betty-magazin-maj-2021-1

Dr Nenad Radivojević,
specijalista interne medicine

HIPERTENZIJA

Tihi ubica

 

Broj 95, maj 2020.

Visok krvni pritisak je najčešći faktor rizika za preranu smrt širom sveta. Prvu liniju lečenja hipertenzije predstavljaju korekcija načina ishrane, fizička aktivnost i smanjenje telesne mase

Hipertenzija, ili povišen krvni pritisak, hronično je medicinsko stanje u kome je pritisak krvi u arterijama povišen. Ovo stanje „zahteva” od srca da pojačano radi kako bi obezbedilo adekvatnu cirkulaciju krvi kroz krvne sudove.

Krvni pritisak se sastoji od dve komponente, sistolne (gornji) i dijastolne (donji, srčani) u zavisnosti da li se srce kontrahuje (sistola) ili se opušta (dijastola).

Visok krvni pritisak se dijagnostikuje kada su vrednosti preko 140/90 mmHg. Hipertenzija se klasifikuje kao primarna (esencijalna), ili sekudarna. Oko 90 do 95 odsto spada u grupu primarnih hipertenzija, u kojima uzrok nije poznat. Ostalih pet do 10 odsto spada u grupu sekundarnih hipertenzija i uzrokovane su stanjima koja obuhvataju bubrege, arterije, srce ili endokrini sistem, najčešće štitnu i nadbubrežnu žlezdu.

U 2000. godini procenjeno je da širom sveta milijarda ljudi, ili 26 odsto ukupne svetske populacije ima hipertenziju. Godine 1995. u Americi je oko 43 miliona ljudi koristilo lekove za snižavanje krvnog pritiska, što je oko 24 odsto ukupne populacije SAD. Prevalenca hipertenzije u 2004. godini je dostigla 29 odsto populacije SAD.

Simptomi

Hipertenzija je retko praćena simptomima, pa se zato i naziva „tihi ubica” i najčešće se otkrije slučajnim pregledom, ili u sklopu ispitivanja nekog drugog oboljenja. Neke osobe mogu osećati glavobolju (naročito potiljačni deo u jutarnjim satima), zujanje u ušima, svetlucanje pred očima, mučninu, malaksalost, ili da imaju krvarenje iz nosa. Prva manifestacija može biti tek kada se jave komplikacije na pojedinim organima.

Komplikacije

Hipertenzija je najčešći faktor rizika za preranu smrt širom sveta. Visok krvni pritisak je najznačajniji faktor rizika za nastanak šloga, infarkta srca, srčane insuficijencije, aneurizme arterija, perifernog oboljenja arterija i hronične slabosti bubrega.Takođe je faktor rizika za nastanak demencije, slabljenja intelektualnih funkcija i oštećenja vida.

Uzroci primarne hipertenzije

Primarna hipertenzija je i najčešća forma hipertenzije koja se javlja u 90 do 95 odsto svih slučajeva. U gotovo svim razvijenijim društvima, kod velikog procenta populacije krvni pritisak raste sa godinama i to prosečno sistolni za 2 mmHg sa svakom godinom života, a dijastolni za 0,5–1 mmHg, tako da je nastanak hipertenzije u poznijim godinama gotovo neminovan.

Hipertenzija je uslovljena interakcijom genetskih faktora i faktora iz spoljašnje sredine. Detektovani su geni koji imaju efekat na vrednosti krvnog pritiska, ali je malo onih koji imaju značajan uticaj, pa je genetska osnova hipertenzije i dalje nedovoljno jasna.

Nekoliko spoljašnjih faktora utiče na krvni pritisak. Moguću ulogu imaju i stres, unos kofeina i nedostatak vitamina D. Insulinska rezistencija koja je česta kod gojaznih osoba takođe je povezana sa hipertenzijom.

Uzroci sekudarne hipertenzije

Sekundarna hipertenzija je rezultat uzroka koji se može identifikovati. Najčešći uzrok je oboljenje bubrega, a zatim slede endokrinološka stanja kao što su Kušingov sindrom, hipertireoza, hipotireoza, akromegalija, Konov sindrom, hiperparatireoidizam, feo­hro­mocitom. Drugi uzroci sekundarne hipertenzije su gojaznost, spavajuća apneja, trudnoća, koarktacija aorte, pojedini lekovi (na pr. oralni kontraceptivi), biljni preparati i stimulativna sredstva.

Dijagnoza

Ako se izmeri krvni pritisak veći od 140/90 mmHg bar dva do tri puta u dva ili tri različita vremena, postavlja se dijagnoza hipertenzije. Pola sata pre merenja treba izbegavati veće fizičko opterećenje, kofein i nikotin. Pre merenja je potrebno mirovanje od minimum pet minuta. Krvni pritisak varira u toku dana (cirkadijalni ritam) i zavisi od stanja budnosti, položaja tela (ležeći, sedeći, stojeći), fizičke aktivnosti, prisustva drugih bolesti, stresa, ishrane itd. Često se dešava da krvni pritisak skoči kada nas pregleda lekar, a kod kuće nam je normalan. To je tzv. hipertenzija belih mantila. Zbog toga, između ostalog, radi se i 24 h Holter pritiska, a time se procenjuje i da li je očuvan cirkadijalni ritam pritiska. Rade se i testovi bubrega (analiza urina, proteinurija, serumska urea i/ili kreatinin), sistemski endokrini (natrijum, kalijum, TSH), metabolički (glukoza našte, ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi) i drugi testovi (Hematokrit, EKG, Rtg snimak pluća).

Lečenje

Promena načina života: Način života koji smanjuje vrednost krvnog pritiska obuhvata smanjen unos soli, pojačan unos voća i povrća i proizvoda sa niskim procentom masti (DASH dijeta), fizičku aktivnost, smanjenje telesne mase, prekid pušenja i smanjen unos alkohola.

Lekovi: Postoji nekoliko grupa lekova koji se mogu koristiti u lečenju hipertenzije. Odabir zavisi od pacijentovog apsolutnog kardiovaskularnog rizika, godina starosti, pratećih oboljenja. Vrlo često je potrebno koristiti veći broj lekova kako bi se postigla dobra kontrola krvnog pritiska.

Preporučene vrednosti su manje od 140/90 mmHg za većinu pojedinaca, i niže vrednosti za osobe sa šećernom i bolešću bubrega, manje od 120/80 mmHg. Koliki je značaj održavanja vrednosti pritiska u optimalnim vrednostima govori i podatak da smanjenje vrednosti za 5 mmHg smanjuje rizik od nastanka šloga za 34 odsto, ishemijske bolesti srca za 21 odsto, kao i smanjenje pojave demencije, srčane slabosti i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

Prevencija: Hipertenzija je ozbiljno i rizično medicinsko stanje, u kome prevencija igra veliku ulogu. Ljudi koji redovno upražnjavaju neki oblik vežbanja su u manjoj opasnosti od razvoja bolesti, kao i oni koji izbegavaju stresne situacije, preventivno smanjuju unos soli, odnosno unose dovoljne količine kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i omega 3 masnih kiselina. Čak i svakodnevna šetnja može da bude korisna u prevenciji hipertenzije, kao i različite tehnike opuštanja, smanjivanja nervoze i napetosti.

Postoji šest bazičnih preventivnih preporuka i to su: smanjenje telesne mase za odrasle (BMI 20–25 kg/m2), redukovan unos natrijuma, manje od 100 mmol na dan (manje od 6 g kuhinjske soli na dan), bavljenje redovnom fizičkom aktivnošću kao što je brzi hod od oko 30 min na dan, najveći broj dana u nedelji, ograničen unos akohola, ishrana bogata voćem i povrćem i ishrana koja sadrži smanjene količine zasićenih i ukupnih masti.

Uspešna modifikacija načina života i uvažavanje saveta o prevenciji mogu značajno da umanje rizik od povišenog krvnog pritiska.

casopis-srbija-maj-app