korica-sept-2020

Leontina Vukomanović, pop pevačica

Nije tačno sve što lepo zvuči

 

Broj 87, septembar 2020.

Karijeru je započela kao kompozitor, a zatim zablistala na pop – sceni. Pobeđivala je na festivalima, što kao autor, što kao izvođač, nizala hitove, a onda u jednom trenutku odlučila da svoju pažnju posveti mališanima. Pokreće hor, a potom i festival “Čarolija”, objavljuje knjigu poezije “Nije tačno sve što lepo zvuči”. Ovih dana uglavnom vreme provodi u prirodi, sa kćerkom Lucijom, te uz klavir na kome nastaju, verujemo, neke nove hit – kompozicije. Ekskluzivno za Betty – Leontina Vukomanović.

 

 Autor: Dalibor Mrdić

 

BETTY: Koronavirus svima je pokvario planove, poremetio ustaljeni red u životu. Kako vi funkcionišete poslednjih pola godine, koliko je aktuelna situacija uticala na vaš život i rad?
Leontina: Ne verujem u loše uticaje, svaku situaciju čovek mora sagledati kao novu priliku, svaka zatvorena vrata kao usmerenje ka novim izlazima. Meni je ovo bila divna prilika da malo odmorim i usporim tempo svojih obaveza, ali i da provedem više vremena sa detetom.

BETTY: Bez obzira na situaciju, život se nastavlja. Jeste li uspeli otputovati negde ovog leta, obići neke zanimljive destinacije?
Leontina: Provodim više vremena u našoj maloj vikendici, okruženoj prelepom prirodom Kosmaja, u blizini Beograda. Ne usudjujem se putovati na mesta u kojima ima puno ljudi ili turista, tako da sam se nekoliko puta vraćala samo jednoj nesvakidašnjoj destinaciji u Negotinskoj krajini- kamenim prerastima Vratne, sa istoimenim manastirom.

BETTY: Osnivanjem hora „Čarolija“ čini se da ste u većoj meri svoj umetnički rad okrenuli ka mališanima. Zbog čega, ako se zna da ste bili i te kako tražen autor u svetu pop muzike?
Leontina: Više je posla i više nedostignutih visina u radu sa decom, to gledam i kao svojevrsni izazov. Kao autor, još uvek tu i tamo nešto komponujem i napišem u pop muzici, samo zaista ne kao ranije. Stilovi koji su aktuelni su se promenili i sve je manje pravih raspevanih melodija i kvalitetnih vokala, prosto ne umem da pišem polu-reči koje se nepravilno akcentuju i recituju, uz pomeranje tonova “autotjunom”, što smatram svojim zanatskim hendikepom.

BETTY: Koliko se razlikuje rad sa decom u odnosu na rad sa formiranim pevačima i izvođačima?
Leontina: Moj stil rada je isti i za jedne i za druge. Od svakog interpretatora očekujem izvrsnost, profesionalan odnos i trud.

BETTY: A za koga je teže pisati pesme?
Leontina: Nikada nisam osetila težinu pisanja jedne pesme. Divno je izražavati se tonovima i rečima, sa bilo kojom tematikom i za bilo koju ciljnu grupu, tako da na to pitanje nemam odgovor.

BETTY: Je li ostala neka neostvarena želja na tom autorskom planu? Neko, za koga bi poželeli da otpeva vaše stihove?
Leontina: Ostvarila mi se želja da Zdravko Čolić peva moje stihove, legenda uz koju sam sazrevala i kao muzičar i kao javna ličnost. Takođe Toše Proeski, Marija Šerifović, Joksimović – sve su to vrhunski interpretatori koji su me činili ponosnom na sopstvene kompozicije. Imala sam takoreći već realizovanu saradnju i sa Lepom Brenom koju i privatno mnogo volim i cenim, ali do objavljivanja naše pesme još nije došlo i eto to mi je neostvarena želja.

BETTY: Koliko vaša kćerka Lucija pokazuje interesovanje za muziku?
Leontina: Lucija je veoma muzikalna, od malih nogu harmonski osvešćena – sagledava nivoe orkestracije i peva linije pojedinačnih instrumenata, “hvata” prateće vokale i slično. Sva sreća da ne planira da se bavi muzikom, već svoj talenat uzima “zdravo za gotovo”. Volela bih da zanimanje potraži van estrade i očiju javnosti.

BETTY: A šta biste joj savetovali ukoliko bi odlučila da ipak krene vašim stopama?
Leontina: Za šta god se bude opredelila, savetovaću svoje dete da ne odustaje, da bude istrajna, odlučna, da ne podlegne trendovima popularnosti po svaku cenu.

BETTY: Šta savetujete mališanima koji odluče da se oprobaju na muzičkim takmičenjima? Koliko je važno da im to ne postane najvažnija stvar u životu, da ne izgube detinjstvo?
Leontina: Nemojte se zavaravati tim floskulama, mi ne živimo u Americi, pa da naša deca jednokratnim pojavljivanjem na takmičenju u pevanju – gube detinjstvo. Da je kod nas razvijen nekakav muzički biznis kao na zapadu, koji uključuje decu i njihove inerpretacije, pa nekakve filmove, serije, koncertne turneje, psihološke lomove, poroke i slično, pa i da se zamislim.Ovako, to su samo fraze onih koji ne podržavaju različitost dece koja, kao izvanredni solisti, tehnikama pop pevanja nadmašuju naše generacije. Mi prosto ne volimo kad neko iskače iz proseka, a ne činimo ništa da pomognemo da ti nadareni talenti umesto skaradnih tekstova odraslog sveta- dobiju nešto aktuelno a primereno uzrastu, moderne produkcije i aranžmana…
Savet koji dajem svim talentovanim mališanima je da pronađu više načina za muziciranje, da nauče da sviraju neki instrument, da komponuju, izražavaju se sopstvenim stihovima, promišljaju dalje bavljenje muzikom.

BETTY: Pisali ste brojne pesme koje su u tuđim interpretacijama postale regionalni hitovi. Je li se bilo teško odvojiti od njih, s obzirom da ste i vi u tom periodu gradili pevačku karijeru?
Leontina: Naprotiv, oduvek sam imala potrebu da pišem za druge a ne za sebe, a opet većinu hitova koje sam ja pevala komponovali su drugi. Pesme “Čija si”, “Leđa o leđa”, “U nedelju” i mnoge druge- od samog početka pisala sam inspirisana mojim kolegama pevačima.

BETTY: Oprobali ste se kao autor i na Eurosongu i to veoma uspešno. Čak ste i ove godine trebali biti deo srpskog Eurosong tima. Kako gledate na ovo muzičko takmičenje?
Leontina: Kada ste pop muzičar ili autor, ne postoje drugi festivali ili takmičenja kojima biste se prikazali na svetskoj ili evropskoj sceni. Osim Bregovića i njegovog originalnog scenskog pristupa spajanja tradicije i modernog, malo kome je u našem žanru popa pošlo za rukom da napravi iole ozbiljan proboj van naših granica, a da nije učestvovao na Eurosongu. Marija, Željko- iskoristili su tu odskočnu festivalsku dasku ali ja verujem da možemo iznedriti još zvezda i zvezdica.

BETTY: Nedostaju li vam domaći muzički festivali, koliko su oni bili značajni za očuvanje pop-scene kod nas?
Leontina: Ne nedostaju mi festivali. Mnogo je zakulisnih radnji tamo bilo, nepravdi, loše energije. Pesme koje posle zažive gotovo nikad ne pobede, jedino je dobro što na festivalima možemo čuti neke skrivene talente, ali i oni bez dalje nadgradnje brzo nestanu. Danas mladi uopšte nisu orijentisani na takmičenja, već pokazivanje i “lajkovanje”. Realna vrednost na tržištu slušanosti i omiljenosti može se videti preko broja pratilaca, gledalaca i “sviđalaca”. (smeh)

BETTY: Naše generacije odrastale su uz druženja ispred zgrade, na igralištima – današnje uz druženja putem društvenih mreža. Čini li vam se da je to nekada, bez obzira što sada mališani imaju mnogo toga da im ispuni vreme – ipak bilo sadržajnije i smislenije?
Leontina: Čak i moja kćerka konstatuje da je moje detinjstvo bilo sadržajnije i lepše. Deca su rođena za igru, a mi ih uz tehnologiju teramo da što brže odrastu. Lek je da kao roditelji ne budemo indiferentni, da podstičemo dečje druženje, sport, umetnost, igru uživo… To iziskuje posvećivanje i napor da se detetu ponudi i organizuje sve pomenuto, ali vredi.

BETTY: Šta Leontina sluša kada poželi da se odmori, ili kada putuje?
Leontina: Volim klasike – grupu Queen, nekad i serioznu muziku koja mi razbistri misli. Sa detetom slušam aktuelne pop hitove svetske muzičke scene, putem neke dobre radio stanice.

BETTY: Koju kuhinju preferirate i šta volite spremati kada je reč o hrani?
Leontina: Volim što manje termički obrađenu hranu, suši je nešto što prija i meni i mom detetu. Verovali ili ne – zbog sušija smo putovale i u Japan! Kad je o spremanju hrane reč, oslanjam se na maminu kuhinju i često je zovem i tražim u detalje da me vodi kroz njene recepte.

BETTY: Mnogi stihovi pesama čiji ste autor lajtmotivi su i citati koje često susrećemo na društvenim mrežama. Koji od tih stihova vas najbolje opisuje?
Leontina: Stihove “Crno pa se ne vidi” napisala je Ljiljana Jorgovanović, kao i pesmu “Sreda”, pa čak i stihove za pesmu “Takve ne prave”. Ljiljanu sam znala od detinjstva i zahvalna sam sudbini što se vratila u moj život početkom ovog veka.

casopis-srbija-maj-app