korica-srb

ROBERT PEŠUT MAGNIFICO

VELIČANSTVENI  ŠALJIVDŽIJA

 

Broj 85, jul 2020.

On je slovenački kantautor sa posebnim muzičkim izrazom i neobičnim darom da zabavi publiku. U muzici je profesionalno od 1990. godine, mada je ozbiljnu karijeru napravio dosta kasnije. Nakon proboja na međunarodnu scenu, oprobao se i kao autor muzike za filmove i serije i to više nego uspešno. Dok priprema svoj novi, jedanaesti album – govori ekskluzivno za Betty – Robert Pešut Magnifico

 

 Autor: Dalibor Mrdić

 

BETTY: Prošlog leta nastupali ste na popriličnom broju festivala. Kakva je situacija ove godine? Je li koronavirus pokvario planove? I zašto baš festivalski nastupi?
Magnifico: Dva su razloga za to. Jedan je činjenica da je muzički biznis otišao u tom pravcu, kao kada ideš u market, pa kupiš odjednom deset stvari, tako odeš i na neki festival i slušaš i gledaš deset bendova za jedno veče. Kao muzikant i umetnik nisam zagovornik tog koncepta, ali to je sada princip gotovo svuda. Čak i najveće zvezde, koje bi trebalo da imaju solističke koncerte, danas nastupaju na festivalima. Drugi je prilika da vas čuje i neka publika koja možda nije ranije bila zainteresovana za vas, da ih zainteresujete za ono što radite.

BETTY: Možda je to i prilika da neki izvođači nastupe i u mestima gde bi teško samostalno mogli okupiti dovoljno publike za jedan koncert?
Magnifico: Onda i ne trebaju nastupati tu. Smatram da ne moram po svaku cenu nastupiti u svakom mestu. Malo je ružno da kritikujem festivale, jer nastupam na njima, ali smatram ih jako površnim muzičkim događajima, ljudi dođu tu samo da se provesele, često im je i nebitno ko nastupa. Ako je malo pet metara muzike, stavićemo šest i onda je svima OK. E, pa nije.

BETTY: Pomenuli ste snimanja. Kad smo kod toga, koliko ste ovih dana u studiju, pripremate li nešto novo?
Magnifico: Prošlog leta započeli smo snimanje mog novog albuma, pa valjda ga završimo. Od tog posla dosta su me odvukle obaveze sa Draganom Bjelogrlićem, muzika za nastavak serije „Senke nad Balkanom“, potom koncertna sezona, pa korona. Možda je pravo vreme da se vratimo tim slatkim obavezama.

BETTY: Šta će biti novo i drugačije na albumu koji spremate?
Magnifico: Poželeo sam svirati disko, to mi je ljubav iz nekih davnih vremena, mada sam žanrovski neodređen, jer sam kantautor, pa žanrove koristim samo kako bih izrazio sadržaj pesme. Ako smatram da je za neki sadržaj dobro da je u balkanskom maniru, onda to i zazvuči tako. Možda to i nije dobro, jer te publika ne može odrediti. Recimo „Dubioza kolektiv“ su jednostavno uspešni jer imaju tu odrednicu: Balkan – ska – punk. Kod mene je to malo teže.

BETTY: Šta kažete kada vas neki stranac pita šta zapravo svirate?
Magnifico: Izmislio sam sebi žanr. Nas na inostranom tržištu svrstavaju u takozvani „world music“ koji je u stvari konglomerat raznih žanrova koji uglavnom nisu iz anglosaksonskog govornog područja. Tako svi mi iz Istočne Evrope spadamo u taj izraz, što je malo previše. Zato ono što mi sviramo sada zovem Balcan disco šlager. I kada poslušate malo bolje – to je to, nisam promašio.

BETTY: Zanimljiva je priča kako je vaša muzička karijera krenula zapravo iz Sarajeva…
Magnifico: Tačno. Ima tome mnogo godina, u Ljubljani sam upoznao Predraga Rakića Šekija, nekadašnjeg bubnjara „Zabranjenog pušenja“. On je prepoznao tu moju volju i želju za bavljenjem muzikom i pomogao mi tako što me je doveo u Sarajevo i upoznao sa nekim za moju karijeru bitnim ljudima. Tu sam snimio prvi album, producent mi je bio Mustafa Čengić.

BETTY: Jeste li tada mogli pretpostaviti u kojem će pravcu krenuti vaš život, kuda će vas muzika odvesti?
Magnifico: Ma kakvi. Činilo mi se da sam već omatorio, da mi je izmakao i zadnji voz. Moja generacija je recimo Loša iz „Plavog orkestra“ koji je tada već bio matora zvezda, kome se već i nije dalo toliko svirati. Ljudi se u tim godinama počinju baviti nekim ozbiljnim poslovima, a ja se tražio u muzici i bio prilično nesrećan, prvenstveno zbog nemilih događaja na Balkanu iz tog vremena. Sve mi je to izgledalo jako glupavo i besmisleno. No, kako nisam imao nikakvu bolju ideju šta da radim u životu, a muzika mi je jako puno značila, kao i danas, pa sam eto čisto iz ljubavi ostao u tome.

BETTY: Šta je onda bio prelomni trenutak u vašoj karijeri, kada je sve krenulo uzlaznom putanjom?
Magnifico: Jedna mnogo banalna stvar, ulazak Slovenije u EU. Tim činom ponovo smo postali deo nekog šireg prostora. Osetio sam da trebam dati neki svoj doprinos, da drugi čuju ko su to novi članovi te velike zajednice i napravio sam „Export – import“ album na kome je bila i sada već legendarna „Hir Aj Kam, Hir Aj Go“. Dogovorili smo se sa „Sony“ produkcijom i to je moj najuspešniji album, objavljen u 70 zemalja sveta, što mi je otvorilo vrata festivala. I naredni album „Grande finale“ imao je podjednako dobar odziv publike, uspeo sam da zadržim mogućnost da sviram i vani, što je veoma bitno kada ste iz Slovenije, koja je sama po sebi malo tržište za bavljenje muzikom.

BETTY: S obzirom na vašu definiciju žanra, odakle su muzičari koji čine grupu, jeste li ih uspeli naći na jednom mestu?
Magnifico: Uživam kada mogu nastupati sa dobrim muzičarima, to mi je jako važno. U Sloveniji ih ima, ali manje, srazmerno prostoru, tako da sam kombinovao i na tom planu, pa sam imao trubače Rome iz Srbije, odavde – odande. Već nekih osam godina ustalio sam sastav benda, svi članovi su muzički jako široki, ozbiljno shvataju svoj poziv, entuzijasti su i svi su iz Slovenije.

BETTY: Kažete – ozbiljno shvatate muziku. Međutim, veći deo publike misli da se vi na bini samo dobro zezate…
Magnifico: To je narav tog posla, muzika i jeste zbog toga tu, da nam ulepša život. Volim kada je muzika duhovita. I Mocart je bio duhovit, smatram da je to najveći stepen muzikalnosti, kada uspevate da budete duhoviti, jer ste veoma blizu banalnosti, a opet na visini zadatka. Ja volim da se šalim, to je deo i naše kulture i našeg temperamenta.

BETTY: Pomenuli ste Bjelogrlića. Kako ste ušli u svet filmske muzike?
Magnifico: Upravo me je on uvukao u tu priču.

BETTY: Kako je on u vama prepoznao nekoga ko može dati nešto novo i drugačije na tom polju?
Magnifico: To se i ja pitam, pored toliko dobrih kompozitora u Srbiji. Ni on to ne ume da objasni. Čini se da je to neki njegov instikt, umeće da prepozna zašto je nešto dobro. Kada me je pozvao da radim na filmu „Montevideo“, rekao sam – To zvuči skroz dobro, ali jesi li siguran da ja to mogu? On je bio sigurniji od mene da će to biti prava stvar.

BETTY: Je li nakon toga bilo ponuda od drugih reditelja i producenata?
Magnifico: Naravno da ne, jer ovo je Balkan. U svetu bi to bilo sasvim normalno, da te nakon uspeha svi zovu, kod nas je to obrnuto. Ali tu je Bjelogrlić sa novim filmovima, serijama, tako da ja ispadoh nekako „njegov“ kompozitor.

BETTY: Ali vam se posrećilo da napravite vanvremenski hit. Kada ste pisali „Pukni zoro“ jeste li imali osećaj da će to postati toliko slušana i popularna pesma?
Magnifico: Cilj je bio zadovoljiti Bjelogrlićeve želje i napraviti lepu temu za film. Sve ostalo nije bilo u planu. Kada sam je pisao, kaže Bjela – Sve OK, ali mi zvuči nekako bosanska. Pitao sam se – kako bosanska, jer ja ne raspoznajem tu granicu. Jedva smo se našli na kraju. Čak je bio donekle i nezadovoljan, ali sam mu valjda bio dosadio, pa je rekao – Hajde, neka ostane tako. Nije bilo vremena za previše kalkulisanja, preslušavanja, samo da se završi na vreme.

BETTY: Smeta li vam što mnogi svojataju tu pesmu, kažu kako ju je pisao neko treći, ili pak da je reč o narodnoj pesmi?
Magnifico: U jednu ruku, to je najveći poklon autoru, da ljude uopšte ne zanima ko je autor, u drugu ruku – živ sam i ambiciozan još uvek, pa i sujetan. Ne volim što je „Pukni zoro“ ušla u politiku. S obzirom da je politika na ovim prostorima isključiva i da u njoj nema ništa lepo poslednjih četvrt veka, ne dopada mi se to. Zbog toga je retko kada izvodim uživo.

BETTY: „Senke nad Balkanom“ su opet donele malo drugačiji zvuk. Recimo da je savremen u odnosu na epohu u kojoj se dešava priča. Mislim i na prvu i na drugu sezonu…
Magnifico: U pravu ste. Posebno kada je reč o „Sestrama“, grupi iz Slovenije. Oni su bili gotovo zaboravljeni nakon Eurosonga. Njihova pesma zvuči prilično bizarno, ali se odlično uklapa u atmosferu serije. Rađena je po narudžbi, ali kroz istoriju umetnosti vidite da su sva velika dela u stvari i nastala po narudžbi. Ni Da Vinči, ni Mikelanđelo nisu slikali ono što im se slikalo, nego ono što su od njih tražili.

BETTY: Zašto ime Magnifico?
Magnifico: Nisam mogao ništa pametnije da smislim, haha. Nekako mi se učinilo da mi dobro stoji. I samo značenje – veličanstven mi se dopada. Ja sam 1965. godište, odrastao u osamdesetim, pod utiskom „Novog vala“, potom „New primitivesa“, oduševljavao se pseudonimima poput Đino Banana, Dr Nelle Karajlić, Elvis J Kurtović i slično, otuda i moje umjetničko ime.

BETTY: Kako se najbolje odmarate?
Magnifico: Kada je odmor neplaniran. Odmarati se moraju ljudi koji rade u firmama. Nama, koji se bavimo onim što nas čini srećnim – to i nije neophodno. Ja bih ovo radio i za manje novca, jer me to čini živim.

BETTY: Kako godine odmiču, sve je teže biti u formi. Imate li neke ustaljene aktivnosti koje vas održavaju vitalnim?
Magnifico: Amaterski sam se bavio sportom. Fudbal, košarka… A onda sam pokidao ahilovu tetivu jednom, pa drugi put, tako da je od sporta ostalo boćanje, pikado i šetnja. Takođe, smislio sam set vežbi za sebe, koje radim svakog jutra nekih 15-ak minuta.

BETTY: Jeste li imali neko alternativno zanimanje, nešto čime biste se bavili, ako muzički biznis zakaže?
Magnifico: Svašta sam nešto radio, bio službenik u banci, ali ništa od toga mi nije išlo. Nemam plan „B“. Otac me je pre često pitao šta ću kada ostarim. Još uvek nemam odgovor na to pitanje.

BETTY: Čitate li i šta najčešće?
Magnifico: Uglavnom istorijske knjige. Naravno, nije sve u knjigama, dosta toga pronalazim i na internetu.

BETTY: Volite li provoditi vreme u kuhinji?
Magnifico: Verovatno ću zvučati pomodno, ali ja baš često kuvam. Moja supruga ima zdravstvenih problema, tako da je posao pripreme hrane za članove porodice na meni. Spremam mediteranska jela, to mi je specijalnost. Mada znam napraviti i dobru sarmu, ili pastu.

BETTY: Družite li se sa kolegama muzičarima? Sa kim najviše?
Magnifico: Loša, Đura, Rambo Amadeus. Prva dvojica i žive u Sloveniji, mada smo se mi poznavali mnogo pre njihovog preselenja u Ljubljanu.

BETTY: Koja misao vas je pokretala kroz život sve ove godine?
Magnifico: Pušim svoje cigarete, pijem svoje pivo, idem svojim putem…

casopis-srbija-maj-app