Akutno i hronično zapaljenje bronhija

 

Neprijatni simptomi poput upornog kašlja signal su za odlazak lekaru i proveru stanja disajnih puteva.

 

Autor: Dr sc. med. Jelena Bidžić

 

Bronhitis je upala bronha i dušnika, odnosno upala traheobronhijalnog stabla. Javlja se u akutnom i hroničnom obliku, u zavisnosti od dužine trajanja simptoma, uzročnika i načina lečenja. Akutni bronhitis je češći, najviše se javlja u zimskim mesecima. Infekcija je kratkotrajna, najčešće uzrokovana virusima. Često mu prethode simptomi prehlade, upale sinusa, nosa i grla. Simptomi akunog bronhitisa traju od 7 do 10 dana, najviše do tri nedelje i obično se povlače bez komplikacija. Hronični bronhitis je teži oblik bolesti i nastaje kao posledica dugotrajne iritacije sluznice bronha. Tegobe traju najmanje tri meseca, i to dve uzastopne godine. Simptomi se ponavljaju, nema potpunog ozdravljenja i često prelazi u hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP). Zbog toga je važno što pre započeti sa lečenjem i prevencijom.

 

Faktori rizika i etiologija nastanka bronhitisa

Najčešći uzročnici akutnog bronhitisa su virusi: adenovirusi, virus influence, parainfluence, rinovirusi. Retko je uzročnik bakterijska infekcija. S obzirom na to da antibiotici ne ubijaju viruse, ne treba ih na svoju ruku piti u slučaju akutnog virusnog bronhitisa. Na nastanak hroničnog bronhitisa veliki uticaj imaju: kontakt sa osobom obolelom od akutnog bronhitisa, izloženost duvanskom dimu, prašini i hemikalijama na radnom mestu, rad u rudnicima, fabrici za izradu pamuka, livnicama, kao i aerozagađenje. Teške respiratorne infekcije u detinjstvu, socioekonomski status, loša ishrana i loši uslovi stanovanja takođe povećavaju incidencu hroničnog bronhitisa. Česte gorušice iritiraju grlo i mogu povećati mogućnost za razvoj bronhitisa. Ali mogućnost je povećana i kod starijih osoba i male dece ako boluju od hronične bolesti i ako im je imuni sistem pao.

 

Simptomi

Glavni simptom je kašalj bilo da se radi o akutnom ili hroničnom bronhitisu. Obično se javlja kašalj koji je u početku suv, nadražajan, a zatim se javlja kašalj sa iskašljavanjem sadržaja koji može biti bele boje, providan, žut ili zelen, retko se mogu videti i tragovi krvi. U akutnom bronhitisu javlja se umor, nelagodnost u grudima, čujno disanje (tzv. zviždanje u grudima), jeza, drhtavica i povišena telesna temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja. Kašalj može da traje nekoliko nedelja nakon prestanka ostalih simptoma, obično traje do tri nedelje. Kod hroničnog bronhitisa kašalj traje najmanje tri meseca u toku dve uzastopne godine. Postoji period kada dolazi do pogoršanja bolesti, što ukazuje na akutnu infekciju u hroničnom bronhitisu. Pored kašlja u hroničnom bronhitisu javlja se i dispneja (otežano disanje), jutarnja glavobolja, dok u pogoršanju bolesti sputum (ispljuvak) postaje produktivniji. Sa progresijom bolesti kašalj može da traje i tokom čitave godine. Može se javiti osećaj nedostatka vazduha. Zbog smanjene koncentracije kiseonika u krvi pacijenti su obično cijanotični. Prema klasifikaciji, postoje tri oblika hroničnog bronhitisa:

  1. Bronchitis chronica simplex – sputum (iskašljani sadržaj) je sluzav,
  2. Bronchitis chronica mucopurulenta – iskašljavanje gnojnog ispljuvka,
  3. Bronchitis chronica obstructiva – kroz disajne puteve dolazi do opstrukcije prolaska vazduha.

 

Dijagnoza

U početku pojave bolesti teško je razlikovati simptome prehlade od bronhitisa. Dijagnoza se može postaviti na osnovu kliničke slike. Anamnezom se dobijaju podaci o dugotrajnom pušenju, ponavljanim i čestim respiratornim infekcjama, radnom mestu, uslovima života. Fizikalni pregled i auskultacija (slušanje) pluća korisni su pokazatelji opstrukcije pluća. Rendgensko snimanje pluća je od izuzetne važnosti kod dugotrajnog kašlja kako bi se na vreme otkrile i prevenirale bolesti. Spirometrija (ispitivanje plućne funkcije) važna je u dijagnostikovanju bronhitisa, astme, emfizema. Mikrobiološkim ispitivanjem sputuma otkriva se uzročnik bronhitisa ukoliko je u pitanju bakterija. U tom slučaju se uvodi adekvatna i ciljana antibiotska terapija po antibiogramu.

 

Terapija

Kod akutnog bronhitisa terapija je simptomatska. Koriste se antitusici i ekspektoransi, lekovi koji umiruju kašalj i omogućavaju lakše iskašljavanje. Prema potrebi propisuju se i antipiretici, lekovi protiv visoke telesne temperature, vitaminska terapija i jačanje imuniteta. Preporučuje se mirovanje. Pošto je uzročnik najčešće virus, antibiotike ne treba uzimati bez preporuke lekara. Antibiotska terapija se propisuje kada lekar dijagnostikuje bakteriju kao uzročnika tj. kada nastane sekundarna bakterijska superinfekcija, kada dolazi do pogoršanja simptoma ili kod sumnje na pneumoniju. Jedino je tada opravdana upotreba antibiotske terapije. Preporučuje se uzimanje veće količine vode, koja omogućava lakše izbacivanje sekreta. Kod hroničnog bronhitisa se koriste bronhodilatatori koji popuštaju spazam, i omogućavaju bolji protok vazduha kroz disajne puteve, kortikosteroidi, oksigenoterapija, dok se antibiotska terapija propisuje u egzacerbaciji ili pogoršanju bolesti. Mukolitici se ne preporučuju jer je njihova korist mala. Plućna rehabilitacija je jako važna u lečenju hroničnog bronhitisa, koja podrazumeva vežbe disanja i fizičku aktivnost.

 

Prevencija

Preporučuje se vakcina protiv gripa kod svih pacijenata obolelih od hroničnog bronhitisa kod kojih ne postoje kontraindikacije. U prevenciji ključno je izbegavati iritanse. To podrazumeva prestanak pušenja, izbegavanje zagušljivih, zadimljenih prostorija gde boravi veći broj ljudi, upotrebu maske na radnom mestu, pranje ruku sredstvima na bazi alkohola. Prestanak pušenja je svakako osnovna mera. Potrebno je i jačanje imuniteta, uz uzimanje dovoljne količine svežeg voća i povrća, u više manjih obroka u toku dana. Preporučuje se čest boravak na svežem vazduhu, uz redovnu fizičku aktivnost.

 

 

Chad Thomas Jersey