Higijena kao prevencija

Autor: Prof. dr Mirko Krstevski

Pravovremenim odlaskom kod lekara i na vreme propisanom terapijom, koje pacijent mora uporno i dosledno da se pridržava, smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u oko 90 posto slučajeva, čemu doprinosi i odbacivanje loših životnih navika, kao što su pušenje, alkohol, konzumiranje jake i začinjene hrane i izlaganje stresu

Čir na želucu (gastrični ulkus) je oštećenje sluzokože želuca. Pojavi ulkusne bolesti doprinose mnogi faktori koji slabe zaštitnu moć sluzokože. Na prvom mestu to su: stres, način ishrane, odnosno kada se hrana ne žvaće dobro ili je ekstremno vruća ili hladna, začinjena, kao i alkoholna pića, pušenje i preterane količine kafe.

Takođe, mnogi lekovi utiču na pojavu čira na želucu, na prvom mestu to su acetilsalicilna kiselina i nesteroidni lekovi – antireumatici, kao što su ibuprofen, ketoprofen, piroksikam, indometacinisl, koje često koriste starije osobe. Dugotrajna upotreba kortikosteroida, takođe, oštećuje sluzokožu želuca.

Kao jedan od važnijih faktora za pojavu ove bolesti je infekcija bakterijom Helicobacter pylori (H. pylori). To se najčešće događa kada higijenski uslovi nisu najbolji, kada je voda za piće zagađena otpadnim vodama ili se poljoprivredne kulture navodnjavaju zagađenom vodom, kao i zbog neredovnog i nepravilnog pranja ruku i namirnica. Prenošenje ove bakterije preko neopranih ruku je često. Infekcija može da se javi u prenaseljenim internatima, pretrpanim obdaništima, ali i u porodicama gde članovi domaćinstva imaju ovu bakteriju. Zato ne treba ljubiti bebe i malu decu po dlanovima, jer deca najčešće prste stavljaju u usta.

Helicobacter pylori svojim toksinima može da izazove akutnu infekciju na sluzokoži želuca sa simptomima gađenja i povraćanja. Nedelju dana nakon akutne infekcije simptomi se smiruju i nastaje faza bez simptoma, ali sluzokoža je zahvaćena hroničnom upalom, i to u donjem delu želuca. Ukoliko se infekcija dalje proširi i na gornji deo želuca, javlja se ulkus na želucu.

Prisustvo bakterije Helicobacter pylori kod stanovništva u nerazvijenim zemljama je između 70 i 90 posto, dok je u razvijenim od 20 do 50 posto. Samo 15 posto inficiranih ljudi sa Helicobacter pylori oboljeva od ulkusa na želucu.

U unutrašnje agresivne faktore ubraja se i preterano izlučivanje kiseline zbog tumora na pankreasu, koji luči hormon gastrin koji stimuliše lučenje kiseline, izazivajući istovremeno više ulkusa na želucu.

Simptomi

Simptomi ulkusne bolesti su bol u želucu, na prazan stomak ili u kasne noćne sate, gađenje i ređe povraćanje. Ukoliko tegobe prerastu u jak bol koji se manifestuje probadanjem i oštrim zatezanjem stomačnih mišića, onda treba posumnjati na komplikaciju – prodor ulkusa ka susednim organima ili na penetraciju najčešće prema pankreasu. Druga komplikacija je krvarenje krvnog suda koje je na dnu ulkusa, kada se može pojaviti stolica crna kao katran ili ukoliko je krvarenje jače i obilnije, može se pojaviti i tečna stolica boje tamne višnje. Moguće je i da se pacijent žali na nesvesticu i hladan znoj zbog pada krvnog pritiska. Ova komplikacija može da bude bezbolna, naročito kod starijih osoba koje redovno koriste antireumatike koji su istovremeno i lek za bolove.Treća komplikacija je sužavanje izlaznog dela želuca. Zbog otežanog varenja hrana se nakuplja u želucu koji se postepeno širi. Tada pacijent i pri malom unosu hrane oseća naduvenost i često povraća.

Dijagnoza

Dijagnoza nekomplikovane ulkusne bolesti je moguća rendgenskim snimanjem, kao i endoskopijom-gastroskopijom. Pacijent sa komplikovanom ulkusnom bolešću koja je praćena krvarenjem po pravilu treba da se pošalje na endoskopski pregled u bolničku ustanovu zbog sprečavanja krvarenja endoskopskim putem.

Kod ulkusne bolesti visok je procenat inficiranosti bakterijom Helicobacter pylori, zbog čega je neophodno da svaki pacijent sa čirom na želucu bude testiran na prisustvo te bakterije. Testiranje može da se izvede neinvazivnim testovima, testiranjem antitela u krvi obolelog, u stolici, kao i testiranjem daha, odnosno disajnim testom.   

Terapija

Svaki pacijent koji ima ulkusnu bolest i dokazanu infekciju bakterijom Helicobacter pylori potrebno je da uzima terapiju koja se sastoji od kombinacije lekova protiv kiseline i dva antibiotika. Da bi lečenje bilo uspešno, potrebno je da pacijent informiše lekara koji će propisati terapiju o prethodnom korišćenju antibiotika, infektivnim ili nezaraznim bolestima koje je imao, kao i da li već prima neki antibiotik ili je alergičan na antibiotike. Ovo je od velike važnosti, jer alergični pacijenti ne smeju da primaju antibiotike iz grupe sintetskih penicilina, kao na primer, amoksicilin, ampicilin i slično.

Takođe, potrebno je da lekar zna da li je pacijent primao, na primer, klaritromicin, levofloksacinil i metronidazol, jer će ponovno korišćenje tih antibiotika biti neefikasno u lečenju infekcije zato što bakterija nakon prve upotrebe navedenih antibiotika stiče otpornost.

Propisanu terapiju pacijent mora da prima sa ozbiljnošću, da je ne prekida, osim u slučaju ako se jave neki ozbiljniji neželjeni efekti, što treba odmah da prijavi lekaru. Gađenje, neprijatan zadah, promena ukusa, prolivi nisu razlog da se terapija prekine, treba je uzimati najmanje 10, a najviše 15 dana.

Ukoliko se jave dijareje, potrebno je uzimati probiotike. Svaki lekar koji daje antibiotike više od sedam dana propisuje i probiotik. Lekovi protiv kiseline uzimaju se još dve do tri nedelje nakon prekida terapije antibioticima.

Kontrola izlečenja

Testiranje izlečenja infekcije potrebno je izvršiti tri do četiri nedelje nakon prekida terapije, i to test na Helicobacter antigen u stolici ili disajnim testom, dok testiranje antitela u krvi treba da se radi najranije za dva meseca, a najkasnije za šest meseci. Takođe, neophodna je i kontrola izlečenja ulkusa želuca endoskopijom, jer ako se za šest do osam nedelja ne izleči, postoji sumnja da je ulceracija neke druge prirode, zbog čega je neophodno uzimanje biopsije sa ivica ulceracije.

Veoma je važno i da se promene životne navike da se bolest ne vrati: prestati sa pušenjem, konzumiranjem žestokih pića; jesti polako, manje i češće i dobro žvakati hranu.