Kako da se manje plašimo

Autor: Mr Vesna Knežević

Strah je emotivni odgovor na stvarnu ili moguću opasnost u sadašnjem vremenu i jedini način da mu se ne prepustimo su: tačno informisanje, ponašanje u skladu sa preporukama stručnih ljudi I samoorganizovanje slobodnog vremena na pozitivan način (knjige, filmovi, vežbanje, hobiji)

Iako često kažemo da moderno društvo karakteriše otuđenje, činjenica je da u savremenom svetu imamo bliske fizičke kontakte s velikim brojem ljudi, u javnom prevozu, na poslu, u prodavnicama i na raznim manifestacijama (koncerti, sportski događaji, verske manifestacije i dr). Ljude susrećemo i indirektno, tako što posle njih uđemo u lift, ili pritiskamo dugme na aparatu za brojeve u banci, ili se držimo za rukohvat u tramvaju, odnosno brojimo novac koji je pre nas dodirivalo bezbroj ljudi. Takvih situacija je bezbroj.

Strah da ćemo na ovaj način da ugrozimo svoje zdravlje ili postanemo prenosnik virusa i bakterija drugim ljudima, u normalnim okolnostima obuzima samo one koji pate od bakteriofobije. U izvanrednim i kriznim situacijama, kao što je pojava pandemije, ove bojazni nisu nerealne i prirodno je što se plaše i oni koji nemaju ovaj opsesivno kompulzivni poremećaj. To je zato što je strah emotivni odgovor na stvarnu ili moguću opasnost u sadašnjem vremenu, na koji se lako nadovezuje i osećanje anksioznosti, ili permanentna strepnja šta nas čeka u bliskoj budućnosti.


Smireno ponašanje

Sve to može da dovede i do panike, čija je suština osećanje bespomoćnosti i gubitak kontrole. Da bismo to izbegli, važno je da znamo kako da se ponašamo u vanrednim situacijama. Zaštita sebe i bližnjih je cilj! Da bi smo to postigli, važno je da se smireno ponašamo, racionalno planiramo i organizujemo život, ne gubeći prisebnost i ne trošeći energiju na neistinite informacije i teorije zavere s apokaliptičnim krajem.
1.
Ne podležite kolektivnoj psihozi „da nam nema spasa“. Takvi mračni i katastrofični scenariji šire se poput požara internetom i senzacionalističkim medijima. Svakodnevnim višečasovnim izlaganjem tim toksičnim sadržajima, teško ćete sačuvati bistru glavu. Ako ne možete da odolite, smanjite vreme koje provodite na mreži svih mreža i pratite zvanične i proverene informacije.

2.
Preporuka da u kući imamo zalihe životnih namirnica, sredstava za higijenu i lekova, ne znača da bi trebalo da bez plana i kompulzivno pokupujemo sve što vidimo. Zatrpaćemo kuću zalihama koje ne možemo da potrošimo, a naše finansijsko stanje biće nepotrebno loše. Umesto opsesivnog kupovanja bez plana, pre odlaska u kupovinu  napravite racionalan spisak najnužnijih stvari i prema tome se upravljajte.

3.
Kad svi kupuju i više nego što im je potrebno, dešava se da nekih artikala nema na tržištu. Jedan od takvih je i sredstvo za dezinfekciju. Umesto da paničite što ga nema, napravite ga sami. Dve kašike varikine (izbeljivača) na jedan litar obične vode iz česme, efikasno su sredstvo za dezinfekciju otirača, podova, kvaka, prekidača za svetlo i drugih metalnih, plastičnih i drvenih površina.

4.
Ako se plašite, setite se da niste sami. Pozovite prijatelje i rođake telefonom, razmenite misli i iskustva. Odgovarajte na telefonske pozive i ako ste loše volje, možda je nekome vaša pomoć dragocena, makar to bio i savet kako se pravi hleb bez kvasca.

5.
Organizujete svoj društveni život kod kuće sredstvima koja su vam dostupna. Slušajte muziku koju volite, čitajte knjige, pogledajte neki film na televiziji, vežbajte, crtajte, rešavajte ukrštenice, bavite se nekim hobijem. Ako od jutra do mraka samo gledate vesti i pratite crnu hroniku, samo ćete aktivirati osećanja straha i strepnje, a reč je o tome da sačuvate zdrav duh.


Mark Tven kaže da je “hrabrost otpor strahu i ovladavanje strahom”. Budite hrabri ne tako što ćete minimizirati ili negirati opasnost, već se racionalno ponašati. Ne potiskujte svoja osećanja jer postoji mogućnost da vam se “čaša prelije”. Razgovarajte sa članovima svoje porodice, saslušajte pažljivo kako se oni osećaju i ne dolivajte ulje na vatru gomilanjem svega negativnog čega ste se setili ili negde pročitali. Strah se strahom hrani! Smirujući druge, smirujemo i sami sebe.

6.
Osećate li nalete panike pokušajte da se smirite, udahnite polako i duboko, brojte do pet, pa izdahnite. Ovu vežbu ponovite nekoliko puta. Pijte dovoljno vode. Relaksirajte se u kadi, nekoliko kapi eteričnih ulja koje ste dodali u vodu, dodatno će vas smiriti. Ako vam se plače pustite suze, u redu je biti tužan, ne gurajte strahove „pod tepih“