casopis-naslovna-srb

ZORAN PAJIĆ

DOBRICA IZ KOMŠILUKA

 

Broj 72, jun 2019

Najznačajnije uloge ostvario je u serijama Istine i laži i Ruža vjetrova. Neki ga pamte i kao voditelja na jednom od beogradskih radija. Njegovo ime često se pominje kada se govori o najzgodnijim ličnostima u Srbiji. On se na to nasmeje i seti kako je u jednom periodu života imao gotovo 120 kilograma. Ekskluzivno za BETTY – Nikola Džoni Isidorović, ili pravim imenom – Zoran Pajić.

 

autor: Dalibor Mrdić

 

BETTY: Ovih dana trebalo bi da ponovo snimate u Hrvatskoj. O kakvom projektu je reč?

Zoran: Još uvek to nije potvrđeno. Bio sam tamo dva dana na probnom snimanju, sreo neke kolege koje nisam video jako dugo, još od Ruže vjetrova, što mi je posebno drago. Mi smo snimanje te serije završili još 2013. godine, ali većina njih se uopšte u međuvremenu nije promenila. Priprema se neki projekat, ali mi glumci uglavnom ne znamo mnogo o tome, dobijemo jednu-dve scene koje pripremimo, predstavimo to sa tremom, ili bez nje, a tek naknadno dobijemo informaciju jesmo li ušli u uži izbor. Kako god, trenutno mi je serija Istine i laži najvažnija, njoj sam posvećen u potpunosti.

 

BETTY: Jedan ste od prvih glumaca koji je odavde otišao da glumi u Hrvatskoj nakon nesrećnih devedesetih, a posebno je zanimljivo to što ste glumili Dalmatinca.

Zoran: Pa, jeste. Kada su mi saopštili da ću igrati Dalmatinca, to je za mene bio šok, jer pre toga nisam imao dodira sa tim prostorom i narečjem, osim preko pesama i TV serija. Međutim, sa ulogom dobio sam i učitelja dijalekta, ali sam i kod kuće pogledao gomilu materijala sa tog područja. Vrlo brzo sam se snašao. Prija mi dalmatinski izgovor, mentalitet, sve. Na toj seriji radilo je nas troje glumaca iz Srbije: Anja Alač, Branka Pujić i ja. Posle je uskočio i Dragan Jovanović u nekoliko epizoda. Ono što moram reći jeste da smo odlično primljeni tamo. Malo mi je žao što ljudi ovde nisu mogli da prate tu seriju.

 

BETTY: Vi ste se tada zadržali u Hrvatskoj gotovo godinu dana?

Zoran: Da, sva godišnja doba sam prošao u Splitu. Svideo mi se taj život na moru, lepše je nego negde na kontinentalnom delu. Cele zime bilo je sunčano, mada bilo je i bure koja ledi kosti. Ali snimali smo i u takvim uslovima, moralo je da se radi. Leti je još teže, snimaš pored plaže na plus 30 i nešto, a ne možeš ni noge da pokvasiš. To su najteže muke.

 

BETTY: Nezaobilazna tema je i uloga Nikole u seriji Istine i laži. Koliko vam prija stečena popularnost?

Zoran: Krajem aprila smo završili snimanja kada je reč o ovoj sezoni. Epizode idu sve do kraja juna, naravno. Sve je to teret ovog posla. I to što mi prilaze da se fotografišemo i davanje autograma, sve je to u redu. To potvrđuje uspeh te serije. Najiskrenija publika su deca, jako vole ovu seriju. Već imaju omiljene likove. Priznajem da me je lik Nikole obeležio, ali više se plašim da ne dobijam slične uloge, da glumim pozitivce, dobrice, da ne upadnem u kliše. Poznato je da naši reditelji i producenti obožavaju da stavljaju glumce u isti kalup, jer ne žele da rizikuju. E to nije bio slučaj sa serijom Istine i laži. Naša producentkinja je, nasuprot tome, angažovala veliki broj glumaca koji nisu puno snimali, koji nisu bili toliko popularni. To je seriji dalo svežinu i publika se više saživela sa našim likovima.

 

BETTY: Da li ste se uobrazili nakon uspeha ove serije?

Zoran: Taman posla, malo sam mator za to. Sa svojih 36 godina ne ide da glumim nekoga nedodirljivog. Da mi se to desilo sa dvadeset i kojom, ko zna kako bih se snašao, ali danas smatram da sam dovoljno zreo da to shvatim kao svaki drugi posao.

 

BETTY: Oprobali ste se i kao voditelj. U pitanju je bio jutarnji program. Znači li to da ste ranoranilac?

Zoran: Uh, kakvo je to mučenje za moj organizam bilo. Mislio sam navići ću se za mesec, dva, tri. Međutim, tek nakon godinu dana sam uspevao normalno da se budim u rano jutro. Inače sam noćna ptica, sve ideje, sva kreativnost uglavnom mi se rađala noću.

 

BETTY: Je li vam voditeljski posao alternativa u slučaju da se zasitite glume?

Zoran: Iskreno time sam se bavio da bih preživeo, jer u to vreme nisam imao glumačkih angažmana, nisam bio stalni član nijednog pozorišta. To što sam radio na radiju takođe je bila donekle gluma, igrali smo neke vrste karaktera. Moram priznati da sam se tada zaljubio u radio, mada to uopšte nije lagan posao. Sa druge strane, daje dosta slobode. Una Senić i ja smo vodili taj jutarnji program od 6 do 10 sati, kada treba razdrmati ljude, dati im elana za novi dan.

 

BETTY: Zanimljivo je da ste u jednoj TV emisiji glumili kuvara. Jeste li u međuvremenu naučili da kuvate?

Zoran: Jedno jelo da (smeh). I to najviše zbog moje mame, koja je želela da postanem kuvar. Otkriću vam da sam na kasting došao sa pričom kako znam da kuvam, mada sam tada znao samo da skuvam supu iz kesice i viršle. Kada su mi rekli da sam dobio ulogu, narednih sedam dana sam zvao sve ljude koji znaju da kuvaju kako bi mi preneli bar delić svog znanja. Na početku je bilo traumatično, ali posle sam se uhodao. Radili smo taj serijal pune dve godine. Našli su profesionalne kuvare, mi smo se samo slikali (smeh).

 

BETTY: Bilo je i ponuda iz inostranstva. Da li biste voleli da se oprobate na stranom tržištu?

Zoran: Da, bila je ponuda iz Velike Britanije, u pitanju je bio film o Džejms Bondu, trebalo je da tamo provedem najmanje šest meseci kako bih prisustvovao kastinzima, ali u to vreme sam ovde radio na jednoj seriji, paralelno sam vodio radijsku emisiju i nisam hteo da rizikujem. Možda je tu bila i neka doza straha da li ću uspeti. Mislim da tamo nikada ne bih dobio glavnu ulogu u nekoj popularnoj seriji, jer jezik je definitivno barijera. Imao sam ponudu i za Rusiju, ali tada su krenule Istine i laži i nisam imao vremena za to. Biković i Bosiljčić su tamo zaista ostavili traga, prosto Rusi su nam i jezički dosta bliži. Ko zna, možda u budućnosti i snimim nešto tamo.

 

BETTY: Gledate li serije u kojima glumite?

Zoran: Uh, to nikako. Ako moram da gledam, to mi je trauma. Teško se navikavam na sebe na ekranu. Čak i ako gledam, obično sam sebi pronalazim greške.

 

BETTY: Imate li smisla za humor i da li biste se oprobali u komediji?

Zoran: Mislim da imam. Igrao sam nešto malo u pozorištu na tom polju, čak i u par serija. One komične likove, tipa neki trapavi lik, blenta, to bih voleo da igram. Volim komedije, a i ovo je područje poznato po tom žanru. Opet, smatram da je najteže igrati komediju, biti iskren, ne otići u karikiranje. Komičari su sami po sebi smešne pojave, imaju drugačiji hod, govor. Uzmite Seku Sablić, Čkalju – oni su to bukvalno nosili u sebi.

 

BETTY: Uzimaju li serije polako primat u odnosu na filmove?

Zoran: Definitivno. Čini mi se da sve što je dobro danas jeste na televiziji, dok Holivud pravi ove filmove o superherojima, kojima pune bioskope. Pred dodelu Oskara pojavi se poneki dobar film, ali sve ih je manje. Dosta velikih glumačkih imena u svetu danas igra u serijama, jer i same serije su podigle svoj kvalitet, od priče, režije, do produkcije. Filmovi se prave tako da se uzme novac na brzinu, dok serije nisu iz te priče. Nemaju taj vapaj za ogromnom publikom. Netflix je krenuo sa projektom angažovanja velikih reditelja koji rade ljudske, stvarne priče, društveno angažovane, što je za svaku pohvalu.

 

BETTY: Često ste na listama najpoženjijih muškaraca u Srbiji. Kako održavate formu i da li se bavite nekim sportom?

Zoran: Moram da priznam da mi to sa godinama sve teže ide. Teško mi je da odem i do teretane, da se hranim zdravo, da budem fit. Preko zime sam se bio malo opustio, jedva sam posle vratio standardnu težinu. Inače, to je produkt ovog novog vremena, jer ranije se nije toliko gledalo na izgled. Hiperprodukcija nam je nametnula i to da glumci moraju da izgledaju perfektno. Pre se gledalo da li si karakteran glumac ili nisi, jesi li dobar, ili nisi. Meni je najvažnije kako ću doneti neki lik, a sad hoće li imati stomak ili neće, time se ne zamaram. Mada, što duže snimam, stomak je sve veći (smeh). Trudim se da budem redovan u teretani. Kada je vreme lepo, onda trčim.

 

BETTY: Zvuči neverovatno da ste se u jednom periodu života borili sa viškom kilograma.

Zoran: Ma, ceo život se borim sa kilogramima, s tim da sam u jednom periodu baš bio preterao. Tada sam dosta vremena provodio kod bake i dede, a ko je još uspeo da objasni baki da nije gladan. Sve što se pravi, pravi se na masti. Sa dedom sam znao da pojedem tepsiju bureka za doručak. I onda je u jednom trenutku vaga pokazala 117 kilograma. Tada sam se zaljubio i zbog jedne devojke, za koju sam kasnije shvatio da je pogrešan izbor, smršao gotovo 30 kilograma. I sa tim mršavljenjem sam preterao, jer ni prijatelji nisu mogli da me prepoznaju u tom periodu.

 

BETTY: Brada je postala deo vašeg imidža?

Zoran: Da. Ne možete da verujete koliko mi je teško danas da se obrijem. U seriji Istine i laži imali smo neke momente povratka u prošlost, u srednjoškolske dane i jedva sam se obrijao. A onda su mi dve nedelje nakon toga lepili bradu, jer smo morali da snimamo dalje. Inače, sebi bez brade izgledam kao dete. Možda izgledam mlađe, ali to mi potpuno promeni fizionomiju. Kao da to više nisam ja.

 

BETTY: Kako provodite slobodno vreme?

Zoran: Gledam filmove i serije, pre svega evropsku produkciju. Oduvek su me oduševljavali Kjubrik, Tarkovski, Bunjuel, francuski Novi talas, naš Crni talas, italijanski filmovi. Veliki sam filmofil. Pratim HBO, Netflix. Kad imam malo više vremena, onda izađem sa prijateljima.

 

BETTY: Kakvu muziku volite i koju pesmu naručujete kada ste u dobrom raspoloženju?

Zoran: Poslednji put je to bila Vranjanka. Obično tražim neki sevdah, ili neke pesme za merak. Kada se odmaram od svega, pustim sebi klasiku. Takođe, slušam brit-pop, fado, špansku muziku… Sve što ima dušu.

 

BETTY: Šta vas najviše privlači kod suprotnog pola?

Zoran: Oči sve govore. Bitno je da je ta osoba prirodna, drugačija, posebna, da se izdvaja iz mase. Nekada promašim, nekad odaberem dobro, ali iskreno, u poslednje vreme više je promašaja, nego pravih odabira.

 

BETTY: Gde vidite sebe za 10 godina?

Zoran: Definitivno tu, u Srbiji, zašto ne angažovanog i u zemljama regiona, što više u pozorištu, jer ga obožavam. Zbog pozorišta sam i upisao akademiju. Voleo bih da mi se u međuvremenu desi i neki dobar film. Nadam se da ću do tada formirati porodicu. Jer, džaba sve kada je čovek sam.

 

BETTY: Šta je maksima koja vas vodi kroz život?

Zoran: Sve će doći na svoje. Čovek samo treba da bude strpljiv. Ono što iskreno želite sigurno će vam se ostvariti, samo budite uporni.

casopis-srbija-maj-app
Chad Thomas Jersey