Začin i lek

Autor: Prof. dr Radiša Jančić

Aromatični bosiljak je neraskidivo povezan sa brojnim narodnim verovanjima i običajima. Prvi pisani trag o ovoj biljci star je oko četiri milenijuma, i potiče iz starog Egipta. Rimljani su takođe gajili duboko poštovanje prema njemu, i verovali su da simboliše ljubav i odanost.

Ocimum basilicum L. – bosiljak

(porodica usnatica – Lamiaceae)

Bosiljak svoje poreklo najverovatnije vodi iz Indije, odakle se, kao gajena biljka, raširio u mediteranskim zemljama još u antičko doba. U zemlji porekla smatran je simbolom dobrodošlice, a primenjuje se i u ajurvedskoj medicini. Ime ove biljke potiče od grčke reči „basileus“, koja znači „kralj“. Ovo je jednogodišnja biljka, karakterističnog prijatnog mirisa. Ima razgranatu golu stabljiku visoku od 20 – 45 cm, sa mirisom na balzam. Listovi su rombični, celog ili nazubljenog oboda, smešteni na dršci. Priperci su mnogo manji od listova, zeljasti su, i često imaju crvenkastu boju.

Na kratkim cvetnim drškama nalaze se cvetovi, koji su po šest složeni u pršljenove približene na vrhu stabljika. Čašica je jajasta, dvousnata, zelena. Krunica je crvenkasta ili bela; gornja usna je široka i tupa, podeljena u 4 režnja, dok je donja duža, ispupčena. Orašice su jajastog oblika, mrke boje. Bosiljak cveta u periodu od juna do oktobra.

Izdanci u cvetu (Basilici herba) se seku i suše u tankom sloju. Takođe ih je moguće povezati i ostaviti okačene na promajnom mestu, dok se ne osuše. Herba sadrži do 0,45% etarskog ulja, tanina, flavonoide, saponine i drugih aktivnih materija. Pored vršnog dela biljke u cvetu, u farmaciji se upotrebljava i etarsko ulje ove biljke.

Etarsko ulje sadrži metilhavikol, linalol, pinen, ocimen i poseduje antiseptičnu i anthelmintičnu aktivnost, pa se koristi protiv nekih crevnih parazita. Upotrebljava se i u parfimskoj i kozmetičkoj industriji.

Kroz istoriju, pa sve do današnjih dana, ova biljka je sastavni deo obrednih rituala. U medicinskoj upotrebi može biti korišćen kao sredstvo za umirenje, za regulisanje menstruacija, protiv nadimanja i tegoba u organima za varenje. Takođe se koristi i kao čaj koji se ispija nakon jela. Iako bosiljak poseduje određena lekovita svojstva, njegova primena je danas češća u svakodnevnim kulinarskim poduhvatima.

Sveži listovi bosiljka su veoma aromatični, opori, ljuti, deluju osvežavajuće. Dodaju se salatama, čorbama, varivima, ribi, mesu, siru i marinadama. Naročito je popularan kao dodatak soku od paradajza.

Bosiljak je i jedan od ključnih sastojaka za pripremu pesto sosa, uz pinjole i parmezan. Italijani sveže listove bosiljka često kombinuju sa mocarelom i paradajzom, uz neizostavno maslinovo ulje.

Da bi se sačuvala aroma tokom zime, preporučuje se da se sveži listovi stave u fino vinsko sirće. Boca sa sirćetom i listovima bosiljka bi trebalo da stoji na suncu oko mesec dana pokrivena krpom, zatim se sadržaj procedi i sipa u ulje.

Tokom leta saksije sa zasađenim bosiljkom ukrašavaju mnoge prozore, a veruje se i da njegov miris odbija komarce.