betty-magazin-mart-2021

Maja Volk,

doktor nauka, scenaristkinja, pisac, muzičarka, profesor, pobornica zdrave ishrane

SVI ĆETE VI DOĆI U MOJ ROMAN

 

Broj 93, mart 2020.

Nju je teško opisati u nekoliko reči. Sigurno je da ćete nešto u tom predstavljanju zaboraviti ili preskočiti. Doktor nauka, scenaristkinja, pisac, muzičarka, profesor, pobornica zdrave ishrane, ali i njen uzgajivač. Živi na relacijama Beograd – Atina – Kosmaj i priznaje kako joj je pandemija koronavirusa i te kako narušila životni bioritam. Ali, ona se ne predaje. Ekskluzivno za Betty – Maja Volk

 

Autor: Dalibor Mrdić

BETTY: Scenaristkinja, spisateljica, muzičarka… Kada vas neko predstavlja, šta vam je od ovoga najdraže?
Maja: Pisanje i muziku ne mogu da razdvojim, niti da izaberem jedno ili drugo… Dakle, i spisateljica i muzičarka…

BETTY: Koliko je to što ste odrasli u umetničkoj porodici uticalo na vaša interesovanja i izbor onoga čime se bavite kroz život?
Maja: To je potpuno odredilo umetnost kao normalnost i imperativ u mom životu. Moja porodica je bila kao mala manufaktura pisanja, mama Mirjana Kodžić napisala je 11 romana, moj otac, dr Petar Volk, oko 70 knjiga, pa i ja dvadesetak. Stotinu knjiga smo napisali nas troje…

BETTY: Devojčice, kada je reč o muzici, obično biraju klavir, violinu, flautu. Kod vas je izbor pao na gitaru. Zbog čega?
Maja: Mojoj mami se gitara dopadala, a bila je kao instrument klasične muzike potpuno nepoznat kod nas. U muzičkoj školi, jednoj jedinoj koja je imala odsek za gitaru, bilo nas je troje. Ja sam bila i prvak Jugoslavije u svojoj kategoriji na muzičkom takmičenju negde u petom razredu niže muzičke škole.

BETTY: Uglavnom vas predstavljaju kao fado muzičarku. No, na vašem repertoaru, pored fado muzike su i drugi žanrovi. Šta slušate kada ste kući, ili kada putujete?
Maja: Slušam klasičnu muziku, naročito barok, to me opušta. Zaustavljena sam u razvoju u sedamdesetim godinama, jer su za mene i dalje zakon Sajmon i Garfankel, Ket Stivens, Leonard Koen, Amalia Rodriges, Mersedes Sosa, Marija Dolores Pradera i Ćavela Vargas….

BETTY: Vaše postdiplomske i doktorske studije proveli ste u inostranstvu. Jedno vreme živeli ste i u Australiji. Jeste li ikada razmišljali da ostanete tamo i šta su razlozi koji su vas vraćali u Beograd?
Maja: Jesam. A onda sam shvatila koliko je nostalgija ozbiljna bolest pogotovo tada, kada su ljudi putovali u domovinu jednom u deset godina i kada nije bilo ni Skajpa ni Vibera… Ja to ne bih mogla da preživim. Drugi razlog je moja profesija. Umetnost je nacionalna stvar. Trebalo je da napravim izbor da li ću da budem anonimni pisac koji piše umesto drugih, ili ću da ostvarim svoje snove i pišem istinu. Izabrala sam ovo drugo. Moj povratak je bio uspeh, a ne poraz kako se obično smatra.

BETTY: Govorite nekoliko jezika. Na kojem jeziku razmišljate?
Maja: Zavisi gde sam. Ako sam ovde, onda na srpskom, ali ako sam duže vreme u Španiji, Italiji ili Francuskoj, onda na tim jezicima….

BETTY: Nakon uspeha sa filmovima „Lager Niš“ i „Čudna noć“ posvetili ste se radu na televiziji i radiju. Je li vam danas žao zbog toga, i jeste li za to vreme mogli puno više dati na planu sedme umetnosti?
Maja: Naravno da sam mogla, ali u nekoj drugoj zemlji. Ovde je sedma umetnost još uvek vrlo muški posao, a scenarista koji nije istovremeno i reditelj, teško prolazi. Drugo, nisam pripadala nikada nekim klanovima, pri tom nosim prezime omraženog filmskog kritičara. Puno sam imala neprijatelja, podmetanja… Treće, kada su nestale velike producentske kuće i opstali producenti koji samo svoje filmove plasiraju, bez ikakvog zakona o kinematografiji, prosto sam se okrenula pisanju romana, jer bar tu nema kompromisa, niti zavisim od tuđe milosti. Uvek mi je prioritet i u životu i u radu bila sloboda.

BETTY: Šta vas je motivisalo da se prihvatite pera? Je li to ona ljubav iz školskih dana, ili prosto želja da ono što niste mogli kroz radio i televiziju, izrazite na papiru?
Maja: Svoj prvi roman započela sam u osmoj godini. Oduvek sam znala da sam pisac, možda sam to bila i ranije, u nekom prethodnom životu. Poeziju sam počela pisati sa jedanaest godina i nisam prestala do danas. Upravo sam završila zbirku kratkih priča i mislim da je to, uz moj roman „Predator“, najbolje što sam do sada napisala.

BETTY: Posebno poglavlje vaše spisateljske karijere tiče se zdrave ishrane. Kada i kako ste počeli da se zanimate za tu oblast i koliko je bilo teško proniknuti u ovu materiju?
Maja: Posle epizode sa rakom grla, 2008. godine, kada sam otkrila dobrobiti ove ishrane, pojavila se prosto potreba i nužnost da napišem knjigu, jednu, drugu treću… o živoj biljnoj hrani, jer su se ljudi interesovali, a ja više nisam mogla da ponavljam i samo pričam. Osetila sam da imam vrlo jasnu misiju i da je to moja sledeća stepenica. Inspirisati ljude da budu zdravi i vitalni.

BETTY: Ne samo da pišete o zdravoj hrani, nego je i uzgajate. Kako izgleda taj vaš čarobni vrt i šta sve raste u njemu?
Maja: Nažalost, za pravi uzgoj biljne hrane, morate stalno da budete prisutni. Ja još uvek nisam stalno u Babama, tako da svakog proleća krećem ispočetka. Sadim začinsko bilje, rukolu, beli luk, čeri paradajz, papriku, krastavac i imam puno voća, jabuke, kruške, šljive, maline, jagode, trešnje, aroniju i dud. Sada planiram da zasadim i japansku jabuku, japansku šljivu, sibirski limun. U bokvica bašti je naravno i samoniklo bilje koje se ne dira pri kosidbi, tu su kopriva, maslačak, divlje zelje, origano, bosiljak, matičnjak, celer, sremuš, bokvica, hajdučka trava, šipak. Od jestivog cveća imam ruže, suncokret, dan i noć…

BETTY: Pored toga što pišete o ishrani, često pratiocima na društvenim mrežama dajete priliku da vam postave i pitanja vezana za zdravu ishranu. Šta su neka od najneobičnijih pitanja koja ste dobijali?
Maja: Auh, teško pitanje. Ljude svašta muči. Pitali su me kako da izleče frigidnost, impotenciju, kancer kod pasa i mačaka, psihološke probleme…

BETTY: Koliko smo se generalno odrodili od prirode i na šta to najviše ostavlja posledice?
Maja: Mi se ponašamo kao da više nismo ni deo prirode, potpuno ravnodušni i bezdušni. Posledice nisu samo po naše fizičko, već i mentalno zdravlje. Ta količina besa, gneva, nerazumevanja, otudjenosti, mržnje, isključivosti je sve strašnija. Ljudi zombiji, dobri i poslušni, koji više ni o čemu ne razmišljaju. Samo, priroda će se oporaviti, ali mi nećemo…

BETTY: Koliko je na vas lično uticala pandemija koronavirusa i plašite li se da će ostaviti više štete na psihičko ili fizičko zdravlje ljudi?
Maja: Apsolutno. Svet više nikad neće biti isti. Sva sloboda nam je oduzeta i mi smo pristali na to, umesto da se opredelimo da uzmemo zdravlje i život u svoje ruke. Kad osvojite trajno zdravlje, nema razboljevanja. Ne trebaju vam ni lekovi, ni doktori, kao u prirodi. Tužna sam jer se više niko ne bori za svoju slobodu.

BETTY: Smeta li vam više ograničenost kretanja, ili ta fizička distanca, nedostatak bliskog kontakta sa dragim ljudima?
Maja: Naravno. Ja se prilagođavam, prihvatam neizbežno, ali to nikada neću prihvatiti kao trajno ni normalno. Živim trenutno u opštem ludilu, ali znam šta treba da radim da očuvam svoje mentalno i fizičko zdravlje.

BETTY: Pre pandemije dosta ste putovali. Nadajmo se da će ovo uskoro biti prošlost i da ćemo ponovo moći da putujemo. Šta je prva naredna destinacija koju želite da posetite?
Maja: Zanzibar – raj na zemlji. Bila sam pre sedam godina i želim ponovo. A onda bih volela da obiđem neka futuristička ekološka naselja, Aurvil u Indiji i jednu koloniju na severu Italije, gde žive ljudi koji su se udružili na sasvim drugačijem putu ka spasavanju Zemlje. A jednog dana, volela bih da odem ponovo u Peru, da vidim Japan i ostrvo Tana u Okeaniji, gde su kuće noću osvetljene živim vulkanom koji izbacuje vatromet ali se ne izliva…

BETTY: Kako Maja Volk najviše voli da provodi svoje slobodno vreme?
Maja: Sada, kada sam baka zadužena za čuvanje prvog unučeta, pletem od jutra do mraka, pišem i sviram. Ne izlazim iz kuće ali prelazim preko 10.000 koraka svakog dana, trčeći u mestu.Vežbam, istražujem… Ima još toliko toga da se nauči!

BETTY: S obzirom da ste i scenaristkinja i spisateljica, šta pre birate u to slobodno vreme: knjigu ili film, odnosno možda neku pozorišnu predstavu?
Maja: Često se vraćam omiljenim knjigama, i gledam „Zvezdane staze“, iznova i iznova…

BETTY: U životu ste, kao uostalom i svi drugi, prošli i kroz dobre i kroz loše faze. Šta je bila misao vodilja koja vas je pokretala i u jednoj i u drugoj situaciji?
Maja: Fraza ili izreka „Ko zna zašto je to dobro“ i kad su zli ljudi u pitanju, „Svi ćete vi doći u moj roman“. Od kad sam osvojila trajno zdravlje, imam i po malo tužnu misao, „Sve ću vas ja nadživeti“. Možda je sebično, ali je utešno i radi…

casopis-srbija-maj-app