Da deca dišu punim plućima

Autor: Dr Radmila Kosić, pedijatar

Zdrava ishrana uz boravak na čistom vazduhu preduslovi su za zdravo odrastanje dece, zadatak odraslih je da im to omoguće kroz stalni nadzor kvaliteta spoljašnje sredine

Disanje je jedan od osnovnih životnih procesa u našem telu. Započinje već u nosu – vazdušna struja udahnutog vazduha prolazi preko dlačica i vlažne sluzokože nosnih šupljina, tu se talože velike čestice, bakterije, virusi… Refleks kijanja i prisutna antitela neutralisaće najveći broj štetnih materija. Prečišćeni, navlaženi i zagrejani vazduh prolazi preko dušnika u bronhije, iz razgranatih bronhija do najsitnijih delova pluća – alveola. Razmena gasova vrši se u alveolama i krvnim sudovima – iz krvi se izbacuje ugljen dioksid, a krv se obogaćuje kiseonikom iz udahnutog vazduha. Udahnuti kiseonik se krvnom strujom odnosi do svake ćelije našeg tela. Hrana i kiseonik ulaze u proces ćelijskog disanja i obezbeđuje se energija za sve životne procese. Na rođenju je prisutan konačan broj disajnih puteva, razvoj alveola se završava oko četvrte godine. S obzirom na brzi rast, razvoj i intenzitet dečje svakodnevnice, kod dece je potreba za kiseonikom veoma velika.

Deca su najviše u zatvorenom prostoru

Današnji način života, naročito u gradskoj sredini, uzrokuje da deca svih uzrasta najveći deo dana provode u zatvorenom prostoru. Zagrejane, neprovetrene prostorije vrtića, škola i igraonica zamenile su nesputan, bezbedan i prirodan boravak napolju. Odrasli nalaze opravdanje u dugom radnom vremenu, nepovoljnim vremenskim prilikama, školskim obavezama… Boravak napolju je naša prirodna potreba, posebno u dečjem uzrastu neophodan je za efikasnije disanje, fizičku aktivnost, razvoj kostiju i mišića, stvaranje vitamina D pod dejstvom sunčevih zraka. U strahu od bakterija i virusa provetravanje smo sveli na minimum, a grejanjem nikada nismo zadovoljni.

Boravite na mestima gde je vazduh čistiji

Suočeni smo sa svakodnevnim izveštavanjem o zagađenosti vazduha u gradskim sredinama. Zagađivači potiču iz raznih izvora, industrija i motorna vozila ispuštaju u atmosferu štetne gasove i čestice različitih veličina. Zagađen vazduh iritira sluzokožu nosa, otekla sluzokoža izaziva curenje i svrab u nosu, kijanje. Nos gubi svoju osnovnu funkciju početka disajnih puteva, zagađeni vazduh prepun hemijskih i fizičkih materija nastavlja da prelazi preko bronhija – iritacija ove sluzokože izazvaće kašalj i zviždanje u grudima. Najsitnije čestice (veličine nekoliko mikrona) dospevaju do alveola, tokom razmene gasova preko krvnih sudova ulaze u krvnu struju i raznose se po celom telu. Taloženje čestica iz zagađenog vazduha u jetri, srcu, bubrezima, dokazano dovodi do hroničnih oboljenja i trajnih oštećenja koja počinju već u dečjem uzrastu.
Zima je period u godini kada se koriste kotlarnice, zbog niskih temperatura smo više u zatvorenoj sredini, a nizak atmosferski pritisak i malo vetra utiču na loš kvalitet vazduha. Zimi se često pitamo da li je za dete zdravije da ostane u zagrejanoj sobi uz crtani film, ili da uz pojačanu fizičku aktivnost u parku udiše zagađeni vazduh. Većina porodica je primorana da tokom zime ostane u gradu. Desetak dana zimovanja neće učiniti čudo, ipak, boravak na svežem planinskom ili seoskom vazduhu mnogo znače za poboljšanje apetita, krvne slike i stanja disajnih puteva. Porodice koje nisu ljubitelji zimskih sportova mogu razmisliti o seoskom turizmu ili odlasku kod rođaka na selo. Upoznavanje sa proizvodnjom zdrave hrane, obilje čiste vode i vazduha biće zdrav predah do proleća koje donosi manje zagađenja u gradovima i duži boravak napolju.

Pratite nivo zagađenja vazduha

Ukoliko ostanete sa decom u gradu, budite u toku sa pokazateljima zagađenja. Izbegavajte delove grada u kojima se očekuje veća zagađenost vazduha (prometne raskrsnice, autobuske stanice, garaže). Ne planirajte šetnju i provetravanje u vreme saobraćajnih gužvi tokom dana. Na kvalitet vazduha u stanu loše utiče kuvanje i sušenje veša. Sobne biljke i osunčanost prozora poboljšavaju koncentraciju kiseonika i smanjuju broj mikroorganizama. Netoksična sredstva za održavanje higijene doma i provetravanje posle usisavanja poboljšaće kvalitet vazduha. Poslednjih nekoliko godina mnoge porodice se odlučuju za kupovinu prečišćivača vazduha, ovi aparati provereno uklanjaju i najsitnije čestice iz sobnog vazduha. Posebno se preporučuju za porodice sa decom koja imaju učestale ili hronične bolesti pluća (bronhitis, astma) ili alergije.

Hrana otklanja štetne efekte zagađenja

Podjednako važno oružje u borbi protiv zagađenosti vazduha jeste pravilna ishrana dece. Majčino mleko je najbolja hrana za dete u prvih nekoliko meseci života. Pri prelasku na mešovitu hranu treba voditi računa da dete svakodnevno čvrstom hranom unese dovoljno vitamina C,E,D i omega 3 masnih kiselina. Vitamina D nema dovoljno u našoj ishrani, treba ga dodavati tokom prve godine i u zimskim mesecima tokom ranog detinjstva. Karotenoidi iz žutih i narandžastih namirnica su snažni antioksidansi, sa velikim uticajem na otklanjanje štetnih efekata zagađenja. Zdrava ishrana uz boravak na čistom vazduhu preduslovi su za zdravo odrastanje dece, zadatak odraslih je da im to omoguće kroz stalni nadzor kvaliteta spoljašnje sredine.