betty-magazin-semptembar-2021-1

Dr Ljiljana Mihajlović
specijalnista interne medicine

 

Bolesti srca

Faktori rizika i prevencija

 

Broj 99, septembar 2021.

Bolesti srca i krvnih sudova su vodeće bolesti, kako u svetu, tako i kod nas

Srce je vitalan organ, glavni pokretač krvotoka, koji svojim kontrakcijama pumpa krv kroz čitavo telo. Srce je centar kardiovaskularnog sistema. Bilo koji poremećaj u srčanom radu označavamo kao bolest srca. Kardiovaskularna bolest je grupa problema koja se javlja kada srce i krvni sudovi ne rade na način na koji treba da rade.

Bolesti srca mogu se javiti u bilo kom životnom dobu od rođenja do kasne starosti. S obzirom na uzrok oboljenja razlikujemo urođene i stečene bolesti.

Simptomi

Simptomi srčane bolesti zavise od vrste bolesti srca. Simptomi mogu uključivati: bol u grudima, stezanje i nelagodnost u grudima (angina), kratak dah, bol u vratu, vilici, gornjem delu abdomena ili leđa, abnormalne otkucaje srca (previše brzi, previše spori ili neregularni), vrtoglavicu, bledosivu ili plavu boju kože (cijanoza), oticanje nogu, stomaka ili područja oko očiju, groznicu, slabost ili zamor, suvi ili uporni kašalj.

U srcu se nalaze četiri zaliska: aortni, mitralni, plućni i trikuspidni. Zalisci mogu biti oštećeni različitim uslovima koji dovode do suženja (stenoze), curenja (regurgitacija ili insuficijencija) ili nepotpunog zatvaranja (prolaps). U zavisnosti od toga koji zalistak ne funkcioniše, simptomi valvularne bolesti srca uključuju: umor, kratak dah, otečene noge, bol u grudima, sinkopu i drugo.

Kako faktori rizika utiču na razvoj srčanih oboljenja?

Starost – starenje povećava rizik od oštećenja i suženja krvnih sudova, slabljenja srčanog mišića.

Pol – muškarci su generalno u većem riziku od srčanih bolesti, a kod žena se rizik dramatično povećava u menopauzi.

Porodična istorija – porodična istorija povećava rizik od oboljenja naročito ako je roditelj razvio neku bolest srca u ranom dobu.

Loša ishrana – ishrana bogata visokim sadržajem masti, soli i šećera može doprineti razvoju srčanih bolesti.

Visok nivo holesterola – to može povećati rizik od stvaranja plaka i ateroskleroze.

Visok krvni pritisak – neregulisan krvni pritisak može dovesti do sužavanja i zadebljanja krvnih sudova.

Dijabetes – oko dve trećine osoba sa šećernom bolešću umire od nekog oboljenja srca ili krvnih sudova.

Gojaznost – ona može udvostručiti šanse za srčana oboljenja.

Stres – ljudi koji imaju visok nivo stresa ili produženi stres imaju povećan nivo holesterola ili krvni pritisak.

Pušenje ili pasivno pušenje – doprinosi otežanoj cirkulaciji kroz arterije, što može dovesti do srčanog udara.

Postojanje samo jednog faktora rizika je opasno, a više njih je veoma opasno, jer se mogu udružiti i pogoršati efekat jedni drugima.

Faktori rizika

Postoje dve vrste faktora rizika, oni na koje ne možemo uticati: pol, godine, porodična istorija bolesti i oni na koje možemo uticati: povišen holesterol, šećerna bolest, visok krvni pritisak, stres, prekomerna upotreba alkohola, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost.

 

Sedam saveta za prevenciju

Prevencija počinje poznavanjem faktora rizika, gotovo 80 posto preuranjenih srčanih bolesti i moždanih udara može se sprečiti zdravim ponašanjem.

Evo saveta za prevenciju srčanih bolesti:

1. Hranite se zdravo. Ishrana bogata povrćem, voćem, celokupnim zrnima, mlečnim proizvodima sa smanjenim procentom masnoće, ili ribom, odličan je izbor za prevenciju srčanih bolesti. Treba izbegavati velike količine soli i šećera. Pokušajte da ograničite ili izbegnete zasićene i trans masti (duboko pržena hrana, pekarski proizvodi, brza hrana, grickalice kao što su čips i krekeri). Potrebno je voditi računa koliko alkohola pijete.

2. Ne pušite i ne koristite duvan.

3. Budite fizički aktivni. Potrebno je umerno vežbanje, kao što je brzo hodanje, plivanje i to oko 30 minuta u većini dana u nedelji.

4. Imajte kvalitetan san. Većini odraslih treba svake noći od sedam do devet sati sna. Osobe koje nemaju dovoljno sna imaju veći rizik od gojaznosti, visokog pritiska, srčanog udara, dijabetesa, depresije. Ako osećate da ste dovoljno spavali, ali ste još uvek umorni tokom dana, obratite se svom lekaru da se uradi procena za opstruktivnu apneju.

5. Održavajte zdravu telesnu težinu. Ovo je izuzetno važno! Metabolički sindrom (kombinacija masti oko struka u predelu stomaka, visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi i visoki trigliceridi) povećava rizik od srčane bolesti. Jedan od parametara za određivanje idealne telesne težine je BMI (Indeks telesne mase) koji uzima u obzir vašu telesnu težinu i visinu. Preporuka je da se bude u vrednostima BMI 18,5 – 24,9 kg/m2 , među važnim parametrima je i obim struka koji kod muškaraca ne sme biti veći od 102, a kod žena ne veći od 89 centimetara.

6. Upravljanje stresom podrazumeva pronalaženje alternativnih načina koji mogu pomoći da poboljšate svoje zdravlje. Neki od načina mogu biti fizička aktivnost ili vežbe relaksacije.

7. Preventivni lekarski pregledi su od izuzetne koristi. Takvi pregledi pomažu lekaru da na osnovu laboratorijskih analiza, merenja krvnog pritiska, neinvazivnih dijagnostičkih metoda kao što je ultrazvuk stomaka, srca, dijagnostikuje bolest i adekvatno je leči.

Zaključak

Zdrave promene u dnevnoj rutini mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti, kao i redovni preventivni sitematski pregledi. Održavanje zdravog srca, bez obzira na starost, najvažnija je stvar koju možete učiniti kako biste sprečili srčana oboljenja.

Vrednosti krvnog pritiska

(na osnovu Nacionalnog vodiča):

• optimalan arterijski krvni pritisak: sistolni < 120 mmHg i dijastolni < 80 mmHg,

• normalan arterijski krvni pritisak: sistolni 120-129 mmHg i/ili dijastolni 80-84 mmHg,

• visok-normalan arterijski krvni pritisak: sistolni 130-139 mmHg i/ili dijastolni 85-89 mmHg

casopis-srbija-maj-app