Biciklizam

Autor: Darinka Mihajlović

Bicikl se može voziti u naseljenim mestima, ali i van grada. Boravak na vazduhu i fizička aktivnost doprinose očuvanju zdravlja, a vreme provedeno u vožnji bicikla ne iziskuje uvek previše napora

Vožnja bicikala sve više osvaja i naše prostore, mada se ne možemo uporediti sa popularnošću biciklizma na zapadu Evrope, u Holandiji i Danskoj, na primer. Bicikl je u mnogim zemljama izuzetno efikasan vid prevoza, naročito na kraćim relacijama. Biciklisti u mnogim većim gradovima Srbije izborili su se za svoju odvojenu stazu, a lokalne samouprave u poslednje vreme i subvencionišu ovaj vid prevoza građana, jer su u službi očuvanja životne sredine; kada se voze umesto automobila, doprinose čistom vazduhu.

Mnogo više od okretanja pedala

Prva stvar koju naučimo nakon što prohodamo je vožnja bicikla. Već za prvi ili drugi rođendan mališani dobijaju ovo sredstvo u početku sa pomoćnim točkićima, a kako odrastaju, rastu i dimenzije dvotočkaša. Biciklističke trke sa najboljim prijateljem ili izleti sa porodicom su samo neke od avantura kojih se uvek rado sećamo.

Rekreativne ili profesionalne sportske aktivnosti su veoma bitne, kako za razvoj dece, tako i za održavanje kondicije, zdravog duha i poboljšanje zdravlja. Za pojedine je vožnja bicikla samo jedan vid zabave, međutim, ona ima ogroman uticaj na zdravlje. Ova fizička aktivnost uključuje gotovo sve grupe mišića, a najbolje od svega je to što svi mogu voziti bicikl, bez obzira na starosno doba.

Iako vožnja značajno manje troši kalorije od trčanja ili plivanja, ima neke druge benefite, na primer, značajno manje opterećuje telo. Vožnjom bicikla štede se zglobovi i kolena, što definitivno nije slučaj sa trčanjem. Takođe, štedite i kukove i članke, a jačate mišiće i širite vaša pluća, poboljšavate rad srca i razvijate motoričke sposobnosti.

Popularan sport, ali i vid rekreacije 

Bicikl se smatra jednim od najboljih i najkorisnijih izuma u istoriji. Nastao je u Evropi u 19. veku. Osnovni koncept bicikla, oblik i konfiguracija, nije se mnogo menjao. 

Prva biciklistička trka održana je 1868. godine u Parizu na stazi dugoj 1.200 metara. Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina, a prvi put se pojavio na Letnjim OI u Atini još 1896. godine.

 Bicikl se u mnogim zemljama koristi i za dostavljanje pošte (poznati su nemački poštari), hrane, u kurirskim službama, kao policijsko prevozno sredstvo…

 Bicikl je danas najrasprostranjenije prevozno sredstvo u svetu, zbog relativno jeftine izrade i dostupnosti. Pretpostavlja se da postoji preko milijardu bicikala, što je dvostruko više nego što ima automobila.

Zanimljivosti iz sveta biciklizma

U Srbiji postoji biciklistička porodica sa dve generacije olimpijaca: Radoš Čubrić je bio učesnik OI u Minhenu 1972, stariji sin Rajko vozio je u Seulu 1988, a mlađi Radiša u Barseloni 1992. godine. Jedini biciklista iz Srbije koji je vozio sve tri najveće trke (Giro d’italia, Tour de France, Vuelta a Espana) je Saša Gajićić, takođe iz porodice u kojoj se neguje biciklizam.

Lagano stičite kondiciju

Biciklizam je odličan sport, koji će vam pokrenuti telo, povećati izdržljivost, ali što je važnije odvući će vas od fotelje i elektronskih uređaja i dati vam priliku da budete na čistom vazduhu. Međutim, kao i svakoj fizičkoj aktivnosti morate biti odgovorni i poštujete svoje telo.  Čuvajte svoje srce tako što ćete napor dozirati polako, ali strateški.

Vozite desetak minuta prvi dan, pa jedan dan odmora, pa sledeći put dajte sebi 20 minuta ili samo koji minut više. Upravo ovakav raspored polako, ali sigurno kondicionira vaše telo. Upravo kao da trčite. 

Naravno, nemojte zaboraviti na hidrataciju. Obavezno sa sobom nosite flašicu vode i pijte u malim gutljajima, čak i ako niste žedni. 

Oprema za biciklizam

Raznovrsnost ponude bicikala vam omogućava da izaberete baš onaj koji će savršeno odgovarati kako vama tako i putu po kojem vozite. Za brdski biciklizam potrebni su kvalitetni amortizeri i kočnice, a za gradsku vožnju korisno je imati zvonce, sigurnosni lanac….

Kacige su neophodne kao i motoristima, da zaštite glavu, samo su jednostavnije, a ima ih sa više ventilacionih otvora ili sa držačem za naočare. Biciklističke majice i šorcevi su uvek uočljivih boja sa reflektujućim detaljima, izrađene od kvalitetnih materijala koji upijaju znoj, a takođe imaju i male priručne džepove.

Ako krećete na duži put obavezno se opremite prenosivom pumpom koja zauzima veoma malo prostora, a može biti od ogromne pomoći. 

Biciklizam veoma popularan na zapadu

Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Naročito je praćen drumski biciklizam koji ima svake godine nekoliko uticajnih trka. Najpoznatije su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz—Rube, Vuelta. Tur de Frans važi i za najveći trofej i čak je većeg značenja nego Svetski kup. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan a razlog je u vrlo visokoj ekološkoj svesti, visokim porezima na automobile i odlično uređenoj biciklističnoj trasi širom države.

Biciklizam kao turizam

Biciklistička tura kroz Srbiju obuhvata deonice dužine više stotina kilometara, gde se gotovo čitavom turom vozi kroz prelepe predele očuvane prirode, regionalnim putevima na kojima nije intenzivan saobraćaj.

Najduža i najpoznatija biciklistička tura u Srbiji je Dunavska biciklistička ruta, a trase za planinski biciklizam postoje na Zlatiboru, Mokroj Gori, Tari, Valjevskim i Homoljskim planinama, Kučaju, Beljanici, Staroj planini.

Dunavska biciklistička ruta nosi oznaku Euro Velo 6, što znači da se nalazi na trasi Atlantik – Crno more Evropske biciklističke federacije (ECF).

Ova tura obuhvata:

  • Bački Breg (mađarska granica) – Sombor – Apatin 60 km
  • Apatin – Bačka Palanka 124 km
  • Bačka Palanka – Novi Sad 48 km
  • Novi Sad – Beograd 96 km
  • Beograd – Pančevo – Kovin – Stara Palanka – Ram 105 km
  • Ram – Veliko Gradište – Golubac – Donji Milanovac 95 km
  • Donji Milanovac – Kladovo – Negotin – Bregovo (bugarska granica) 139 km

Tamo gde prestaje asfalt počinje mountain biking. Ovaj sport i njegovi zaljubljenici vole pre svega uzbuđenje, napornu vožnju planinskim stazama, skakanje po stenama i gudurama…