Kako sprečiti?

autor: Dr Ana Milićević

Kao prevencija svima se savetuje postepeno izlaganje suncu, više puta dnevno u kraćim intervalima i posle 17 sati, da bi se koža privikla na sunce

Leto je period kada treba obratiti pažnju na alergiju na sunce koja se može javiti i kod odraslih i kod dece. Alergija na sunce je fotodermatoza uzrokovana pre svega UV-B ali i UV-A zračenjem. Posledica je promene struktura proteina u koži.

Kod koga se javlja? Uobičajena je kod ljudi ili dece koji imaju slabiji imuni sistem, odnosno  njihov imuni sistem intenzivnije reaguje na sunčevu svetlost. Delovi tela koji su najviše izloženi suncu su ruke, noge, glava i vrat.

Kako da prepoznamo simptome? Pojavljuju se na koži i nisu opasni po život, ali mogu biti veoma neprijatni i bolni. Alergija na sunce ne izaziva nikakve vrste respiratornih manifestacija bolesti poput gušenja, niti ostavlja trajne posledice. Alergijska reakcija se najčešće javlja u večernjim časovima, nakon celodnevnog izlaganja suncu.

Koji su najčešći simptomi? Crvenilo, svrab, osip. Početnu reakciju kože obično prati otvrdnuće tog dela kože koji je zahvaćen, zatim se javlja svrab, a ako se ništa ne preduzima, promena se obično povlači sama od sebe za nekoliko dana. Takođe se može pojaviti i Solarna urtikarija – osip koji izbija samo nekoliko minuta nakon izloženosti suncu. To je retko stanje i traje od 30 minuta pa čak i do dva dana. Kod dece može da izazove neki vid groznice, glavobolje ili povraćanje. Osip na dečijoj koži najčešće izbija kao posledica vlage i vrućine. Takav osip nije karakterističan samo za malu decu već se može javiti i u odrasloj dobi. U retkim slučajevima mogu da se pojave i plikovi.

Koji su uzroci nastanka? Alergija na sunce će se prvenstveno javiti kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju za ovu vrstu osetljivosti kože. Osim genetske predispozicije, osetljivost na sunce se može pojaviti i kao posledica korišćenja nekih lekova za koje kažemo da su fotosenzitivni (neki antibiotici, lekovi protiv gljivica, diuretici, antidepresivi itd). Korišćenje nekog hemijskog sredstva koje je  prethodno naneto na kožu kao što su neke kreme, šamponi, kupke ili sapuni, takođe može dovesti do preterane osetljivosti kože, te izazvati alergijsku reakciju na koži nakon sunčanja. Posebno su osetljive osobe koje boluju od autoimunih bolesti i bolesti bubrega. Učestalije kod osoba svetlije puti.

Kakav uticaj ima ozonski omotač? Svakako treba pomenuti i ozonski omotač koji je filter i selektivno propušta određene vrste zraka, koji je uslovio da se razviju živa bića čija koža je adaptirana na one zrake koji su bili prisutni na površini Zemlje. Kada je došlo do oštećenja ozonskog omotača, na površinu Zemlje su prodrli i zraci na koje naša koža nije naviknuta. Ovi zraci su prejaki za našu kožu, pa je lako mogu oštetiti. Iz tog razloga sve više ljudi dobija alergiju na sunce.

Kako možemo pomoći sebi? Fotodermatozu uzrokovanu pre svega UV-B ali i UV-A zračenjem, možemo blokirati pomoću većine krema za sunčanje. Ljudima sa tim problemom savetuje se da pre letnje sezone (ako to nisu već uradili), pomoću testova kod dermatologa ili alergologa, utvrde u kojoj meri je njihova koža osetljiva. Kao prevencija svima se savetuje postepeno izlaganje suncu, više puta dnevno u kraćim intervalima i posle 17 sati, da bi se koža privikla na sunce. Izbegavanje nošenja tamne, sintetičke ili preterano uske odeće koja će sprečiti »disanje« vaše kože. Treba znati da ako ste obučeni to ne znači da kožu ispod odeće ne treba namazati kremom sa zaštitnim faktorom.

Može li nam pomoći ishrana? Kad govorimo o alergiji na sunce, kalcijum je nezaobilazan – većina ljudi sa ustanovljenom fotodermatozom nema dovoljnu količinu ovog važnog minerala u telu. U terapiji svih tipova alergija koristi se kalcijum, jer on reguliše propustljivost krvnih sudova i tako ublažava alergijsku reakciju. Uz kalcijum, preporučuje se i vitamin C, jer vrlo efikasno smanjuje nivo histamina, koga telo proizvodi kao odgovor na alergiju. Vitamin C može da smanji izlučivanje histamina za čak 30 odsto, dok kalcijum stabilizuje rezervne ćelije histamina i tako smanjuje izlučivanje tog hormona koji uzrokuje svrab. U nekim slučajevima teških fotodermatoza pomažu beta-karoten, prirodan izvor vitamina A, koji pronalazimo u narandžastom povrću, a može se prepisati za smanjivanje jačine fotosenzitivnih reakcija.

Kako nam koriste zaštitne kreme? Svima koji su alergični na sunce se preporučuje krema sa jakim zaštitnim faktorom. Preporuka je posavetovati se sa alergologom ili dermatologom pre kupovine kreme, budući da neke sadrže supstance koje mogu pojačati osetljivost kože. U zavisnosti od toga koliko su jake alergijske reakcije, lekar može prepisati lekove koji će pomoći da ublaže ili da se izbegnu neprijatni simptomi kao posledica alergije na sunce.

Kada se obratiti lekaru? Ako su zahvaćene velike površine kože, ukoliko se pojave sitna tačkasta krvarenja po koži (petehije), ako se pojavi osećaj oticanja usana, jezika, produženo loše opšte stanje. Alergija na sunce, ukoliko se pojavi u blagom obliku, može se ublažavati stavljanjem hladnih obloga na zahvaćeno mesto i obavezno izbegavanjem sunca pa i visokih temperatura narednih nekoliko dana dok se alergija u potpunosti ne povuče. Burne alergijske reakcije zahtevaće pregled dermatologa ili alergologa, a u određenim situacijama po njihovom savetu i upotrebu lekova kao što su: antihistaminici, kortikosteroidi ili fototerapija.