Olivera Katarina i Nemanja Kovačević

 

U modernom svetu je sve teže sačuvati izvorne vrednosti. Naši sagovornici su svoje živote posvetili upravo tom lepom zadatku, očuvanju tradicije najlepših krajeva Srbije.

 

Autor: Milan Popović

 

Zapadna Srbija svojom lepotom pleni oko putnika namernika. Nisu samo šumovite planine, među kojima je Zlatibor najpoznatiji, ono što izdvaja ove predele od ostalih krajeva naše zemlje. Tu je i bogata gastronomska ponuda sastavljena od domaćih specijaliteta, tu je bogatstvo narodnog izvornog stvaralaštva, tu su nadasve ljudi, nasmejani, veseli, otvoreni, ali i nadaleko čuveni po svojoj visprenosti.

O lepotama ovog kraja, kao i o tradicionalnim nagradama „Čuvar tradicije“ koje se dodeljuju ljudima zaslužnim za očuvanje kulturnog i narodnog nasleđa i identiteta, razgovarali smo sa dobitnicama ovih priznanja koji vuku užičke korene, a to su Olivera Katarina, diva izvorne pesme i Nemanja Kovačević, novinar i voditelj, iza koga već stoji uspešan dugogodišnji rad prepoznat od strane svih onih kojima je naše nasleđe srcu drago.

 

BETTY: Olivera, znamo da ste rođeni u Beogradu. Odakle potiče Vaša nesumnjiva naklonost ka ovim predelima?

OLIVERA: Rođena sam u Beogradu, u kući punoj topline i ljubavi. Moj otac i deda bili su Užičani koji su živeli na poznatoj užičkoj Rakijskoj pijaci. Volela sam taj kraj, zato sam ga i posećivala, pogotovo dok je baka bila živa. Sećam se kako sam pila njeno čuveno kozje mleko. Nažalost, u Užicu, koliko znam, danas više nema moje rodbine. Moj otac je bio jako vezan za Užice, i dok je bio živ, uvek je odlazio tamo među svoje.

 

BETTY: Da li Vam je neka lokacija u ovom kraju posebno draga? Imate li i svoj omiljeni lokalni specijalitet?

OLIVERA: Nekada sam imala kuću na Zlatiboru u selu Gostilje za koje sam veoma emotivno vezana. Godinama sam tu dolazila i bilo mi je jako lepo. Sećam se i jedne anegdote. Deda Kargan me je izveo na vrh brda Borkovac u narodnoj nošnji da pevam samo njemu. Inače, njegovo pravo ime je bilo Milan, pa je zato poželeo pesmu „Moj Milane“. Kada sam zapevala, svi ljudi iz sela su izašli da me slušaju. To nikada neću zaboraviti. Taj kraj ima i bogat izbor gastronomije. Obožavam užičku komplet lepinju, kačamak sa sirom i kajmakom, kao i pršutu. Prošle godine sam posetila Užice i Zlatibor. Održala sam promociju svoje knjige u prepunom GKC-u u Užicu, a za dan grada i veliki koncert u Pozorištu. Naravno, posetila sam i pijacu na kojoj uvek pazarim sve domaće specijalitete toga kraja.

 

BETTY: Vaš rad je ovenčan svetski značajnim nagradama. Sada ste i dobitnik priznanja za trajan doprinos očuvanju tradicije. Kako ste primili vest o njenom dobijanju?

OLIVERA: Zaista sam polaskana, jer mene su inače državne nagrade i priznanja uglavnom zaobilazile. Zato ova nagrada za mene ima neprocenljivu vrednost. Predsednik žirija profesor doktor Vesna Vasović iz Užica me je izuzetno obradovala kada me je obavestila da sam izabrana i objasnila razloge za dodelu ovog priznanja. Rekla je između ostalog i sledeće: „Vi niste trgovali svojim nacionalnim osećanjima. Iskreno ste ih živeli na svim poljima života. Postali ste sinonim za pobunu protiv defetizma i prećutkivanja. Borili ste se za autentičnost i srpski umetnički diskurs. Zato smo Vas ubrojili u junake našeg vremena.“ Hvala joj. Nikada neću zaboraviti i nezaborvne trenutke provedene u njenom domu na Rakijskoj pijaci, gde sam zajedno sa Jasnom Kočijašević, Kanarincem i Nemanjom Kovačevićem pevala do zore. Tako smo na užički način proslavili nagrade i dali sebi oduška.

 

BETTY: Vidite li na današnjoj sceni pevače koji imaju potencijal da nastave sa održavanjem visokih standarda koje ste svojim pristupom pevanju postavili?

OLIVERA: Vidim puno talentovanih, mladih ljudi. Ali, nažalost, ne umemo da čuvamo te talente i da ih razvijamo. Stihijski smo ih pustili, pustili da se sami snalaze u ovim teškim vremenima. Kolikogod mogu ja se trudim da ih podržavam, a i poslednjih nekoliko godina se uglavno družim sa mladim ljudima.

 

BETTY: Imate li poruku za generacije koje sada stasavaju u Srbiji?

OLIVERA: Da budu ponosni kom rodu pripadaju. Da čuvaju i ne zaborave običaje i tradiciju. I najvažnije – da ako im se ukaže prilika, da dostojanstveno predstave svoju zemlju!

 

BETTY: Nemanja, Vi ste zasluženo prepoznati kao čuvar tradicije. Da li ste, kada ste počinjali da se bavite novinarstvom, znali kuda će Vas sve to odvesti ili su se stvari odvijale nepredviđeno?

NEMANJA: Još od detinjstva imao sam osećaj da ću se baviti nekim javnim poslom. U porodičnom okrilju vrlo rano sam formirao ukus i navike. Voleo sam pesmu, igru i naše narodne običaje, a ta ljubav vremenom je rasla i odvela me prvo do Kulturno-umetničkog društva „Ere“ iz Užica. Naša kulturno-umetnička društva su veliki rasadnici talenata, tradicije, običaja i još mnogo čega. Od svojih prvih novinarskih koraka, a to je bilo sa nepunih sedamnaest godina, osetio sam da će moja ljubav ka narodnom stvaralaštvu, biti moj nerazdvojni saputnik u mom novinarskom pozivu. Zahvaljujući pre svega Božjem daru, porodici, podršci gledalaca, čitalaca, kolega (naročito Minje Dominić i Mire Mitrović) koji su me bodrili, davali snagu i usmeravali na pravi put, uspeo sam da to sve postignem sa svojih dvadeset šest godina.

Posebno bih izdvojio saradnju sa gospođom Nenom Kunijević, urednicom i rediteljkom RTS-a , prvom među najboljima u ovoj temi. Ona je ovim trnovitim putem pet decenija čvrsto gazila, i pokazala kako se čuva i neguje tradicija. I naravno, moja velika podrška je i profofesor doktor Vesna Vasović sa kojom svakodnevno sarađujem i uz koju brusim svoj filozofsko-umetnički diskurs!

 

BETTY: Mislite li da je moguće pobediti poplavu nekvalitetnog sadržaja koja nas zasipa svakodnevno?

NEMANJA: To je pitanje ličnog izbora! Da nema onih koji podržavaju nekvalitet, ne bi ga ni bilo. Preciznije, kakav odnos imamo prema sebi, takav odnos imamo i prema kuturi i tradiciji. Moj izbor je da tragam za lepim pričama i predelima, kvalitetnom muzikom, humanim ljudima, narodnom tradicijom, korenima. Ali ne zaboravimo da sudbina kulture i tradicije zavisi od nas samih.

 

BETTY: Imate li planove za naredni period i šta je to što možemo da očekujemo vezano za promociju tradicionalnih vrednosti?

NEMANJA: Već dugo se spremam za novi serijal posvećen očuvanju tradicionalne pesme i igre. To bi trebalo da bude užitak za duh.

Chad Thomas Jersey