Bolan, neprijatan, izlečiv

 

Iako je u pitanju relativno bezopasan zdravstveni problem, svako ko se susreo sa njim zna koliko neugodan čmičak može da bude, naročito ako se ne reaguje na vreme.

 

Autor: Vladimir Pantić

 

Na ivicama naših kapaka nalaze se izvodi lojnih i modifikovanih znojnih žlezda. Kroz žlezdane kanaliće koji vode do izvoda konstantno se luči mastan, sluzavi sekret. Ukoliko dođe do zastoja u lučenju, žlezda otiče i započinje zapaljenski proces. Ova akutna gnojna upala obično je lokalizovana i poznata je kao čmičak (lat. Hordeolum). Najčešći uzrok infekcije je bakterija Staphylococcus aureus, koja je često prisutna na koži. Izvod na kapku obično dolazi u kontakt sa uzročnikom infekcije zbog trljanja očiju prstima.

 

Vrste čmička i simptomi

U zavisnosti od lokacije na kapku, čmičak može biti spoljašnji i unutrašnji. Ukoliko je zahvaćen folikul trepavica, na rubu kapka, govorimo o spoljašnjem čmičku. Upala lojne žlezde unutar kapka, do koje dolazi usled zastoja u eliminaciji sekreta, poznata je kao unutrašnji čmičak. Zbog toga što svojim izgledom i strukturom ova vrsta upale podseća na zrno ječma, čmičak je u nekim krajevima poznat i kao ječmenac.

Na mestu upale prvo se javlja neprijatan osećaj grebanja, kao da je u oku prisutno strano telo. Ova pojava je praćena crvenilom, pojačanom osetljivošću i otokom mesta gde je infekcija započela. Nakon prvih simptoma dolazi do formiranja bolne crvene loptice sa beličastim ili žućkastim vrhom. Svi simptomi su praćeni pojačanim lučenjem suza, a pacijenti se često žale i na to da im smeta svetlost. Otok ponekad može da zahvati i ceo kapak. Ono što je karakteristično za čmičak jeste da veoma često izgleda kao nešto izuzetno ozbiljno, pa brojni pacijenti odlaze oftalmologu uplašeni. Iako je u osnovi bezopasan, čmičak nikako ne smemo da zapustimo jer to onda može stvarno da preraste u veći problem. Dok se čmičak ne smiri, ne treba nositi kontaktna sočiva i ne treba se šminkati.

 

Dijagnoza i lečenje

Nakon pregleda i postavljene dijagnoze, najčešći savet koji oftalmolog daje pacijentu jeste zagrevanje upaljenog mesta pomoću toplih suvih obloga. Ovaj postupak se ponavlja više puta u toku dana i pomaže ubrzanom sazrevanju čmička. Naime, čmičak najčešće prođe bez ikakve spoljašnje intervencije za pet do sedam dana, tako što gnojni sadržaj iscuri kroz izvod kanalića i otok nestane. Nikako ne treba pritiskati i cediti čmičak. Prema potrebi oftalmolog će preporučiti i upotrebu antibiotskih ili kortikosteroidnih masti ili kapi, nekada i kombinovano. Retki su slučajevi u kojima pacijent mora da prima antibiotike oralno, sistemski, i to se obično događa kod pojave višestrukih dugotrajnih čmičaka. Hirurško pražnjenje sadržaja upaljenog čmička se radi u slučajevima kada je to zaista neophodno, što je, srećom, retka pojava.

 

Moguće komplikacije i sklonosti ka obolevanju

Dešava se da upaljeni sadržaj ne iscuri, već se oko njega stvori kapsula. Ova pojava je u medicini poznata pod nazivom halacion. U pitanju je najčešće bezbolna loptica koja se primećuje na kapku i ponekad može da izazove smetnje u vidu. Halacion se uklanja hirurškim putem, što je rutinska intervencija.

Neki ljudi su skloniji razvoju ovog očnog problema. U tu grupu spadaju dijabetičari, osobe koje imaju seboreju, hronične bolesti koje su im iscrple organizam i oslabile imunitet, kao i pacijenti sa povišenim nivoom masnoća u krvi. Čmičak se može pojaviti i kao reakcija na stres ili na nehigijensko okruženje.

 

 

Chad Thomas Jersey