bez dodatnog oštećenja. Mlađoj deci noću treba stavljati pamučne rukavice koje se redovno peru na visokoj temperaturi.

Svakodnevni život deteta sa ekcemom treba da se što manje razlikuje od života vršnjaka. Pamučna odeća se pere pre prvog nošenja, peglanje omekšava dodir odeće sa kožom. Smanjite količinu praška za pranje, ne koristite omekšivač. Uklonite porube i etikete koji iritiraju ekcem. Dete treba da boravi u provetrenoj, umereno zagrejanoj prostoriji, bez duvanskog dima, grinja i prašine. Kućni ljubimci su dozvoljeni, osim u slučaju dokazane alergije na dlaku životinja ili perje. Dete treba ohrabriti da se bavi sportom, u slučaju dužeg boravka u vodi pojačati upotrebu emolijentnog krema. Tokom pogoršanja ekcema ograničiti boravak na suncu (uz obavezan UV zaštitni faktor), u hladnim danima nanositi veće količine preporučenih krema na otvorene delove kože.