srb41_novembar-2016-magazin-web-1

Goca Tržan

Ne odustajem od snova

Broj 41, Novembar 2016

Od malih nogu sanjala je veliku scenu i dokazala da se snovi ostvaruju. Počela je sa dečjim horom, nastavila sa rok-bendom, onda je došla grupa Tap 011, a potom i solo karijera. Pamte se njeni nastupi za koje se tražila karta više, ali i čuveni koncert za jednu osobu. Ovih dana publiku je obradovala novom pesmom i spotom, a u trci između nastupa, TV emisija i obaveza u porodici odgovarala je na naša pitanja. Ekskluzivno za Betty Gordana – Goca Tržan…

BETTY: Polovinom prošlog meseca objavili ste novi singl ,,Lažna krila”, koji ste dugo najavljivali. Zašto se toliko čekalo na tu pesmu i ko su bili saradnici u stvaranju?

Goca: Bane Opačić je autor melodije i teksta, aranžman su radili momci iz grupe Kilotona, a najviše smo čekali na spot, za koji je ovog puta bio zadužen Vedad Jašarević. Pesma je moderna i drugačija od mog dosadašnjeg rada, ali opet sam to ja – Goca Tržan.

BETTY: Dakle, i Vaš suprug Raša je upleo prste u sve to?

Goca: Tačno, njegova ekipa Kilotona sound je bila zadužena za studijski deo posla i veoma sam zadovoljna urađenim. To je bila njihova želja, da se iskažu na polju aranžiranja i ja sam, nakon što sam čula njihovu pesmu ,,Padam”, pristala, ali pod uslovom da ako mi se to ne svidi, radim ponovo aranžman. Međutim, ne da mi se dopada nego je zaista ispalo sjajno. Drugačije, energično, moderno. Oni koji su poslušali pesmu ,,Lažna krila” znaju o čemu pričam.

BETTY: Hoće li konačno biti i novog albuma Goce Tržan?

Goca: Mislim da se to na našem tržištu više definitivno ne isplati. Albumi se kod nas jako brzo potroše, nestanu netragom, a zahtevaju mnogo energije, truda, rada, emocija… Verovatno ću snimiti još jednu ili dve nove pesme i onda ću ih, zajedno sa svim mojim singlovima nastalim u poslednjih pet godina od kako nisam izdala album, objediniti na jedan CD. Realno, ko još kupuje CD-ove?! Čak ni novi automobili nemaju CD-plejer, tako da je tu sve jasno.

BETTY: Ali opet, na albumu se nađe mesta i za neku baladu, što sa singlovima obično nije slučaj…

Goca: Poslednja balada koju sam snimila bila je ,,21 gram” 2013. godine. Ja sam žena koja je ušla u godine u kojima ne ide da kukam i plačem za bilo čim. (smeh) Moja muzika i sve što radim mora da ima veze sa mojim trenutnim raspoloženjem i s onim što jesam u tom času. Ja trenutno nisam nesrećna, nisam nesigurna, nisam nedorečena, naprotiv. Ono što sada hoću da kažem malo je drugačije. Trenutno sam okupirana pozitivnom energijom koju iskazujem kroz svoje pesme.

BETTY: Kako birate pesme i ko tu ima poslednju reč?

Goca: Kada je moj kreativni rad u pitanju, nikome ništa ne prepuštam, jednostavno sam takva. Suština je da sve moje pesme i zvuče kao Goca Tržan samo zato što ih ja od početka do kraja ispratim. Kada se rade aranžmani, ja sam sveprisutna u studiju, dajem ideje kako to treba da zvuči, šta ja u stvari želim. U studiju sam i kad se snima svaki instrument. To moje kolege uglavnom ne rade. Danas je na sceni hiperprodukcija i niko se preterano ne brine oko toga, ali jednostavno ne mogu da se prepustim stihiji. Trudim se, pa sve i da nije dobro – na kraju sam to opet ja.

BETTY: A Vaša ćerkica Lena, koliko ona ima uticaja na odabir pesama?

Goca: Često joj pustim pesme i ona uvek, bez greške, pogodi šta će da se sluša i šta će biti popularno. Ali to je potpuno na tom dečjem, otvorenom nivou. Deca imaju taj otvoren kanal koji to vrlo jednostavno i nepogrešivo filtrira. Kod njih nema predračuna ni računice.

BETTY: Kad smo već kod mališana, koliko vremena Vam oduzima žiriranje u ,,Pinkovim zvezdicama” i kakvo je Vaše mišljene o deci učesnicima tog takmičenja?

Goca: Mi obično u dva dana snimimo četiri emisije i onda smo slobodni mesec dana, tako da i nije preterano naporno i obavezujuće. Interesantna je to emisija. Emisija sa decom koja pristojno izgledaju, pristojno pevaju, gde žiri takođe drži određeni nivo, emisija koja je najgledanija u zemlji. Velika je to stvar za ove prostore i TV program u pozitivnom smislu.

BETTY: Šta biste savetovali ćerkici ukoliko bi odlučila da krene Vašim stopama?

Goca: Ne i ne! Nadam se da nikada neće krenuti tim putem. U stvari – insistiraću da izbor bude drugačiji. Ako želite da nekome upropastite život, nagovorite ga da se bavi muzikom u Srbiji.

BETTY: Da li to znači da ste se u jednom trenutku pokajali što ste odabrali muziku kao životni poziv?

Goca: Ne, nisam se pokajala zato što ja imam taj filter u sebi koji ume negativne stvari i te kako da kanališe. Međutim, znam koliko je to naporno za ženski rod. Muškarcima je ipak drugačije. Oni duže traju na sceni, karijere su im drugačije. Žene scena i te kako troši. Žena mora da se ostvari i kao majka, da prođe kroz trudnoću, porođaj, da bude stub porodice, supruga, domaćica. To je jako teško uskladiti. Ni sama ne znam kako to uspevam. (smeh)

BETTY: U kom trenutku ste odlučili da budete pevačica?

Goca: Oduvek sam želela da radim nešto što ima veze sa muzikom. Još u osnovnoj školi sam se bavila plesom, glumom, recitovanjem… Svime što je imalo veze sa scenom i nečim što mnogo ljudi gleda. Sve je to nekako išlo korak po korak. Još sa četiri godine pevala sam u Horu JNA, moj prvi nastup u životu bio je na velikoj sceni Sava centra za Dan armije. Posle toga došao je veliki hor, pa ples, pa folklor, pa pozorište, potom je došao moj prvi rokenrol bend, sa kojim sam nastupala na manifestaciji Brzi bendovi Srbije, potom na Zaječarskoj gitarijadi… Proglašavani smo za najbolju grupu, najbolji vokal… Jednostavno je to bilo step by step. Danas je to mnogo drugačije, raznoraznim prečicama, tako da to svom detetu ne bih poželela ni u ludilu.

BETTY: Vaš muzički put išao je od rok benda, preko grupe Tap 011 do solo karijere… Da li biste danas uradili nešto drugačije?

Goca: Ne bih, sve je to trebalo tako. Ja nisam od onih ljudi koji bi nešto brisali iz svog života, čak ni životne greške, ni ono što me i danas jako boli, zato što nas greške čine onakvima kakvi zaista jesmo. Zbog toga nas drugi ili vole ili ne vole.

BETTY: Je li bila hrabrost nakon tapovaca odabrati pop vode?

Goca: Pa da, ali ja sam inače hrabra osoba koja se ne uklapa u kliše. Ja sam nekako svoja. Jedan moj prijatelj iz Mostara, inače vlasnik kluba u kome sam mnogo puta nastupala, kaže: Gordana, ja imam utisak kad bi cela estrada na jednu, ti bi na drugu stranu!

BETTY: Koji deo svoje karijere smatrate najuspešnijim?

Goca: Poslednjih pet godina, sigurno. Takođe i prve dve godine. Tada sam bila samo svoja, kao što sam danas.

BETTY: Snimili ste mnogo dueta i uglavnom su za te pesme drugi birali Vas. Kada biste Vi birali, koga biste izabrali?

Goca: Recimo, ja sam birala Tošeta Proeskog za pesmu ,,1.200 milja”. On u tom trenutku nije bio poznat ovde, ali sam osećala da je pred njim velika karijera, bio je sjajan, neverovatan. Mnogo je neskromno od mene da kažem da sam mu otvorila vrata ovog tržišta jer bi on i bez toga napravio veliku priču, ali to zaista jeste bilo tako. Posle Tošeta nikome nisam nudila saradnju na tom planu. Ne znam ni kome bih zato što ja nemam tu vrstu ambicije, ne kalkulišem na tom polju. Ali ako pričamo o svetskoj sceni, volela bih da napravim saradnju sa nekim starim muškim rok bendom.

BETTY: Šta je potrebno da pristanete da s nekim snimite duet?

Goca: Samo dobra pesma. Nemam problem da snimim duet sa nekim ko je potpuno nepoznat, ali mora pesma da bude kvalitetna.

BETTY: Mnogi komentarišu da izgledate kao da Vam je 15 godina manje. Kako postižete to?

Goca: Ne znam (smeh)… Vodim računa o sebi, mnogo treniram, spavam, pijem mnogo tečnosti, redovno idem na mezoterapije. Nikada nije rano početi sa tim.

BETTY: Šta trenirate?

Goca: Bavim se titan treningom. Polaznik sam Titan kampa u kome imam poseban program vežbi koji odgovara meni, mom telu i mom temperamentu. Nikola, moj trener sa kojim vežbam već gotovo pet godina, tačno zna kako najbolje funkcionišem. Ja sam u duši vojnik i meni trebaju ti naporni vojnički treninzi. Često kačim snimke iz teretane na Instagram, pa su ljudi šokirani snagom i energijom koju ispoljavam na treninzima. Ponekad i boksujem, to je to što se tiče forme.

BETTY: Pazite li na ishranu, čija  Vam je omiljena kuhinja?

Goca: Onoliko koliko mogu… Kada putujem, po petšest dana nemam baš prilike da biram šta ću da jedem. Tada jedete šta stignete, samo da ne budete gladni. Trudim se da ne preterujem sa hranom. Omiljena kuhinja, naravno – domaća, s tim što mislim da mi malo preterujemo u svemu, pa i u hrani. Od stranih kuhinja obožavam azijsku, konkretno tajlandsku i kinesku, volim i meksičku hranu, obožavam italijansku kuhinju i volim fusion kuhinje, gde se eksperimentiše. Uopšte nemam problem da jedem šniclu sa džemom ili šunku s ananasom… Većina ljudi se ovde zgražava na te kombinacije. Ja ih prosto obožavam.

BETTY: U kontaktu s novinarima ste neposredni, iskreni, direktni. To često zna da košta…

Goca: Tu ne kalkulišem. Prosto sam takva, sve stvari nazovem pravim imenom, drugačije ne znam. Samo sam sa godinama naučila da prvo progutam knedlu, razmislim šta da kažem i da ne budem brzopleta. Priznajem to mi je u životu bilo najteže da naučim.

BETTY: Česta ste tema tabloida. Smeta li Vam to i kako Vašu porodicu štitite od toga?

Goca: Uopšte nemam pojma šta oni pišu, kod mene to niko ne čita. Ne kupujemo novine. Moji roditelji nikada nisu kupovali novine, tako da sam tu naviku nasledila od njih. Sreća je da ni moj suprug nije zaljubljenik u takav vid informisanja, tako da nas žuta štampa ne zanima. Tek kad odem kod frizera ili kod manikira saznam da sam se posvađala sa suprugom. (smeh)

BETTY: Omiljena mesta za odmor?

Goca: Baš i nemam vremena za odmor, ali kad uhvatim priliku, onda se odmaram za sve pare. (smeh) U stvari, ja volim aktivan odmor, jedva čekam sneg da krenem na skijanje, to obožavam.

BETTY: Znači li to da više volite zimu nego leto?

Goca: Neee! Leto obožavam, pre svega zbog lagane garderobe. Međutim, letnji odmor mi je onako pasivan, sunčanje, ležanje, kupanje… Nedostaje mi tu akcija. Pogotovo kad si sa detetom, tada se sve prilagođava tome.

BETTY: Kakav ste vozač i smatrate li da se žene slabije snalaze za upravljačem automobila od muškaraca?

Goca: Daleko od toga. Možda neke i jesu lošiji vozači, ali to je individualna stvar. Ja sam mnogo ozbiljan vozač. Kakav mi je temperament, takva sam i za volanom. Moj suprug kaže da nikad nije seo s boljim vozačem, ne računajući našeg prijatelja Jocu Rogulića, koji je reli-vozač.

BETTY: Čiji nastup je ostavio najjači utisak na Vas?

Goca: Definitivno koncert grupe Rammstein u Areni, gde sam drhtala sve vreme od sreće, gledajući kako to rade pravi profesionalci. Ja inače obožavam hevi-metal, tako da sam uživala u punom smislu te reči.

BETTY: Stih iz Vaše pesme koji Vas najbolje opisuje?

Goca: Lažna krila đavo kači, loša sam, nažalost…

BETTY: Koji je Vaš životni moto?

Goca: Hoću sve i odmah!

BETTY: Poruka čitaocima magazina BETTY?
Goca: Budite svoji i ne odustajte od snova. U životu sve je moguće, čak i ono što vam ne izgleda tako, samo treba biti uporan i verovati u sebe.

cropedsr
Chad Thomas Jersey