Astma je hronična bolest koja mora da se leči redovno i dugotrajno

Autor: Prof.dr Biljana Zvezdin

Simptomi kao što su kašalj, stezanje i osećaj zviždanja u grudima, gušenje, variraju u zavisnosti od težine bolesti i uzrokuju ometenost sna, zamor i smanjen nivo radne sposobnosti

Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti pluća. Pored napretka u medicini, broj obolelih od ove bolesti raste u celom svetu. Procenjuje se da će za petnaest godina oko 30 odsto stanovnika u Evropi imati astmu, a preko 50 odsto neku alergijsku bolest, najčešće alergijski rinitis i astmu. Zbog toga se alergijske bolesti disajnih puteva nazivaju epidemijom 21. veka.

Astma je najčešće doživotna bolest koju karakteriše hronična upala disajnih puteva, koja mora da se leči adekvatnim lekovima redovno i dugotrajno, čak i kada ne postoje simptomi bolesti. Astma je bolest koja se ne može izlečiti, ali redovnim lečenjem oboleli mogu da vode normalan život.

Pojavi astme, kod velikog broja obolelih, prethode simptomi rinitisa (kijavica, sekrecija i zapušenost nosa), koji nastaju i traju godinama ranije. Obe bolesti postoje istovremeno kod 90 odsto obolelih, utiču nepovoljno jedna na drugu i zato se moraju istovremeno lečiti.

Upala disajnih puteva izaziva povećanu osetljivost na različite faktore i njihovo povremeno sužavanje, zbog čega nastaju simptomi bolesti.

Simptomi

Simptomi astme su kašalj, stezanje u grudima, osećaj zviždanja u grudima i gušenje. Oni variraju u zavisnosti od težine bolesti, češće ili ređe tokom dana ili nedelje, ponekad se pogoršavaju tokom noći ili nakon i u toku fizičkog napora, posle prehlada, u zavisnosti od godišnjeg doba i koncentracije polena u vazduhu.

Učestali simptomi izazivaju ometenost sna, zamor, smanjen nivo radne sposobnosti, izostajanje iz škole i sa posla. Čak i u slučaju da se periodi pogoršanja bolesti javljaju s vremena na vreme, bolest je tu svakoga dana!

Dijagnoza

Dijagnozu astme postavlja lekar specijalista za plućne i alergijske bolesti, na osnovu tegoba, nalaza plućne funkcije (spirometrija) i kožnog testiranja na alergene koji se udišu. Pozitivan kožni test znači da je osoba preosetljiva na alergene, te će oboleli dobiti savete kako da se ponašaju i sprovedu mere da bi se smanjio njihov uticaj na bolest i pojavu simptoma.

Lekovi

Najvažniji antiupalni preventivni lek je kortikosteroid, koji se primenjuje redovnim doziranjem, putem udaha (na takav način lek dospeva tamo gde treba, bez neželjenih dejstava). Postoje i druge vrsta lekova za kontrolu astme, koji se mogu primenjivati, zajedno sa inhalatornim kortikosteroidima. Lekovi za brzo otklanjanje simptoma se primenjuju povremeno, tokom pogoršanja. Odabir lekova i njihovu dozu vrši lekar specijalista.

Pacijenti dobijaju savete o načinu primene lekova i „pumpica“ pomoću kojih se oni udišu, načinu života i ishrani, samopraćenju i postupcima u slučaju pogoršanja bolesti. Cilj je da se uspostavi dobra kontrola bolesti i smanji rizik za pojavu pogoršanja, sa što nižom dozom preventivnih lekova.

Znaci pogoršanja

Znaci teškog pogoršanja astme su otežano disanje i tokom mirovanja, koje zahteva prinudni položaj tela, uzrujanost, konfuzija ili nesvestica, ubrzan rad srca ili pulsa, čujno disanje uz zviždanje u plućima, iscrpljenost, primenjeni lekovi za brzo otklanjanje simptoma ne deluju tokom 1–2 sata, nemogućnost izgovaranja dužih rečenica zbog gušenja, pogoršanje celokupnog stanja. Različiti faktori mogu da dovedu do pogoršanja, važno je da se prepoznaju i izbegavaju.

Redovnom i dugotrajnom primenom propisanih lekova, povremenim i redovnim kontrolama, sprovođenjem preventivnih mera, prekidom pušenja; oboleli imaju dobru kontrolu bolesti, obavljaju sve svoje lične, profesionalne i socijalne aktivnosti bez ograničenja. Iskustva specijalista za plućne bolesti u svakodnevnom radu sa pacijentima koji imaju astmu, to potvrđuju.

Astma nije razlog za stid! Brojni aktivni sportisti i javne ličnosti imaju astmu, koriste lekove, a postižu vrhunske rezultate. Može se biti i „astmatičar bez astme“!