Počnite sa prevencijom na vreme

 

Degeneracija makule (žute mrlje) ne dovodi do potpunog slepila već izaziva gubitak centralnog vida te pacijenti ne mogu da čitaju ali mogu da se kreću u prostoru.

 

Autor: Mr ph Jelena Nešović

 

Degeneracija žute mrlje je jedan od gorućih problema u modernoj oftalmologiji. Vezana je za populaciju koja stari i zbog toga nosi naziv senilna makularna degeneracija, ali se sve češće javlja i kod mlađih.

 

Mrežnjača i žuta mrlja

Specijalni deo mrežnjače zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja je makula ili žuta mrlja. Gust raspored receptora u makuli omogućava oštrinu vida, zapažanje detalja i raspoznavanje likova, čitanje, pisanje, prepoznavanje boja.

Degeneracija žute mrlje nije bolna i osoba vrlo često ne primeti nikakve promene sve dok ne dođe do značajnog oštećenja centralnog vida. Glavni simptom je zamućen, nejasan centralni vid, koji se ne može korigovati naočarama. Bolest zahvata oba oka, ali je jedno oko uvek više zahvaćeno.

 

Kako nastaje degeneracija žute mrlje?

Najčešći uzrok je proces starenja organizma i zato se javlja prevashodno kod starijih osoba. Pravi uzrok nije poznat, ali ono što znamo jeste da i genetika ima značajnu ulogu pa stoga imamo i familijarno javljanje bolesti.

 

Simptomi

Kod degenerativnih promena žute mrlje postepeno slabi centralni vid i prateći simptomi su:

Suvi oblik degeneracije žute mrlje

  • Potreba za jačim svetlom prilikom čitanja
  • Otežano čitanje štampanog ili pisanog teksta zbog zamagljenog vida
  • Otežano uočavanje detalja na osobi koja se posmatra (na primer oči, usta)
  • Izmenjeno viđenje boja (tamnije i bleđe)
  • Problemi u adaptaciji svetlo/tama

Vlažni oblik degeneracije žute mrlje

  • Prave linije izgledaju talasasto, iskrivljeno ili isprekidano
  • Siva, prazna polja u vidnom polju
  • Gubitak centralnog vida (prazan prostor u tekstu)
  • Različita veličina predmeta na oba oka
  • Različit intenzitet i kontrast boja između oba oka

 

Kako preduprediti i zaustaviti bolest?

Vitamin A – Potrebno je unositi dovoljne količine vitamina A jer se njegovim korišćejem sprečavaju upale rožnjače, suvoća oka, noćno slepilo i pojava katarakte. Namirnice bogate vitaminom A su crveno i žuto voće i povrće. One sadrže beta-karoten, koji se u telu pretvara u vitamin A.

Vitamin C – U pitanju je snažan antioksidans, koji sprečava napredovanje degenerativnih promena u degeneraciji žute mrlje, smanjuje rizik od pojave katarakte i snižava očni pritisak. Telo nema mogućnost skladištenja vitamina C pa ga je potrebno svakog dana unositi.

Vitamin E – On je snažan antioksidans i njegov pravilan unos smanjuje rizik od pojave degeneracije žute mrlje i katarakte. Njega nalazimo u orašastim plodovima (na primer bademi, orasi) i semenkama suncokreta.

Lutein i zeaksantin su žuti pigmenti iz grupe karotenoida, koji se u organizmu u najvećoj koncentraciji nalaze u strukturama oka – mrežnjači (žutoj mrlji) i sočivu. To su prirodni antioksidansi koji doprinose zaštiti oka od štetnog dejstva sunčeve svetlosti, odnosno fotooksidacije i pomažu održanju dobrog vida.

 

 

 

 

Chad Thomas Jersey