Zahtevniji nego što se čini

Iako na prvi pogled izgleda jednostavnо, ova zabavna igra je izuzetno fizički zahtevna.

Autor: Marko Simić

U Indiji su pronađeni pećinski crteži stariji od dve hiljade godina na kojima su prikazani ljudi koji, nečim nalik današnjem reketu, udaraju duguljastu lopticu napravljenu od pera. Ovo predstavlja najstariji zapis o igri koja je danas planetarno popularna pod imenom badminton.

Sličnu zabavu praktikovali su Inke i Asteci pre Kolumbovog otkrića Novog sveta, a bila je popularna i u Kini starog doba, gde su igrajući tu igru prekraćivali vreme. Većinom su se žene i devojke zabavljale na ovaj način. Evropski dvorovi su gajili svoju verziju ovog sporta, a ukoliko se zateknete u Firenci, onda ćete tokom obilaska galerije Ufici imati priliku da vidite delo francuskog slikara Žana Baptista Simeona Šardena. Slika „La fillett au volante“ potiče iz 1741. godine i prikazuje devojku koja u jednoj ruci drži reket, a u drugoj lopticu napravljenu od guščijih pera.

Razvoj modernog badmintona

Krajem XIX veka, grupa britanskih oficira po povratku iz Indije donosi verziju igre koju su naučili tokom boravka u toj zemlji. Demonstracija igre izvedena je 1873. godine na jugu Engleske, na posedu grofa od Bofora. Dvorac pomenutog grofa zvao se Badminton pa je igra po njemu dobila ime. Ovo je i jedini ispravan naziv iako se često može čuti badmington ili bagminton.

Već 1877. godine osnovan je prvi badminton klub, a pravila su definisana 1893. godine kada je osnovan i prvi badminton savez. Ta pravila se ne razlikuju u osnovi mnogo od onih koja su danas na snazi. Novi sport je brzo postao popularan pa je 1934. godine oformljena i Međunarodna badminton federacija, koja i danas igra ključnu ulogu u donošenju pravila i organizaciji takmičenja. Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine bile su događaj na kome je badminton zvanično postao olimpijski sport.

Rekviziti i oprema

Uz osnovnu sportsku odeću i obuću potrebni su vam reketi i pernata loptica. Reketi oblikom podsećaju na teniske, ali postoje značajne razlike u težini, konstrukciji i dimenzijama. Duguljasta loptica je nekada pravljena od 16 guščijih pera zabodenih u plutani vrh. Danas je daleko brojnija plastična varijanta. Interesantno je da, iako veoma lagana, ova loptica tokom profesionalnih mečeva može da dostigne brzinu od čak 320 km/h. Igrati se može jedan na jedan, ili u parovima. Teren za singl mečeve ima dimenzije 5,18 x 13,40 m, dok je onaj za parove nešto širi pa je dimenzija propisana za ovaj vid takmičenja 6,1 x 13,4 m. Mreža je razapeta na visini od 1,55 m.

Zabava za celu porodicu

Badminton je izuzetno zabavna igra koja može da se igra i mimo zvaničnih pravila, terena i takmičenja. Reketi i loptice su dostupni u svakoj, iole snabdevenijoj, prodavnici, a sve što Vam je potrebno je lep dan i malo slobodnog prostora. Pravila možete stvoriti na licu mesta, a najčešći vid igre sastoji se u tome da rekreativni igrači pokušaju da udarcima zadrže lopticu što duže u vazduhu, brojeći uz to svaki odbitak loptice o reket. Kada pera dodirnu tlo, vreme je za novi početak. Ilustracije radi, navešćemo podatak da takmičari tokom jednog meča pretrče više od 4 km, tako da ne bi trebalo da Vas čudi sopstvena zadihanost nakon par minuta igre.

Pored sticanja kondicije, badminton je odličan i za razvoj koordinacije pokreta, naročito kod najmlađih. Uz to, vreme provedeno u igri na otvorenom, uz smeh i radost, doprinosi opuštanju, otklanjanju stresa i jačanju porodičnih i prijateljskih veza.