Moćne sluge i opasni gospodari

 

Ovi lekovi su uneli revolucionarnu promenu u medicini, a zajedno sa masovnom vakcinacijom doprineli su uspešnom lečenju i iskorenjivanju mnogih bolesti.

 

Autor: Dr Radmila Kosić

 

Antibiotici su lekovi koji uništavaju, zaustavljaju rast ili razmnožavanje nekih mikroorganizama (bakterija, protozoa ili gljivica). Da bi antibiotik bio delotvoran, potrebno je da bude smrtonosan za izazivače bolesti, uz maksimalnu bezbednost po naš organizam. Bez obzira na dozu, hemijski sastav i način uzimanja, svaki antibiotik prolazi kroz krvotok, prerađuje se preko jetre, izlučuje najčešće preko bubrega. Bez obzira na to koliko bi bili sigurni za upotrebu, treba ih koristiti samo onda kada je izazivač bolesti prepoznat i dokazan kao mikroorganizam osetljiv na tu vrstu lekova. Antibiotike treba koristiti samo po preporuci lekara, prodaja bez lekarskog recepta je zabranjena.

 

Revolucionarno otkriće

Istorija pronalaska antibiotika obično se vezuje za otkriće penicilina i za slučajno zapažanje da zasejane bakterijske kulture propadaju oko kolonije gljivica iz roda Penicillium. Britanski istraživači su još krajem devetnaestog veka objavili da prisustvo plesni efikasno zaustavlja rast bakterija, ali je nivo naučnih dokaza i masovna proizvodnja penicilina bezbednog po zdravlje morala da sačeka završetak Drugog svetskog rata. Prvi uspešno izlečeni pacijent bio je oboleo od betahemolitičkog streptokoka koji je u to vreme izazivao smrtonosne bolesti. Do 1944. godine farmaceutska industrija je proizvela preko 300 milijardi jedinica penicilina koje su stavljene na raspolaganje američkoj vojsci kao deo priprema za iskrcavanje u Normandiji. Nesumnjivo je da je ovaj lek odigrao značajnu ulogu u smanjenju smrtnosti tokom i neposredno posle rata.

 

Mikroorganizmi uzvraćaju udarac

Od ovih istorijskih početaka proizvodnje i upotrebe zahuktao se razvoj farmaceutske industrije kroz pronalazak velikog broja novih vrsta antibiotika koji su brzo ulazili u masovnu upotrebu. Činilo se da je nauka pobedila prirodu, kao da će svi izazivači bolesti ustuknuti pred moćnim oružjem, lekom koji se lako prepisivao na recept i koji je bio dostupan u najzabačenijim delovima sveta. Lekari su se osećali sigurno sa novim lekovima, a pacijenti obavezno bivali iznenađeni ako prilikom odlaska lekaru nisu dobili recept za antibiotik. Tako smo se navikli da kašalj može da se spusti na pluća, gust sekret iz nosa da pređe u sinuzitis, kijavica obično prelazi na uši… Sve ove moguće komplikacije treba preduprediti uzimanjem antibiotika, jer što je sigurno, sigurno je! Efikasnost i dostupnost antibiotika doveli su do prekomerne upotrebe u medicini i veterini. Bakterije se brane tako što menjaju svoj genetski materijal, razvijajući osobinu otpornosti na lekove. Svetska zdravstvena organizacija je označila ovu pojavu kao ozbiljnu pretnju po zdravlje na globalnom nivou.

 

Upotreba antibiotika u lečenju dece

Primena antibiotika kod dece mora da bude racionalna. Deca predškolskog uzrasta najčešće boluju od virusnih infekcija gornjih ili donjih disajnih puteva. Pedijatri postavljaju dijagnozu i određuju šta je uzročnik na osnovu istorije bolesti, kliničkog pregleda i rezultata laboratorijskih analiza. Virusi se lako i brzo prenose u predškolskim i školskim kolektivima. Curenje nosa, konjuktivitis, plačna maska, suv nadražajni kašalj, proliv i povraćanje – sve su to najčešći simptomi zbog kojih će dete posetiti lekara. Ovakvu kliničku sliku obično daju virusne bolesti. Uzimanje antibiotika neće sniziti povišenu temperaturu, niti skratiti trajanje bolesti. Naprotiv, na sluznici disajnih puteva će se razmnožiti bakterije koje su otporne na najčešće prepisivane antibiotike. Kada dete zaista bude bolovalo od bakterijske bolesti (streptokokna angina, šarlah, bakterijska upala pluća, infekcije mokraćnih puteva…), teško će biti da se pronađe efikasan antibiotik koji će u najmanje toksičnoj dozi dovesti do izlečenja.

 

Isključivo uz lekarski recept!

Mali je broj dečjih bolesti kod kojih treba da se požuri pedijatru po lek, posebno po antibiotik. Simptomi kao što su: bol u grlu, bol u stomaku sa povraćanjem, otok limfnih žlezda na vratu, povišena temperatura pokazuju da dete najverovatnije boluje od upale ždrela koju izaziva betahemolitički streptokok grupe A. Ova, nekada smrtonosna, bolest se efikasno leči desetodnevnim uzimanjem penicilinskih antibiotika. Visoka temperatura praćena povraćanjem ili osipom može biti znak bakterijskog meningitisa ili sepse, bolesti opasne po život koja se leči intravenskom primenom antibiotika u bolničkim uslovima. Nemoguće je nabrojati sve dijagnostičke procedure kojih se pedijatri pridržavaju u planiranju upotrebe antibiotika. U svakom slučaju, roditelje treba razuveriti da nije sigurnije da dete u svakoj epizodi bolesti uzima antibiotike – za nekoliko godina predškolskog uzrasta količina lekova koje prerade bubrezi i jetra biće značajna. U današnje vreme je moguće u kratkom roku uraditi briseve i krvnu sliku, pregled urina i potvrditi bakterijsku prirodu bolesti. U protivnom, dete nepotrebno uzima lek, razvija sojeve otporne na antibiotike, oštećuje vitalne organe i čini još mnogo toga što ne bi trebalo.

Uvek treba imati na umu da farmaceutska industrija nije pobedila prirodu jer bakterije se brže menjaju stvarajući otpornost na antibiotike, nego što nauka uspeva da proizvede nove lekove. Rezistencija na lekove je ozbiljan problem. Razmišljajte čime će se lečiti vaše dete kada odraste ukoliko bakterije nastavimo nepotrebno da hranimo antibioticima.

 

Pravilna upotreba antibiotika

Preporučeni antibiotik treba uzimati u određenim vremenskim intervalima, ne smanjivati dozu ili dužinu trajanja lečenja čim dođe do kliničkog poboljšanja. Neiskorišćeni antibiotici se ne čuvaju u frižideru do sledeće bolesti, preporučuje se da se otvorene kutije kapsula ili tableta unište na propisan način. Posle izvesnog vremena nećemo znati da li je istekao rok upotrebe, a verovatno ćemo pasti u iskušenje da započnemo lečenje bez odlaska lekaru.